Zmijsko ostrvo
Zmijsko ostrvo (rum. Insula şerpilor; ukr. Острів Зміїний) se nalazi u Crnom moru, nedaleko od obale Rumunije i Ukrajine. Ostrvo pripada okrugu Odesa, u Ukrajini. Rumunija i Ukrajina vode spor oko teritorijalnih voda oko ostrva pred Međunarodnim sudom pravde.
| rum. Insula şerpilor ukr. Острів Зміїний | |
|---|---|
 Zmijsko ostrvo | |
  Zmijsko ostrvo | |
| Geografija | |
| Lokacija | Crno more |
| Koordinate | 45° 15′ 00″ S; 30° 12′ 00″ I / 45.250° S; 30.200° I |
| Površina | 0,17 km2 |
| Visina | 41 m |
| Administracija | |
RUM | |
UKR | |
| Demografija | |
| Stanovništvo | 100 |
| Gustina st. | 588,24 stan./km2 |
Geografija uredi
Ostrvo je izgrađeno iz krečnjaka. Nalazi se oko 35 km istočno od delte Dunava. Koordinate ostrva su 45° 15′ 18″ N 30° 19′ 15″ E / 45.25500° S; 30.32083° I. Ostrvo je oblika slova X, veličine 662 m puta 440 m, sa površinom od 0,17 km². Najviša tačka ostrva je 41 m iznad mora. Najbliži gradovi su Sulina u Rumuniji, udaljen od ostrva 45 km i Vilkovo u Ukrajini udaljen 50 km od ostrva.
Istorija uredi
Grci su bili prvi koji su dali ime ostrvu, Leuka (grč. Λευκός), što u prevodu znači Belo ostrvo. Rumuni su dali ime ostrvu Alba, što isto znači belo ostrvo, verovatno zbog belog kamenja koje se može naći na ostrvu. Na ostrvu se mogu naći ostaci antičkih građevina, poput hrama boga Apolona. Prema legendi o Trojanskom ratu, tela Ahila i Patrokla su doneta da ih sahrane na ostrvu. Veruje se da je kapetan Kritzikli 1823. godine našao ruševine Ahilovog hrama u podmorju ostrva.
Moderna istorija uredi
1877. godine, posle Rusko-turskog rata, Rusija je Rumuniji dala kontrolu nad ostrvom i Dobrudžom, kao poravnanje za rusku aneksiju južne Besarabije.
Pariskim mirovnim ugovorima iz 1947, Sovjetskom Savezu je pripala severna Bukovina, Herza region, Budžak i Besarabija, ali bez spominjanja delte Dunava i Zmijskog ostrva.
1948. godine, Rumunija je pod pritiskom Sovjetskom Savezu predala kontrolu nad Zmijskim i Limba ostrvom. U isto vreme granica Sovjetskog Saveza prema Rumuniji u delti Dunava je pomerena na zapad. Rumunija je osporavala valjanost tog sporazuma, jer sporazum nikad nije bio ratificiran sa obe strane, prema čemu su ostrva de jure rumunska teritorija. Iste godine, za vreme Hladnog rata, na ostrvu su Sovjeti postavili radar. Sovjetski posed ostrva je potvrđen sporazumom između vlade Narodne Republike Rumunije i vlade Sovjetskog Saveza, potpisanim u Bukureštu 27. februara 1961. godine. Između 1967. i 1987. godine, SSSR i Rumunija su pregovarali o razgraničenju na kontinentalnom šelfu oko ostrva. Rumunska strana je odbila sovjetski predlog iz 1987. godine, kojim bi se 4000 km² (od 6000 km²) akvatorija oko ostrva prepustilo Rumuniji.
Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991, kontrolu nad ostrvom je preuzela Ukrajina, iako je Rumunija tvrdila je ostrvo dio rumunske teritorije. 1997. godine, Rumunija i Ukrajina su potpisali sporazum o mirnom razrešenju spora. Dve zemlje su pristale da će, ako se ne nađe međusobno rešenje spora u roku od dve godine, obratiti Međunarodnim sudom pravde za konačnu odluku.
Rumunija je 2004. pokrenula postupak protiv Ukrajine pred Međunarodnim sudom pravde, tražeći da se donese presuda po kojoj nije u pitanju ostrvo već hrid (klif), i da na osnovu toga bude određena granica između akvatorija Rumunije i Ukrajine. Presudom suda Zmijsko ostrvo je proglašeno za hrid kome pripada akvatorija u krugu od 12 nautičkih milja, i ne utiče ni na kakav drugi način na morsku granicu između Rumunije i Ukrajine[1]
Dana 24.02.2022. U 22 sata, u sklopu invazije koju je Ruska Federacija pokrenula u Ukrajini, objavljeno je da su Rusi zauzeli ostrvo, i uništili svu infrastrukturu na njemu.[2]
Stanovništvo i infrastruktura uredi
Na ostrvu živi oko 100 stanovnika, od kojih su većina pripadnici granične policije sa porodicama i tehničkim osobljem. Nacionalni univerzitet iz Odese je od 2003. poslao stalnu naučnu ekspediciju na ostrvo. Ostrvo je trenutno demilitarizovano i pod stalnom obnovom. Prema sporazumu Rumunije i Ukrajine iz 1997. godine, Ukrajina je bila dužna ukloniti vojni radar i sve vojne objekte pretvoriti u civilne.
Pored helikopterske platforme, 2002. godine je izgrađen mol za pristan brodova gaza do 8 m. Takođe je počela izgradnja luke. Ostrvo je opremljeno modernom navigacionom opremom, koja je ugrađena i u svetionik star 150 godina. Struja se dobija preko agregata koji radi na dizel i vetar. Ostrvo ima i civilne objekte, kao što su pošta, banka, stanicu prve pomoći, satelitsku televiziju, fiksnu telefoniju, mobilnu telefoniju i povezanost sa internetom.
Izvori uredi
- ^ Maritime Delimitation in the Black Sea (Romania v. Ukraine) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2009)(jezik: engleski)
- ^ „SNIMAK PRED MASAKR KOJI LEDI KRV Rusi pobili sve vojnike na Zmijskom ostrvu nakon što su im na zahtev da polože oružje odgovorili: "JE***E SE"”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-26.
