Igor I Kijevski
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Dodavanje vikiveza, prebacivanje u perfekat. |
Igor Rjurikovič (rus. Игорь Рюрикович, stnord. Ingvar; oko 878 — 945) je bio sin Rjurika, začetnika vladarske dinastije Rjurikovič, i ruski veliki knez. Ime je navodno dobio po finskoj reči Ižor.
Igor I Kijevski | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Igor Rjurikovič |
Datum rođenja | 877. |
Datum smrti | 945. |
Mesto smrti | Korostenь, |
Porodica | |
Supružnik | Olga Kijevska |
Potomstvo | Svjatoslav I Kijevski, Uleb Igorevich |
Roditelji | Rjurik |
Dinastija | Rjurikovič |
Veliki knez Kijevske Rusije | |
Period | 912 - 945 |
Prethodnik | Oleg Vešti |
Naslednik | Olga Kijevska |
Igor u letopisima
urediPrema hronici iz 12. veka (Povest minulih leta) 879. je umro Rjurik osnivač drevne ruske dinastije Rjurikovič. Tada je vlast prešla u ruke Olegu, Rjurikovom rođaku, a njemu je ostavljen i maloletni Igor (nije pouzdano da je to zaista bio Rjurikov sin).
Godine 911. je u rusko-vizantijskom dogovoru Oleg nazvan velikim knezom ruskim i u hronikama se navodi da je bio punopravan vladar a ne Igorov regent. Igoru su 903. godine doveli ženu iz Pskova Olgu, buduću kneginju Kijevsku koja je 942. rodila sina Svjatoslava, kasnijeg vladara Svjatoslava I Kijevskog. Kada je Oleg 907. krenuo na Vizantiju ostavio je Igora kao namestnika u Kijevu i nakon Olegove smrti 913. godine Igor postaje vladar Kijevske Rusije.
Godine 914. Igor je ratova sa slovenskim plemenom Drevljani, koje je pobedio i naložio im još veći danak nego prethodno Oleg. Sa Pečenezima je 915. sklopi mir, sa kojima je kasnije napadao Vizantiju. Mir je trajao do 920. godine, a 941. počeo je pohod na Carigrad.[traži se izvor]
Pohod na Carigrad 941—944
urediNapad na Vizantiju je počeo sa neuspehom na moru. Ruska mornarica je uništena od takozvane grčke vatre, koju su koristili Vizantinci. Posle kopnenog poraza septembra 941. vratio se u Kijev. Letopisci su zapisali da se Igor žalio da nije imao sreće u tom pohodu. Ipak je nakon dve opsade 941. i 944. sklopljen povoljan mir, a dogovor je zapisan u vizantijskoj enciklopediji 10. veka - Sudi u kojoj je Igor častno pomenut.
Godine 942. rodio mu se sin Svjatoslav, kasniji veliki vojni vođa kijevskih Rusa, koji sa tri godine postaje veliki knez ali je do zrelosti vlast de-fakto imala njegova majka. 943. okuplja novu vojsku od Rusa, Pečenega i skandinavskih Varangina i ponovo je krenuo na Carigrad. Vizantijski car Roman I Lakapin mu je u susret poslao izaslanstvo bogato sa poklonima, koji su došli do Igora na reci Dunav. Nakon posete Igor je prekinuo napad. Pri tome su Vizantijci odvojeno nudili poklone i Pečenezima pa je verovatno zato mir bio lakše sklopljen. Sa Vizantijom je 944. sklopljen vojno-trgovački sporazum. U dogovoru, koji je sklopljen u crkvi u Kijevu, pomenuta je cela Igorova porodica, kneginja Olga i sin Svjatoslav.
Smrt
urediU jesen 945. Igor je otišao kod Drevljana da pobire danak. Vizantijski hroničar Lav Đakon zabeležio je njegovu pogibiju, gde je napisao kako su mu za noge vezali teška drva i onda ga raskomadali.[traži se izvor]
Literatura
uredi- Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.
Spoljašnje veze
uredi