Zoran Slavnić

Zoran Slavnić
Zoran Slavnić
Lični podaci
Nadimak	Moka
Datum rođenja	26. oktobar 1949. (74 god.)
Mesto rođenja	Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Državljanstvo	SFRJ
Deca	Zvezdan Slavnić
Visina	1,80 m
Informacije o karijeri
Broj	10, 15
NBA draft	1971. / nije izabran
Pro karijera	1967—1983.
Pozicija	plejmejker
Trenerska; karijera	1980, 1983—2007.
Seniorska karijera
Godine	Klub
1967—1977.; 1977—1979.; 1979—1981.; 1981—1982.; 1982—1983.	Crvena zvezda; Huventud; Šibenka; Partizan; Juvekazerta
Reprezentativna karijera
Godine	Reprezentacija
1970—1983.	SFR Jugoslavija
Trenerska karijera
1983—1984.; 1984—1985.; 1985—1987.; 1987—1988.; 1988—1991.; 1991—1992.; 1994—1995.; 1995—1996.; 1996—1997.; 2004.; 2007.	Šibenka; Partizan; Jugoplastika; Malaga; Crvena zvezda; Dafni Atina; Crvena zvezda; Huventud; Iraklis; Atlas; Srbija
Nagrade
	Kao igrač: Prvak Kupa Rajmunda Saporte (1974); Najbolji strelac završnice Kupa Rajmunda Saporte (1975); Član Fibinog idealnog evropskog tima (1976); Prvak Prvenstva Španije (1978); Prvak Prvenstva Jugoslavije (1969, 1972); Prvak Kupa Jugoslavije (1971, 1973, 1975); Član spiska 50 najboljih igrača u izboru Fibe (1991);
	FIBA kuća slavnih kao igrač
Medalje
Košarka
Predstavljajući SFR Jugoslaviju
Olimpijske igre
Svetsko prvenstvo
Evropsko prvenstvo
Evropsko prvenstvo do 18

Zoran Slavnić (Beograd, 26. oktobar 1949), poznat po nadimku Moka, bivši je jugoslovenski košarkaš i srpski košarkaški trener. Igrao je na poziciji plejmejkera. Tokom igračke karijere nastupao je i za Crvenu zvezdu i za Partizan. Uvršten je u Fibin spisak od pedeset najboljih igrača 1991. i u Fibinu Kuću slavnih 2013.

Sa Zvezdom je osvojio dva naslova u Nacionalnom prvenstvu Jugoslavije, tri titule u Kupu Jugoslavije i jedan Kup Rajmunda Saporte. Spada među najbolje igrače u istoriji Crvene zvezde.^[1] Takođe je bio prvak Španskog prvenstva s Huventudom. Igrao je i za Šibenku i Juvekazertu. Radio je s trenirama Rankom Žeravicom, Zdravkom Kubatom i Mirkom Novoselom.

Slavnić je bio vrlo uspešan i u dresu reprezentacije Jugoslavije. Jedan je od retkih igrača koji je osvojio sve što je mogao s reprezentacijom; Slavnić je triput bio prvak Evrope (1973, 1975 i 1977), jednom prvak sveta (1978) i osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama (1980).

Posle završetka igračke karijere Slavnić se posvetio trenerskom poslu. Trenirao je mnoge timove, između ostalih i Crvenu zvezdu i Partizan. Kuriozitet je da je i kao igrač i kao trener radio i u Zvezdi i u Partizanu. On je uz profesora Aleksandra Nikolića jedini kome je to pošlo za rukom. Takođe je bio prvi selektor reprezentacije Srbije.

Igračka karijera uredi

Klubovi uredi

Za Crvenu zvezdu je počeo da igra u mlađim kategorijama 1963, a član prvog tima postao je četiri godine kasnije. U Zvezdinom dresu je do 1977. odigrao 301 utakmicu i postigao 4014 poena. Osmi je na večnim listama kluba po broju mečeva i poena. Jedan je od najboljih košarkaša u istoriji Crvene zvezde, sa kojom je osvojio dve šampionske titule (1969. i 1972), tri nacionalna kupa (1971, 1973. i 1975.) i Kup pobednika kupova 1974. Slavnić je iako najniži u ekipi sa svojih 180 centimetara, svoje najbolje partije imao u najvažnijim mečevima kada se odlučivalo o trofejima. Tako je bljesnuo u sezoni 1971/72, kada je prosečno beležio 16 poena po utakmici, a Crvena zvezda stigla do svoje 12. titule šampiona posle majstorice sa splitskom Jugoplastikom u Ljubljani (75:70). U finalu Kupa pobednika kupova 1974. protiv Zbrojovke iz Brna (86:75), postigao je 20 poena, a u finalu Kupa Jugoslavije 1975. protiv splitske Jugoplastike (81:79), ubacio je 25 poena i proglašen je za najboljeg igrača utakmice. Ukupno je te sezone u kupu beležio 21,8 poena po meču i bio prvi strelac tima. Koliko je Zvezda tih sezona bila jaka u Evropi govore i još dva finala Kupa pobednika kupova, koje nisu uspeli da dobiju 1972. i 1975, kao i polufinale Kupa evropskih šampiona 1973.

Po povratku iz vojske, odigrao je na visokom nivou, svoju poslednju sezonu u klubu. Te 1976/77. sezone u prvenstvu je imao prosek od 23,1 poen po utakmici i bio najbolji strelac ekipe, ali to je već bio poslednji ples te oslabljene crveno-bele generacije. Karijeru je nastavio u španskom Huventudu, gde je 1978. osvojio šampionsku titulu. Igrao je i za Šibenku od 1979. do 1981, Partizan 1981/82. i italijansku Kazertu gde je završio karijeru sa prosekom od 17,2 poena po meču u nacionalnom šampionatu 1982/83.

Reprezentacija uredi

Jedan je od retkih igrača koji ima zlatne medalje sa olimpijskih igara, svetskog i kontinentalnih takmičenja. Evropskim zlatom se i okitio tri puta: 1973. u Barseloni, 1975. u Beogradu i 1977. u Liježu. Svetsko prvenstvo je osvojio u Manili 1978. a olimpijsko zlato u Moskvi 1980.

Slavnić je debitovao za juniorsku reprezentaciju Jugoslavije 1967. u kvalifikacijama za EP juniora u Vigu. Nastupio je kasnije na tom Šampionatu na kome je Jugoslavija u finalu bila poražena od SSSR sa 82:73.^[2]

Zvanični debi u seniorskoj reprezentaciji je imao 1970. na nekim egzibicionim utakmicama, ali selektor Ranko Žeravica nije verovao u njega tako da ga nije vodio ni na Evropsko prvenstvo 1971, niti na Olimpijske igre 1972. u Minhenu.^[2]

Debi na velikim takmičenjima u nacionalnom dresu je imao na Evropskom prvenstvu 1973. u Barseloni, gde je Jugoslavija osvojila svoju prvu evropsku zlatnu medalju. Slavnić je odigrao turnir sa prosekom 8,1 poena po utakmici. Sličan prosek je zadržao sve vreme dok je igrao u nacionalnom timu, a to je bilo do Evropskog prvenstva 1983. u Nantu.^[2]

Prosek njegove reprezentativne karijere je 8,3 poena, a vrhunac je imao na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu sa 12,5 poena. Tamo je postigao jedan od najvažnijih pogodaka u svojoj karijeri, na utakmici protiv Italije koja je odlučivala drugog polufinalistu. Na poluvremenu Italijani su vodili 57:41, ali malo po malo Jugoslavija je smanjivala zaostatak. U poslednjem napadu loptu su imali “plavi”, a posle nekoliko dodavanja Slavnić je ostao sam na sedam metara od koša. Sa sirenom je pogodio koš Italijana i Jugoslavija se plasirala u polufinale, kasnije je igrala i u finalu.^[2]

Tokom punih deset godina Zoran Slavnić je bio startni plej jugoslovenskog nacionalnog tima. Ukupno je odigrao 179 utakmica (150 pobeda, 29 poraza) i postigao 1.465 poena.^[2]

Trenerska karijera uredi

Po završetku košarkaške karijere, nastavio je sa radom u košarci kao trener. Vodio je Šibenku, Partizan, Jugoplastiku, Malagu, Zvezdu, Dafni, Huventud, Iraklis, Bamberg, Atlas.

Vodio je Crvenu zvezdu u dva mandata. U prvom periodu od 1988. do 1991. imao je i uspona i padova. Najbolja sezona mu je bila 1989/90. kada je sa Zvezdom igrao i finale kupa Jugoslavije i finale plej-ofa ali je oba izgubio od Jugoplastike koja je u tom periodu harala i Jugoslavijom i Evropom. U sezoni 1990/91. sa Zvezdom se u plej autu borio za opstanak. Ostaće upamćeno i da je nagovorio legendu Partizana Dražena Dalipagića, da oproštajnu sezonu odigra u dresu Zvezde. Slavnić je kasnije vodio „crveno-bele” i u sezoni 1994/95.

Dana 29. maja 2007. jednoglasnom odlukom svih članova upravnog odbora KSS Zoran Slavnić je izabran za prvog selektora Srbije.^[3] Pred Evropsko prvenstvo u košarci 2007. suočio se sa brojnim otkazima reprezentativaca, tako da je pored Gurovića, Jarića i Miličića, na prvenstvo poveo čak devet debitanata, koji će kasnije postati nosioci igre u reprezentaciji. Srbija je poražena od kasnijeg šampiona – Rusije, branioca titule – Grčke (nakon produžetaka) i Izraela, tako da je takmičenje završila u prvoj fazi. Odlukom stručnog saveta i upravnog odbora, Slavnić je 26. septembra smenjen sa mesta selektora.

Ostalo uredi

Zbog originalnog pristupa igri od Španaca je dobio naziv ekscentrični genije. Slavnićev moto je: „Sve je to samo igra“.

1991. FIBA ga je uvrstila među pedeset najboljih svetskih igrača svih vremena.
2007. postao je nosilac nacionalnog sportskog priznanja za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta.
2013. postao je član FIBA kuće slavnih.^[4] Prilikom dodele priznanja naglašeno je da je osim igračkog dao i nemerljiv doprinos košarci i kao trener. Pod njegovim vođstvom stasali su kasnije najznačajniji plejmekeri: Dražen Petrović,^[5]^[6] Aleksandar Đorđević, Saša Obradović i NBA zvezde Toni Kukoč i Dino Rađa.
Otac je Zvezdana Slavnića, učesnika rijaliti-šoua Zadruga.