Ivan Likar
Ivan Likar Sočan (Log pod Mangartom, kod Boveca, 9. septembar 1921 — Šempeter pri Gorici, 12. decembar 1991), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik Socijalističke Republike Slovenije i narodni heroj Jugoslavije.
| ivan likar | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 Ivan Likar Sočan | ||||||
| Lični podaci | ||||||
| Datum rođenja | 9. septembar 1921. | |||||
| Mesto rođenja | Log pod Mangartom, kod Boveca, Kraljevina SHS | |||||
| Datum smrti | 12. decembar 1991. (70 god.) | |||||
| Mesto smrti | Šempeter pri Gorici, Slovenija | |||||
| Delovanje | ||||||
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba | |||||
| Služba | NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska armija 1943 — 1945. | |||||
| Čin | kapetan u rezervi | |||||
| Heroj | ||||||
| Narodni heroj od | 27. novembra 1953. | |||||
| Odlikovanja |
| |||||
Biografija
urediRođen je 9. septembra 1921. godine u Logu pod Mangartom, kod Boveca. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a potom je od 1938. do početka Drugog svetskog rata radio kao rudar u rudniku Rajbelj, u Italiji.
Januara 1941. godine pozvan je na odsluženje vojnog roka, u Italijansku vojsku. Vojsku je služio u Toskani, gde je ostao sve do jula 1942. godine. Septembra 1942. godine je boravio u Trstu i povezao se sa pripadnicima Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP). Ubrzo je postao jedan od glavnih propagatora Narodnooslobodilačkog pokreta među rudarima u rudniku Rajbelj.
Februara 1943. godine, usled nemogućnosti daljeg delovanja na terenu, otišao je u partizane. Stupio je u Petu četu Drugog bataljona Severno-primorskog partizanskog odreda, gde je uskoro postao vodnik, zatim zamenik komandira minerske čete Treće slovenačke udarne brigade „Ivan Gradnik“, komandir čete u Bazovičkoj brigadi i komandir čete Briško-beneškog partizanskog odreda.
Tokom rata više puta se istakao, a posebno u borbama — 26. aprila 1943. u borbi s Italijanima na planini Golobaru; maja 1943. u borbi na Stolu; 19. jula 1943. u petnaestočasovnoj borbi s Italijanima na Krinu, kada je teže ranjen; u zasedi koju je organizovao sa svojom četom između Predila i sela Stremec, kada je napao nemačku kolonu i ubio komandanta i više vojnika; decembra 1943. u akciji na rudnik olova u Rajbenu; januara 1944. u napadu na jako neprijateljsko uporište u Podmelcu.
Pohađao je oficirsku školu pri Devetom slovenačkom korpusu, a po njenom završetku postavljen je za komandanta Drugog bataljona Briško-beneškog partizanskog odreda. Jula 1944. godine, s zadatkom da okupi borce i pođe u Korušku, uputio se na sastanak s terenskim partijskim radnicima u selo Bela Peč. Pošto ga je jedan sveštenik izdao Nemcima, oni su ga opkolili i pozvali da se preda. Pošto je odbio da se preda, odlučio je da se bori i pokuša da se spase. Pošto je jednim rafalom ubio nemačkog oficira, i među Nemce uneo trenutnu pometnju, uspeo je da pobegne. Prilikom bega je bio ranjen, i svratio je u prvu kuću, gde je zatražio pomoć. Pošto su seljaci bili uplašeni, oni su ga izdali. Nemci su ponovo došli da ga uhvate, ali je on bacivši bombu među njih, ponovo uspeo da pobegne u šumicu, koja je bila u blizini. Posle tri dana skrivanja u šumi, uspeo je da dođe do sela Loga i svoje čete.
Po nalogu Štaba 30. slovenačke divizije, delovao je u Goriškoj regiji, na terenu od Kobarida do Trente. Bio je vođa diverzantske grupe, koja je uspešno izvršila mnoge akcije na terenu oko Boveca i Trbiža.
Posle oslobođenja Jugoslavije, nalazio se na dužnosti komandanta mesta u Trbižu, koji se nalzio u Italiji. Oktobra 1945. godine je doživeo nesreću — anglo-američki policijski džip mu je pregazio nogu, koja je posle toga morala da se amputira. Kao težak invalid je demobilisan iz Jugoslovenske armije u činu kapetana. Do penzionisanja 1962. godine je radio u Postojni, Tolminu i Kobaridu, kao direktor ugostiteljskog preduzeća.
Bavio se i društveno-političkim radom, bio je predsednik Udruženja Saveza boraca u Kobaridu, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida u Kobaridu, član Okružnog komiteta Komunističke partije Slovenije za Kobarid i Tolmin, predsednik Saveta za socijalnu politiku opštinskog odbora i dr.
Umro je 12. decembra 1991. godine u Šempeteru pri Gorici.
Nosilac je više jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden zasluga za narod drugog reda, Orden bratstva i jedinstva drugog reda, Orden partizanske zvezde trećeg reda i Medalja za hrabrost. Ordenom narodnog heroja je odlikovan 27. novembra 1953. godine.
Literatura
uredi- Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.
