Ivan Đurić

српски професор и политичар

Ivan Đurić (30. oktobar 194723. novembar 1997) bio je srpski istoričar, univerzitetski profesor i političar. Kratko vreme je bio političar i jedan od kandidata za predsednika Srbije na prvim višestranačkim izborima 1990. godine.

Ivan Đurić
Ivan Đurić
Lični podaci
Datum rođenja(1947-10-30)30. oktobar 1947.
Mesto rođenjaBeograd, FNR Jugoslavija
Datum smrti23. novembar 1997.(1997-11-23) (50 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Naučni rad
Poljevizantologija
InstitucijaUniverzitet u Beogradu

Mladost i obrazovanje

uredi

Ivan Đurić je rođen u Beogradu 30. oktobra 1947. sa sestrom bliznakinjom, Dušankom Đurić - Trbojević[1] - od oca Dušana i majke Ivane (r. Bogdanović), univerzitetskih profesora. Otac mu je bio profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu, a majka profesorica ruske književnosti na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta. U Beogradu je završio osnovnu školu "Sveti Sava", klasičnu gimnaziju (danas Osma beogradska gimnazija),[2] da bi potom upisao Filozofski fakultet. Diplomirao je na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u januaru 1971. godine sa radom na temu Vizantijski činovi u srednjovekovnoj Srbiji.

Akademska karijera

uredi

Nakon što je završio studije primljen je za asistenta na katedri za istoriju u junu 1971 , gde je šef katedre bio Georgije Ostrogorski. Magistarski rad, na temu „Porodica Foka“ završio je 1974. Iste godine je postao i saradnik instituta za Vizantološke studije SANU.[3] Usavršavao se u Centru za Vizantološke studije i u Američkoj školi u Atini (1977–1978). U svojoj trideset petoj godini (1982) odbranio je doktorsku disertaciju „Vreme Jovana VIII Paleologa.[3] Docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu postao je 1982. i gostujući profesor na Univerzitetu u Nici (1983) i u Parizu (1986). Vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1989) i predsednik Saveta Filozofskog fakulteta (1990).

U godini kada je postao vanredni profesor, počeo je da uređuje časopis Demokratija danas.[4] Učestvovao je 1980. godine u pripremi „Oksfordskog rečnika Vizantije“.

Godine 1991. se preselio u Pariz, gde je predavao vizantologiju na univerzitetima Pariz VIII i Pariz XII te na Institutu za evropske studije. U Parizu je ostao da živi i radi sve do svoje smrti, 1997. godine.

Odabrana dela

uredi
  • Ektesis nea—vizantijski priručnik za pitakia o srpskom patrijarhu i nekim feudalcima krajem XV veka, 1974.
  • Porodica Foka, 1976.
  • Đurić, Ivan (1984). Sumrak Vizantije: Vreme Jovana VIII Paleologa 1392-1448. Beograd: Narodna knjiga. [mrtva veza]
  • Romejski govor i jezik Konstantina VII Porfirogenita, 1986.
  • Istorija—pribežište ili putokaz, 1990.
  • Vlast, opozicija, alternativa, 2009.

Reference

uredi
  1. ^ Đurić, Dušan S. Đurići u Zaovinama. str. 369. 
  2. ^ Č., B. (29. 6. 1966). „Odmor je raditi u tom odeljenju”. Borba. 
  3. ^ a b „Ivan Đurić”. Istorijska biblioteka. http://www.istorijskabiblioteka.com/. Pristupljeno 25. 12. 2016.  Spoljašnja veza u |publisher= (pomoć)
  4. ^ Petrović, Prof. dr Dragoslav (23. 11. 2007). „Vera u neprolazne vrednosti”. www.danas.rs. Danas. Pristupljeno 25. 12. 2016. 

Spoljašnje veze

uredi