Википедија

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zloupotreba supstanci ili zloupotreba droga je upotreba hemijskih supstanci (npr kokain, morfin, amfetamin, alkohol itd.) na način na koji šteti fizičkom i/ili psihičkom ili mentalnom zdravlju. Zato se sve više umesto pojma zloupotreba supstanci koristi pojam zloupotreba psihoaktivnih supstanci. To je oblik poremećaja povezanog sa supstancama. U javnom zdravstvu, medicini i krivičnom pravosuđu koriste se različite definicije zloupotrebe droga. U nekim slučajevima, kriminalno ili antisocijalno ponašanje se javlja kada je osoba pod uticajem droge, a mogu se desiti i dugotrajne promene ličnosti kod pojedinaca.[4] Osim mogućeg fizičkog, društvenog i psihičkog oštećenja, upotreba nekih droga može dovesti i do krivičnih kazni, iako se one jako razlikuju u zavisnosti od lokalne nadležnosti.[5]

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci
SinonimiZloupotreba droga, poremećaj upotrebe supstanci, poremećaj zloupotrebe supstanci
Limenka koja sadrži lekove i pribor za narkotike
SpecijalnostiPsihijatrija
KomplikacijePredoziranje
Frekvencija27 miliona[1][2]
Smrtnost307.400 (2015)[3]

Droge koje se najčešće povezuju sa ovim izrazom uključuju: alkohol, amfetamine, barbiturate, benzodiazepine, kanabis, kokain, halucinogene, metakvalon i opioide. Tačan uzrok zloupotrebe supstanci nije jasan, ali postoje dve dominantne teorije: genetska sklonost koja se uči od drugih, ili navika koja se, ako se razvije zavisnost, manifestuje kao hronična iscrpljujuća bolest.[6]

U 2010. oko 5% ljudi (230 miliona) koristilo je zabranjenu supstancu.[1] Od toga je 27 miliona ljudi vršilo visokorizičnu upotrebu droga, poznatu i kao ponavljajuća upotreba droga, nanosilo štetu svom zdravlju, izlagalo se psihološkim ili društvenim problemima zbog kojih su bili izloženi opasnosti.[1][2] U 2015. godini poremećaji upotrebe supstanci doveli su do 307.400 smrtnih slučajeva, u poređenju sa 165.000 umrlih u 1990. godini.[3][7] Od toga, najveći broj je preminuo od poremećaja upotrebe alkohola sa 137.500 slučaja, poremećaja upotrebe opijata sa 122.100 smrtnih slučajeva, poremećaja upotrebe amfetamina sa 12.200 smrtnih slučajeva, i poremećaja upotrebe kokaina na 11.100.[3]

Klasifikacija uredi

 
Poređenje doživljene štete od raznih psihoaktivnih supstanci.[8]
 
Ravnodušnost izazvana zloupotrebom supstanci
 
Osoba koja udiše inhalant

Javno zdravstvene definicije uredi

 
Korisnik droge prima injekciju opijata heroina

Zaposleni u javnom zdravlju su pokušali da posmatraju upotrebu supstanci iz šire perspektive od pojedinca, naglašavajući ulogu društva, kulture i dostupnosti. Neki zdravstveni radnici odlučuju da izbegavaju izraz „zloupotreba” alkohola ili droga, u korist izraza koji se smatra objektivnijim, kao što su „problemi sa supstancom i alkoholom” ili „štetna/problematična upotreba” lekova. Savet zdravstvenih službenika Britanske Kolumbije u svom dokumentu rasprave o politici iz 2005. godine, sa naslovom Pristup javnog zdravlja kontroli lekova u Kanadi, usvojio je javnozdravstveni model upotrebe psihoaktivnih supstanci koji dovodi u pitanje pojednostavljenu crno-belu konstrukciju binarnih (ili komplementarnih) antonima „upotreba“ naspram „zloupotrebe“.[9] Ovaj model izričito prepoznaje spektar upotrebe, u rasponu od korisne upotrebe do hronične zavisnosti.

Medicinske definicije uredi

 
Jedna studija iz 2010. rangira razne ilegalne i legalne droge na osnovu izjava stručnjaka za narkotike. Utvrđeno je da je alkohol najopasnija droga.[10]

'Zloupotreba droga' više nije trenutna medicinska dijagnoza ni u jednom od najčešće korišćenih dijagnostičkih alata u svetu, u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM) Američkog udruženja psihijatara i Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD) Svetske zdravstvene organizacije.

Vrednosni sud uredi

 
Ovaj dijagram prikazuje korelacije između upotrebe 18 legalnih i ilegalnih droga: alkohola, amfetamina, amil nitrita, benzodiazepina, kanabisa, čokolade, kokaina, kofeina, kraka, ekstazi, heroina, ketamina, legalnih droga, LSD, metadona, čarobnih gljiva, nikotina i zloupotrebu isparljivih supstanci (VSA). Upotreba se definiše kao upotreba droge najmanje jednom tokom 2005–2015. Obojene veze između lekova ukazuju na korelaciju sa |r|>0.4, gde je |r| apsolutna vrednost Pirsonovog koeficijenta korelacije.[11]

Filip Dženkins sugeriše da postoje dva problema sa pojmom „zloupotreba droga“. Prvo, diskutabilno je šta predstavlja „drogu”. Na primer, GHB, supstanca koja se prirodno javlja u centralnom nervnom sistemu, smatra se drogom i ilegalna je u mnogim zemljama, dok se nikotin u većini zemalja zvanično ne smatra lekom.

Drugo, reč „zloupotreba” podrazumeva priznati standard upotrebe bilo koje supstance. Povremeno ispijanje čaše vina smatra se prihvatljivim u većini zapadnih zemalja, dok se ispijanje nekoliko boca smatra zloupotrebom. Zagovornici stroge umerenosti, koji mogu ili ne moraju biti religiozno motivisani, smatrali bi ispijanje čak i jedne čaše zloupotrebom. Neke grupe (mormoni, kako je propisano u „Reči mudrosti“) čak osuđuju upotrebu kofeina u bilo kojoj količini. Slično, prihvatanje stava da svaka (rekreativna) upotreba kanabisa ili supstituisanih amfetamina predstavlja zloupotrebu droga podrazumeva odluku o tome da je supstanca štetna, čak iu malim količinama.[12] U SAD, lekovi su zakonski klasifikovani u pet kategorija, raspored I, II, III, IV, ili V prema Zakonu o kontrolisanim supstancama. Lekovi su klasifikovani prema njihovom mogućem potencijalu za zloupotrebu. Upotreba nekih lekova je veoma povezana.[13] Na primer, konzumacija sedam nedozvoljenih droga (amfetamini, kanabis, kokain, ekstasi, dizajnirane droge, LSD i magične pečurke) je povezana i Pirsonov koeficijent korelacije je r>0,4 u svakom njihovom paru; konzumacija kanabisa je u snažnoj korelaciji (r>0,5) sa upotrebom nikotina (duvan), heroin je povezan sa kokainom (r>0,4) i metadonom (r>0,45), a snažno je povezan sa krakom (r>0.5)[13]

Zloupotreba droga uredi

Zloupotreba droga je izraz koji se obično koristi kada se lekovi na recept sa sedativnim, anksiolitičkim, analgetskim ili stimulativnim svojstvima koriste za promenu raspoloženja ili intoksikaciju zanemarujući činjenicu da predoziranje takvim lekovima ponekad može imati ozbiljne neželjene efekte. To ponekad uključuje preusmeravanje leka od osobe kojoj je propisan.

Zloupotreba recepta je različito i prilično nedosledno definisana na bazi statusa recepta za lekove, upotrebe bez recepta, namerne upotrebe za postizanje opojnih efekata, načina davanja, istovremenog uzimanja sa alkoholom, i prisustva ili odsustva simptoma zavisnosti.[14][15] Hronična upotreba određenih supstanci dovodi do promene u centralnom nervnom sistemu poznate kao „tolerancija“ na lek, tako da je potrebno više supstance da bi se postigli željeni efekti. Kod nekih supstanci, prestanak ili smanjenje upotrebe može izazvati pojavu simptoma povlačenja,[16] mada to u velikoj meri zavisi od konkretne supstance o kojoj je reč.

Stopa upotrebe droga na recept brzo nadmašuje ilegalnu upotrebu droga u Sjedinjenim Državama. Prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu droga, 2010. godine je 7 miliona ljudi uzimalo lekove na recept za nemedicinsku upotrebu. Među učenicima 12. razreda, nemedicinska upotreba lekova na recept sada je na drugom mestu jedino nakon kanabisa.[17] U 2011. godini, „Skoro 1 od 12 srednjoškolaca prijavilo je nemedicinsku upotrebu vajkodina; 1 od 20 je prijavilo takvu upotrebu oksikontina.“[18] Oba ova leka sadrže opioide. Jedno istraživanje među đacima 12. razreda iz 2017. u Sjedinjenim Državama otkrilo je zloupotrebu oksikontina od 2,7 odsto, u poređenju sa 5,5 odsto na svom vrhuncu 2005.[19] Zloupotreba kombinacije hidrokodon/paracetamol bila je najniža od vrha od 10,5 posto 2003.[19] Ovo smanjenje može biti povezano sa inicijativama za javno zdravlje i smanjenom dostupnošću.[19]

Načini dobijanja lekova na recept s ciljem zloupotrebe su različiti: deljenje među porodicom i prijateljima, ilegalna kupovina lekova u školi ili na poslu, a često i „kupovina lekara“ kako bi se pronašlo više lekara koji bi propisali iste lekove, bez znanja drugih propisivača.

Sprovođenje zakona sve više drži lekare odgovornim za propisivanje kontrolisanih supstanci bez potpunog uspostavljanja kontrole pacijenata, poput pacijentovog „ugovora o lekovima“. Zabrinuti lekari se obrazuju o tome kako da identifikuju ponašanje traženja lekova kod svojih pacijenata i da se upoznaju sa „crvenim zastavicama“ koje bi ih upozorile na potencijalnu zloupotrebu lekova na recept.[20]

Reference uredi

  1. ^ a b v „World Drug Report 2012” (PDF). UNITED NATIONS. Pristupljeno 27. 9. 2016. 
  2. ^ a b „EMCDDA | Information on the high-risk drug use (HRDU) (formerly 'problem drug use' (PDU)) key indicator”. emcdda.europa.eu. Pristupljeno 2016-09-27. 
  3. ^ a b v GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903  . PMID 27733281. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1. 
  4. ^ Ksir, Oakley Ray; Charles (2002). Drugs, society, and human behavior (9th izd.). Boston [u.a.]: McGraw-Hill. ISBN 978-0072319637. 
  5. ^ (2002). Mosby's Medical, Nursing & Allied Health Dictionary. Sixth Edition. Drug abuse definition, p. 552. Nursing diagnoses, p. 2109. ISBN 0-323-01430-5.
  6. ^ „Addiction is a Chronic Disease”. Arhivirano iz originala 24. 6. 2014. g. Pristupljeno 2. 7. 2014. 
  7. ^ GBD 2013 Mortality and Causes of Death, Collaborators (17. 12. 2014). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604  . PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  8. ^ Nutt, D.; King, L. A.; Saulsbury, W.; Blakemore, C. (2007). „Development of a rational scale to assess the harm of drugs of potential misuse”. The Lancet. 369 (9566): 1047—1053. PMID 17382831. S2CID 5903121. doi:10.1016/S0140-6736(07)60464-4. 
  9. ^ „A Public Health Approach” (PDF). Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  10. ^ Nutt, David J; King, Leslie A; Phillips, Lawrence D (novembar 2010). „Drug harms in the UK: a multicriteria decision analysis”. The Lancet. 376 (9752): 1558—1565. CiteSeerX 10.1.1.690.1283  . PMID 21036393. S2CID 5667719. doi:10.1016/S0140-6736(10)61462-6. 
  11. ^ Fehrman, E.; Muhammad, A. K.; Mirkes, E. M.; Egan, V.; Gorban, A. N. (2015). „The Five Factor Model of personality and evaluation of drug consumption risk”. arXiv:1506.06297  . 
  12. ^ Jenkins, Philip (1999). Synthetic Panics: The Symbolic Politics of Designer Drugs. NYU Press. str. ix—x. ISBN 0-8147-4244-0. 
  13. ^ a b Fehrman, Elaine; Egan, Vincent; Gorban, Alexander N.; Levesley, Jeremy; Mirkes, Evgeny M.; Muhammad, Awaz K. (2019). Personality Traits and Drug Consumption. A Story Told by Data. Springer, Cham. ISBN 978-3-030-10441-2. S2CID 151160405. arXiv:2001.06520  . doi:10.1007/978-3-030-10442-9. 
  14. ^ Barrett SP, Meisner JR, Stewart SH (novembar 2008). „What constitutes prescription drug misuse? Problems and pitfalls of current conceptualizations” (PDF). Curr Drug Abuse Rev. 1 (3): 255—62. PMID 19630724. doi:10.2174/1874473710801030255. Arhivirano iz originala (PDF) 2010-06-15. g. 
  15. ^ McCabe SE, Boyd CJ, Teter CJ (jun 2009). „Subtypes of nonmedical prescription drug misuse”. Drug Alcohol Depend. 102 (1–3): 63—70. PMC 2975029  . PMID 19278795. doi:10.1016/j.drugalcdep.2009.01.007. 
  16. ^ Antai-Otong, D. 2008. Psychiatric Nursing: Biological and Behavioral Concepts. 2nd edition. Canada: Thompson Delmar Learning
  17. ^ „The Prescription Drug Abuse Epidemic”. PDMP Center of Excellence. 2010—2013. 
  18. ^ "Topics in Brief: Prescription Drug Abuse" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2014) NIDA, December 2011.
  19. ^ a b v „Vaping popular among teens; opioid misuse at historic lows”. National Institute on Drug Abuse (na jeziku: engleski). 14. 12. 2017. Arhivirano iz originala 29. 05. 2020. g. Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  20. ^ "Combating Prescription Drug Abuse in Your Practice" Arhivirano 2012-06-18 na sajtu Wayback Machine Aubrey Westgate, Physicians Practice, June 2012.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Злоупотреба_психоактивних_супстанци&oldid=27448751”