Википедија

Zoran Milinković

Zoran Milinković (Beograd, 18. jul 1968) je srpski fudbalski trener i bivši fudbaler.

Zoran Milinković
Lični podaci
Puno ime Zoran Milinković
Datum rođenja (1968-07-18)18. jul 1968. (55 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFRJ
Visina 1,75 m
Pozicija odbrana
Juniorska karijera
1975—1977. TEK Sloga
1977—1987. Partizan
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1987—1989. Mladost Petrinja
1990. Partizan 2 (0)
1991. Vojvodina 10 (0)
1991—1992. Mogren 25 (6)
1992—1993. Borac Banja Luka
1993—1994. Radnički Niš 31 (5)
1994. Honved 13 (1)
1995. Tosu fjučers 25 (4)
1996. Varegem 13 (1)
1996—1998. Nica 63 (2)
1998—1999. Hanza Rostok 6 (0)
1999—2001. Anortozis 40 (3)
2001—2002. Doksa Katakopija 8 (0)
Trenerska karijera
2004. Obilić
2005—2008. BSK Borča
2008—2009. Kolubara
2009. Srem
2009—2010. Spartak Subotica
2010—2011. Vojvodina
2012. Spartak Subotica
2012—2013. OFK Beograd
2013. Aris Solun
2014—2015. Voždovac
2015. Partizan
2016. Anortozis
2017. Borac Banja Luka
2018. Rad
2020. Kolubara
2020. Al Džahra
2020—2021. Kolubara
2021. Borac Banja Luka
2021—2022. Radnički 1923
2022. Napredak Kruševac

Igračka karijera uredi

Prve korake na fudbalskom igralištu napravio je u FK TEK Sloga iz Velikih Crljena.[1] Sa devet godina Zoran je počeo da trenira u najmlađim selekcijama Partizana. Prošao je sve selekcije beogradskih „crno-belih” a u zimu 1987. odmah po povratku iz vojske, potpisao je profesionalni ugovor i ubrzo postao član tadašnjeg drugoligaša Mladosti iz Petrinje, gde je proveo dve i po sezone. Nakon odlaska iz Petrinje, vraća se u Partizan za koji je odigrao dve prvenstvene utakmice u sezoni 1990/91. Sledi igranje za Vojvodinu a nakon toga prelazi u Mogren. U dresu Mogrena, tada drugoligaša, iako je igrao na mestu desnog beka, Zoran Milinković je bio najbolje ocenjeni igrač lige po izveštačima „Sporta”. I ne samo to, već je bio i prvi strelac kluba sa Lugova.[1]

Milinković je 1992. godine bio na korak od prelaska u - Crvenu zvezdu.[2][3] Posle probnog rada, nekoliko prijateljskih mečeva, ipak je odlučeno da sa grupom igrača u kojoj je bio i Zoran Jovičić, Milinković ode u banjalučki Borac.[1] Zbog rata na prostoru BiH, crveno-plavi su kao domaćini u to vreme igrali u Valjevu i Kostolcu. Iz Borca Zorana je put odveo u niški Radnički.

U bogatoj inostranoj karijeri, pored mađarskog Honveda, pa japanskog Tosua gde je igrao sa Dragišom Binićem, preko belgijskog Varegema, dolazi u Nicu sa kojom osvaja Kup Francuske. Za Nicu je zabeležio 63 nastupa i postigao dva gola. Nakon dve godine u Nici, 1998. godine prelazi u nemačku Hanzu iz Roštoka. Sledeće godine odlazi na Kipar gde nastupa za Anortozis koji je u to vreme vodio naš stručnjak Dušan Mitošević. U tom klubu Milinković je proglašavan za najboljeg igrača lige, ali i za najboljeg stranca u kiparskom fudbalu.[1] Poslednji klub mu je bio FK Doksa Katakopija gde je završio igračku karijeru 2003. godine.[4]

Trenerska karijera uredi

Trenersku karijeru započeo je u Obiliću 2004. godine. Posle godinu dana provedenih na Vračaru, tri sezone je predvodio borčanski BSK, zatim kratko Kolubaru i Srem, pre nego što je 2010. godine preuzeo Spartak iz Subotice. Sa „golubovima” je sezonu završio na četvrtom mestu, pa ga je već naredne sezone angažovala Vojvodina sa kojom završava kao treći, ali se uprkos tome vraća u Suboticu. Ni ovoga puta nije ostao duže od godinu dana u Spartaku, pa je posle epizode u OFK Beogradu, s kojim je sezonu okončao kao šesti, nekoliko meseci bio trener Arisa, da bi u januaru 2014. preuzeo Voždovac.

U martu 2015. Milinković je postavljen za trenera Partizana umesto Marka Nikolića.[5] Uspeo je da sačuva prednost do kraja sezone 2014/15. i osvoji 26. titulu za Partizan. U Kupu nije uspeo da vrati pehar, jer je finale izgubio od Čukaričkog. Na početku sezone 2015/16. Partizan je u kvalifikacijama za Ligu šampiona eliminisao Dila Gori i Steauu, ali nije uspeo BATE Borisov. Kasnije je klub nastavio takmičenje u Ligi Evrope gde je savladan AZ Alkmar, što je bio prvi trijumf posle šest godina u liga takmičenjima UEFA. Ipak nakon serije slabih rezultata u Superligi Srbije Milinković je podneo ostavku 14. oktobra 2015. godine.[6]

Tokom 2016. godine Milinković je kratko vodio kiparski Anortozis. On je na klupi slavnog kiparskog kluba proveo tek nešto više od mesec dana i za to vreme ostvario po jednu pobedu i remi uz četiri poraza. Anortozis u poslednja tri meča nije osvojio ni bod, pao je na peto mesto, pa su mu klupski čelnici uručili otkaz.[7]

Krajem avgusta 2017. godine Milinković je postavljen za trener banjalučkog Borca. U klubu je ostao samo do 22. novembra iste godine kada je raskinuta saradnja. Ekipu je vodio na devet utakmica u Premijer ligi BiH u kojim je osvojio samo deset bodova, a uz to su postignuta samo četiri gola. Ujedno je Borac eliminisan iz Kupa BiH od Krupe.[8]

Krajem februara 2018. Milinković je preuzeo beogradski Rad.[9] Uspeo je klubu sa Banjice da obezbedi opstanak u Superligi u sezoni 2017/18. Počeo je i sezonu 2018/19. kao trener ovog kluba ali je smenjen 9. novembra 2018. godine nakon serije lošijih rezultata. Milinković je u momentu otkaza držao 10. mesto na tabeli Superlige, sa četiri boda više od Spartaka u zoni ispadanja - ali je u poslednjih šest kola zabeležio dva remija i čak četiri poraza.[10]

Krajem decembra 2019. po drugi put u karijeri je postavljen za trenera Kolubare.[11] Sa ekipom Kolubare je sezonu 2019/20. u Prvoj ligi Srbije završio na petom mestu. U junu 2020. je preuzeo Al Džahru iz Kuvajta,[12] ali je već u novembru iste godine napustio klub zbog privatnih razloga.[13] Nedugo nakon napuštanja Al Džahre, Milinković po treći put preuzima funkciju trenera Kolubare.[14] Sa Milinkovićem na trenerskoj klupi, Kolubara je u sezoni 2020/21. izborila istorijski plasman u Superligu Srbije.[15] Ipak, on nije vodio Kolubaru u Superligi pošto je nedugo po završetku sezone odlučio da napusti klub.[16]

Krajem jula 2021. je po drugi put u trenerskoj karijeri preuzeo banjalučki Borac.[17] Na ovoj funkciji je bio samo 19 dana pošto je već 18. avgusta 2021. dobio otkaz.[18] Milinković je vodio Borac na samo dve utakmice, upisavši minimalan poraz od Posušja, dok je u derbiju na svom terenu banjalučki tim deklasiran od Zrinjskog (5:1) što je najveći poraz Borca na Gradskom stadionu u Premijer ligi BiH.[19]

Trofeji (kao trener) uredi

Partizan uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g „“Sport”: Milinković Partizanov od 1977. godine, zbog crno-belog dresa i 200 km na dan”. novosti.rs. 30. 3. 2015. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  2. ^ „Milinković igrao u Zvezdi!”. alo.rs. 27. 3. 2015. Arhivirano iz originala 22. 12. 2017. g. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  3. ^ „Novi trener Partizana u Zvezdinom dresu /FOTO/”. sport.blic.rs. 26. 3. 2015. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  4. ^ „Zoran Milinković”. footballdatabase.eu. Pristupljeno 31. 3. 2015. 
  5. ^ „Partizan smenio Nikolića, Milinković novi trener!”. rts.rs. 25. 3. 2015. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  6. ^ „MONDO: Milinković podneo ostavku!”. mondo.rs. 14. 10. 2015. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  7. ^ „Anortozis smenio Milinkovića posle šest utakmica”. novosti.rs. 23. 3. 2016. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  8. ^ „Milinković više nije trener Borca, ekipu će do zimske pauze voditi Janković”. klix.ba. 22. 11. 2017. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  9. ^ „Milinković preuzeo Rad: Na muci se poznaju junaci”. zurnal.rs. 26. 2. 2018. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  10. ^ „Loša serija oterala Milinkovića”. mondo.rs. 9. 11. 2018. Pristupljeno 11. 11. 2018. 
  11. ^ „Milinković na klupi Kolubare”. zurnal.rs. 26. 12. 2019. Pristupljeno 6. 1. 2020. 
  12. ^ „Kolubara bez trenera, Milinković u Kuvajtu, Pecelj ima koronu”. zurnal.rs. 23. 6. 2020. Pristupljeno 26. 6. 2020. 
  13. ^ „Zoran Milinković napustio Džahru”. zurnal.rs. 11. 11. 2020. Pristupljeno 11. 11. 2020. 
  14. ^ „Zoran Milinković po treći put na klupi Kolubare”. zurnal.rs. 20. 11. 2020. Pristupljeno 22. 11. 2020. 
  15. ^ „Kolubara u Superligi prvi put posle 102 godine”. b92.net. 15. 5. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2021. 
  16. ^ „Milinković ušao u Superligu i napustio Kolubaru”. b92.net. 23. 5. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2021. 
  17. ^ „ZORAN MILINKOVIĆ NOVI-STARI TRENER BORCA”. fkborac.net. 30. 7. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2021. 
  18. ^ „Srpski trener dobio otkaz nakon samo 19 dana, Banjalučanima "gori" pod nogama”. telegraf.rs. 18. 8. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2021. 
  19. ^ „Zoran Milinković više nije trener Borca”. nezavisne.com. 18. 8. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2021. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Милинковић&oldid=27716689”