Iluzije u toku letenja

Iluzije u toku letenja, je pojava nepravilnog, netačnog opažanja predmeta ili pojava, izazvano fizičkim, fiziološkim ili psihološkim uzrocima koji u toku izvršavanja letačkih zadataka deluju na čula pilota i izazivaju pogrešno (netačno), prepoznavanje objektivne stvarnosti.

Iluzije u toku letenja
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	Vazduhoplovna medicina

Iluzija (ili privid) je pogrešan, izobličen opažaj izvesnih objekata ili pojava u stvarnosti, uslovljen nekim objektivnim ili subjektivnim činiocima, koja pogrešno shvaćena može imati za posledicu udes ili katastrofu, zbog ilizijom „nametnutog“ nepravilnog upravljanja vazduhplovom.

Ljudska čula su kroz evuluciju prilagođena za funkcionisanje na zemlji. Navigacijom u toku letanja, (zbog naglih promena ubrzanja, položaja letelice, letenje u složenim meteorološkim uslovima, kroz oblake i noću itd.), naša čula često primaju pogrešne podražaje koji uvek ne odražavaju realno kretanje aviona, što izaziva dezorijentaciju i senzorne iluzije.

Prostorna (spacijalna) dezorijentacije, zbog hipoksijom narušene funkcije hemisfere mozga može biti uzrok iluzija u toku letenja zbog gubitka sposobnosti da se izvrše zadaci koji zahtevaju mentalnu manipulaciju prostornim odnosima, kao što su, na primer, snalaženje u poznatom ili novom prostoru, čitanje mapa, instrumenata i sl. Ovo stanje se ponekad označava i kao topografska amnezija. Dramatičan oblik koji ovaj poremećaj može da poprimi nastaje kada pogađa snalaženje u realnom prostoru i obično obuhvata i druge prostorne poremećaje kao što su jednostrano zanemarivanje i dezorijentacija desno levo, ali i oštećenja vidnog polja.

Iluzije u toku letenja mogu biti veoma opasne za pilota (posadu vazduhoplova), zbog pogrešne interpetacije realne stvarnosti, i pogrešnih odluka koje donosi piloti u toku upravljanju letelicom, što može završiti udesom ili katastrofom.

Istorija

Paralelno sa razvojem avijacije, za vreme letenja po oblačnom i vremenu sa slabom vidljivošću, mnogi piloti, doživljavali su pogrešne utiske o položaju aviona. O takvim pogrešnim percepcijama pisali su već u prvim danima razvoja avijacije Fere 1908. i Adams 1912. Već tada se pisalo, da su pogrešne percepcije o položaju aviona u prostoru veoma opasne, jer otežavaju orijentaciju pa mogu izazvati nesreću ako se pilot za njima povede.

U Drugom svetskom ratu, avijacija je prvi put masovno upotrebljavana. Letelo se mnogo noću i u lošim meteorološkim uslovima, da bi se izbegla jaka protivavionska odbrana. I pored toga što su za takve letove odabirani najbolji piloti, naglo se uvećavao broj pilota koji se žalio na poteškoće u održavanju aviona u pravilnom položaju, zbog pogrešnih percepcija, koje su doživljavali pri izvođenju različitih manevara. Misli se da je veliki broj udesa vazduhoplova u toku Drugog svetskog rata, (koji zbog ratnih uslova nisu mogli biti istraženi), posledica pogrešnih percepcija o položaju aviona.

Mehanizam nastanka iluzija

Rufinijevi receptori (detektori intenziteta)

Goldžijevi receptori u tetivama mišića

Letenje se obavlja u tri koordinate

Veštački horizont - centralni instrument za orijentaciju u letenju

Šest instrumenta za navigaciju čijom se pravilnom upotrebom otklanjaju iluzije

Percepcija je složen psihički proces kojim se zahvata i upoznaje svet oko nas. Percepcija nastaje delovanjem različitih fizičkih procesa iz okoline na čulne organe i integracija osećaja, znanja, iskustva, rasuđivanja, emocionalnih stanja, stavova, vrednosti i osobina ličnosti.

Receptori su ćelije ili deo ćelije čija je funkcija pretvaranje podražaja u nervni impuls. Različiti receptori tokom evolucije prilagodili su se da reaguju na različite podražaje. Receptori su smešteni na različitim mestima u telu pa razlikujemo:

• Eksteroceptore, receptore koje nadražuju promene u okolini: vid, sluh, njuh, ukus, toplo, hladno, dodir i bol,
• Iinteroceptore, koji su smešteni unutar tela: u organima za varenje, respiratornom sistemu, krvnim sudovima i sl, a aktiviraju ih promene u volumenu, koncentraciji različitih materija; njihov podražaj ponekad dovodi do osećaja, a ponekad do refleksnih reakcija.
• Mehanoreceptore; su proprioceptori (koji su smešteni u mišićima, zglobovima i tetivama), kožni receptori za dodir i vestibularni receptori u unutrašnjem uhu, i koji reaguju na promene u tonusu mišića, položaju tela i udova u prostoru i poremećaju ravnoteže.

Čovek održava ravnotežu u prostoru uglavnom pomoću tri faktora (čija aktivnost se zasniva na podražaju receptora) i to;

• čula vida,
• dubokog senzibiliteta,
• vestibularnog dela unutrašnjeg uva sa svojim centralnim i perifernim putevima.

Na osnovu percepcije prikupljene vidom, vestibularnim aparatom i dubokim senzibilitetom, uz pravilnu psihičku interpretaciju primljenih opažaja, čovek se sa velikom sigurnošću orijentiše u prostoru.

Mehanizam nastanka iluzija u toku letnja

Čovek koji je prilagođen za život na zemalji izložen je sili gravitacije od 1 g. Zemlja predstavlja relativno nepokretno telo, na čijoj površini je sila gravitacije konstantna veličina. Za vreme kretanja po zemljinoj površini sile ubrzanja, usporenja i okretanja relativno su male te ne izazivaju značajnije senzacije u unutrašnjem uvu. Na zemlji se čovek kreće u tesnom kontaktu sa brojnim orijentirima, pa može vidom lako utvrditi i najmanje skretanje sa pravca. Utisci koje primamo putem senzibiliteta dok hodamo po čvrstoj zemljinoj površini vrlo su snažni i daju tačne podatke o položaju našeg tela prema uspravnom položaju.

Avion predstavlja pokretno telo koje može da se kreće oko bilo koje svoje osovine (ose). U toku letenja u vazdušnom prostoru sila gravitacije se menja i na avion i organizam pilota dejstvuje u različitim pravcima, što nije u skladu sa iskustvima koje je on stekao na zemlji, izazivajući kod pilota greške u percepciji i pojavu iluzija. U svakodnevnoj letačkoj praksi svi piloti na neko vreme doživnjavaju ovu pojavu.

Kao posledica pojave iluzija nastaju tri vrste fenomena dezorijentacija;

Tip I dezorijentacije

Kada pilot ne prepoznaje poremećaje u toku leta, ili je zaveden iluzijama, nastaje ozbiljna opasnost po bezbednost aviona, jer on upravljanje avionom gradi na osnovu potpuno iskrivljene percepcije.

Tip II dezorijentacije

Kada je pilot i njegovo iskustvo u ozbiljnom sukobu između onoga što on doživljava i prikaza informacija na instrumentima aviona. Ovaj sukob u većini situacija se uspešno rešava i retko dovodi do ozbiljnog incidenta.

Tip III dezorijentacije

Nastaje kod otkaza instrumenata uz potpuni gubitaka vizuelnog kontakta pilota sa okolinom i gotovo uvek je praćen gubitkom kontrole nad avionom. Ovaj tip dezorijentacije prate i snažni fizički simptomi - vizuelni poremećaji, spazmi mišića, mučnina, ili panika, što je dovoljna da žestoko onemogući normalno funkcionisanje pilota.

U svim situacijama kada u toku letenja pilot gubi vizuelni kontakt sa prostorom koji ga okružuje, nastaju uslovi za pojavu iluzija. Najveći broj iluzija kod pilota nastaje u toku,

• instrumentalnog letenja,
• letenja u složenim meteorološkim uslovima,
• letenja noću itd.

U toku ispitivanja na avionima-laboratorijama utvrđeno je da let bez vizuelnih orijentira, predstavlja neprekidni niz neustaljenih kretanja aviona u sistemu tri koordinate a neprimetna skretanja se mogu kumulirati i prouzrokovati pojavu iluzija.

Uslovi za nastanak iluzija nastaju onog momenta kada se javi nepodudaranje između onoga što pokazuju instrumenti sa predstavama letača o onome što on očekuje da se dešava u njegovom okruženju. Čvrste uslovne veze, pri dobro razvijenoj navici čitanja instrumenata, retko će u periodu odvlačenja pažnje od instrumenata u potpunosti da se naruše, dok će promene u položaju aviona u tim periodima, koje se odražavaju preko vestibularnih i kinestetičkih analizatora, biti signal za usmeravanje pažnje na avio horizont (centralni instrument za navigaciju u toku letenja).

Ne treba mešati pojam „iluzije u toku leta“ i „gubitak orijentacije“. Gubitak orijentacije pri iluziji ne mora biti prouzrokovan narušavanjem percepcije već nekritičnim mišljenjem. Iluzija ponekad, čak i oštro izražena, može i da ne dovede do gubitka orijentacije, ako se pilot prema njoj odnosi kritički. Nesigurnost letača u sopstvene mogućnosti i nekritično mišljenje ili sumnja u ispravnost instrumenata samo su dopunski psihološki faktori u nastanku iluzija.

Razlika između iluzija i halucinacija
Još nešto je važno istaći, iluzije treba razlikovati od halucinacija. Iluzije su univerzalne, njih na isti način percipiraju svi ljudi (ili bar većina) i baziraju se na nadražaju i osećajima koje percipiramo pod određenim uslovima. Neki eksperimenti u pokazali da određene iluzije postoje i kod životinja, većinom majmuna i viših tipova sisara, a neke i kod ptica. Halucinacije su, međutim, rezultat ili mentalne bolesti, ili neke droge, među koje spada i alkohol. Ono što razlikuje halucinacije od iluzije, je to što se halucinacije javljaju bez obzira na opažaje, a iluzije su naprosto pogrešna interpretacije opažaja. Međutim, i halucinacije i iluzije javljaju se u svim modalitetima opažaja - vidu, mirisu, zvuku, dodiru. Ono što je zajedničko iluzijama, i halucinacijama jest samo to da ne odgovaraju činjenicama.

Fiziološki mehanizmi iluzija su različiti i prema njima se vrši i podela iluzija.

Iluzije koje nastaju u, instrumentalnom letenju su neadekvatna reakcija ne samo jednog čula već predstavlja takav senzorni fenomen u čijoj pojavi učestvuje kompleks čula;

• vestibularna,
• vizuelna,
• kinestetička.

Ponekad preovlađuje učešće jednog čula, dajući ovoj ili onoj lažnoj predstavi određenu dominaciju. U pogledu formi iluzije u toku instrumentalnog letenja mogu biti raznovrsne, ali se najčešće ističu iluzije navedene u tabeli;

UČESTALOST ILUZIJA U INSTRUMENTALNOM LETENjU

Vrsta iluzija	Učestalost javljanja
Iluzija lažnog nagiba aviona	44%
Ilizija suprotnog kretanja	18%
Iluzija penjanja	17%
Iluzija letenja na leđima	10%
Iluzija zaokreta	8%
Iluzija letenja u spirali	8%

Vestibularne iluzije

Anatomija unutrašnjeg uva

Unutrašnje uvo sastoji se iz dva organa;

Kohlearnog organa, koji služi za prijem zvučnih signala i

Vestibularnog organa, poznatog i kao organ ravnoteže, jer služi za prijem nadražaja o kretanju tela u prostoru, i sastoji se od dve odvojene strukture;

• polukružnih kanala, koji otkrivaju promene ugaonog ubrzanja, i
• otolitičkog organa, koji detektuje promene linearnog ubrzanja i gravitacije.

Polukružni kanali i otolitički organ pružaju informacije našem mozgu o položaj tela i njegovim pokretima. A veza između vestibularnog sistema i očiju pomaže u održavanju ravnoteže i držanju očiju usmerenih na objekat („orijentir“) dok se glava okreće ili dok se telo rotira. Služeći se brojnim „fiksnim orijentirima“ čovek uz pomoć čula vida može lako korigovati sva odstupanja od željenog pravca.

Svaka „nesaradnja“ između organa vida i vestibularnog aparata igra važnu ulogu u nastanku vestibularnih iluzija.

Vrste vestibularnih iluzija

Iluzija kretanja u suprotnom pravcu

U toku iluzija kretanja u suprotnom pravcu pilot ima utisak da se npr. posle zaokreta udesno, nalazi u zaokretu ulevo, iako on zapravo leti u pravcu. Ovu iluziju izaziva najverovatnioje nadražaj kupole spoljašnjih ili horizontalnih polukružnih kanala uva.

Iluzija penjanja ili poniranja

Kod vestibularne iluzija penjanja pilot doživnjava da se npr. posle poniranja ne nalazi u horizontalnom letu, nego se penje. Dok kod vestibularne iluzije poniranja pilot ima utisak da se posle penjanja, ne nalazi u horizontalnom letu, nego da ponire. Ovu pojavu iluzija izaziva nadražaj zadnjih polukružnih kanala uva.

Iluzije naginjanja

Kod luzije nagianjanja kod pilota se stvara utisak da se on nalazi u nagibu suprotnom od onog u kojem je bio za vreme leta. Pojavu ovih iluzija najverovatnije izaiva nadražćaj kupole vertikalnih ili prednjih polukružnih kanala uva.

Polukružni kanali uva su tri polukružne, međusobno povezane cevi, koje su na neki način ekvivalentne osama žiroskopa, uređaja za merenje naklona, okretanja ili skretatnja odnosno uglova kretanja letelice u tri ose aviona (pod pravim uglom jedna prema drugoj). Promena pravca kretanja letjelice, koje se nazivaju valjanje, propinjanje ili skretanje, izazivaju pojavu odgovarajućih vestibularnih iluzija.

Vizuelne iluzije

Poncova iluzija

Sa vizuelnim iluzijama većina nas se susreće već u ranom detinjstvu. Još kao deca, saznali smo da se železnička pruga, nasuprot onome što naše oči vide, na horizontu završava u jednoj tački - Poncova iluzija nastala zbog daljine konvergentnih linija. Nešto slično doživljava i pilot u iluziji vazdušne perspektive, koja je objašnjena u nastavku teksta).

Vizuelna percepcija daje najvažnije informacije da održimo prostornu orijentaciju na zemlji ili tokom leta, a posebno kada je telo u pokretu. Čak i ptice, rođene da lete, nisu u stanju održavati prostornu orijentaciju i lete sigurno kada su lišene vida (zbog oblaka ili magle). Samo su slepi miševi razvili sposobnost da lete bez vizuelnog kontakta. ali za to poseduju posebno razvijena čula.

Vizuelne iluzije u dnevnim uslovima letenja

U toku leta u složenim meteorološkim uslovima, i ograničenoj vidljivosti, pilot ima problema sa održavanjem prostorne orijentacije, koje prati sledeća vrsta vizuelnih iluzija, koje su inače svojstvene vizuelnom letenju;

• Iluzije nagnute konture oblaka (koje pilot ponekad smatra kao ivice horizonta)
• Iluzija vazdušne perspektive, kod pilota može da promeni (poveća ili smanjenji) opažaj nagiba piste ili njene širine. Zato se piloti obučavaju da prepoznaju normalni izgled kako dužine tako i širine piste i na taj način suzbiju pojavu iluzije.

Konačni pristup sletanju, preko ravnog teren sa pistom koja je pod nagibom naviše, može da izazove vizuelnu iluziju velike visine aviona u završnici sletanja. Pojava ove iluzije kod neobučenog pilota može da izazove reakciju spuštanja nosa aviona, što dovodi do smanjenja visine aviona i ako je gubitak visine prevelik može dovesti do nezgode.

Konačni pristup sletanju preko ravnog teren sa nagibom piste naniže može da proizvede vizuelnu iluzija niske nadmorske visine u završnici sletanja. Pojava ove iluzije kod neobučenog pilota može da izazove reakciju podizanja nosa aviona, što dovodi do povećanja visine te u tim uslovima pilot najčešće propušta sletanje.

Vizuelna iluzija široke piste može kod neobučenog pilota da izazove opažaj male visine aviona, a vizuelna iluzija sužene širine opažaj velike visine, pa u prvom slučaju pilot povećava visinu sletanja, a u drugom spušta visinu aviona što u oba slučaja dovodi avion u nepovoljne uslove za sletanje.

Vizuelne iluzije „širine piste“

Vizuelne iluzije u noćnim uslovima letenja

Postoji mnogo različitih vrsta vizuelnih iluzija koje se obično javljaju noću. Predviđanje i pravovremeno saznanje o njihovoj pojavi, obično je najbolji način, da pilot izbegne njihov negativni uticaj na bezbedno letenje.

• Autokinetičke iluzije, uzrokuje duže gledanje u jednu tačku (više od nekoliko sekundi) osvetljenog predmeta na tamnoj pozadini. Posle nekoliko trenutaka, stvara se iliuzija kretanja svetla na na drugu stranu. Da bi se sprečila pojava ove iluzije pilot mora stalno da premešta pogled na veći broj objekata koji su na različitim udaljenostima, i da na taj način izbegne fiksiranje pogleda samo na jedan orijentir.

Iluzija lažnog horizonta

• Iluzije lažnog horizonta, mogu nastati kada je prirodni horizont u mraku ili je slabo vidljiv. Zvezde na nebu i gradsko svetlo na zemlji mogu izazvati ovu vrstu iluzija. Takođe ovu vrstu iluzija pilot može doživeti, dok leti ka obali okeana ili velikog jezera. Zbog relativno tamne vode, svetla duž obale mogu izazvati zabludu da su zvezde na nebu.
• Iluzije noćnog sletanja, mogu se javiti u toku sletanja noću iznad ravnog (bez orijentira) terena uz povišenu oblačnost i lošu vidljivost izazvanu kišom, izmaglicom, ili tamnijom pistom u odnosu na okruženje što može izazvati nizak pristup pisti.

Jako svetlo, strmi okolni teren, a široka pista može da proizvede iluziju niskog prilaza pisti, koja kod pilota stvara tendenciju da leti više nego što je normalan pristup. Skup uredno raspoređenih svetala duž puta ili auto-puta mogu da zavaraju pilota i da on pomisli da se radi o svetlu poletno-sletne staze. Čak su pojedini piloti osvetnjen voz u pokretu pogrešno zamenjivali sa svetlima poletno-sletne staze, ili pristupnim svetlima aerodroma. Svetla na pisti ili pristupna osvetljenja aerodromu mogu ponekad kod pilota da stvore iluziju da je avion bliže poletno-sletnoj stazi, naročito tamo gde malo svetala osvetljava okolni teren.

Kinestetičke iluzije

Proprioceptori su posebni senzori (receptori) smešteni u koži, mišićima, tetivama, zglobovima i unutrašnjim organima, koji igraju vrlo malu ulogu u održavanju prostorne orijentacije u normalnim uslovima na zemlji. Draženjem proprioceptora stvaraju se signali koji mozgu mogu dati informacije o poziciji našeg tela, ili nekog njegovog dela, u odnosu na neki drugi deo tela, ili podatke o kontaktu između tela i raznih predmeta u okolini koji ga okružuju, pod, zid, stolica, krevet na kome se odmara, itd.

U toku letenja nadražajem receptora, stvara se lažan osećaj kod pilota, da leti pravo, izvodi, zaokret ili da dolazi do promene brzine kretanja aviona (usporenja ili ubrzanja). Nepravilno (nejednako) zategnute veze padobrana na pilotskom sedištu, pod uticajem opterećenja u toku promene ubrzanja, vrše neujednačen pritisak na rameni predeo, i u ramenu sa jače zategnutom vezom padobrana pilot registruje pogrešni opažaj (zbog nadražaja receptora u koži) da leti pod nagibom.

Proprioceptori su senzori smešteni u mišićima i njihovim tetivama, koji mogu mozgu dati informacije o poziciji našeg tela u prostoru

Uzroci pojave iluzija

Na naše opažanje deluju tri velike grupe faktora;

1. Svojstva našeg osećajnog analizatora, koja mogu biti;

• trenutna - umor, droge; i
• trajna: kratkovidost, oslabljen sluh, životna dob

2. Svojstva okoline ili podražaja (veličina, boja, položaj itd). Osobine okoline iako su najčešće istovetne (konstantne) postoje i neke specifičnosti jer;

• naši analizatori opažaja nisu u stanju obuhvatiti sve karakteristike okoline
• unutar različitih pilota dolaze do izražaja svojstva analizatora svake osobe kao i psihološko stanje osobe koja percipira.

3. Psihološko stanje organizma, (npr. motivacija, očekivanje, iskustvo, znanje, emocije, stavovi) Emocionalna obojenos opažaja. Osim što pilot opaža jednostavne osobine okoline npr. veličinu, boju, intenzitet zvuka i dr percepcija obuhvata i njegovoj subjektivne doživljaje tih opažaja (npr. nešto je lepo, opasno, zanimljivo, odvratno).

Najčešći faktori koji doprinose pojavi iluzija su;

1. Narušena postupnost u obuci pilota.

2. Duži prekidi u letenju.

3. Nepravilan položaj pilota u sedištu.

4. Neudobna letačka odeća i oprema.

5. Psihosomatski poremećaji;

• zamor,
• akutni razvoj bolesti,
• malaksalost,
• loša fizička kondicija,
• nedostatak kiseonika itd.

Epidemiologija

• Podaci Federalne uprave za vazduhoplovnu statistiku SAD, pokazuju da je za nastanak vanrednih događaja u vazduhoplovstvu, prostorna dezorijentacija, barem delimično odgovoran za oko 15% od ukupnog broja vazduhoplovnih udesa, od kojih većina nastaje u oblacima ili noću, od kojih su 90% fatalne.
• Prema studiji iz 2004, prosečan vreme do gubitka života pilota nakon otkaza elektronskih instrumenta za vreme letenja u oblacima ili kod letenja u instrumentalnim uslovima je 178 sekundi.
• Vazduhoplovstvo SAD, nakon analize 633 vazduhoplovnih udesa između 1980. i 1989. je utvrdilo, da je prostorna dezorijentacija kao faktor bila prisutna u 13% udesa, što je rezultovalo smrću 115 pilota.
• Među katastrofama dominiraju avioni visokih performansi: u 25 do 30% slučajeva.
• Mornarica SAD u svojoj studiji, utvrdila je, da se u suprotnosti sa opštim vazduhoplovnim nesrećama, većina udesa aviona visokih performansi dogodila u svanuće i tokom leta u vizuelnim uslovima.
• Nastradali piloti su u proseku stari 30 godina, sa 10 godina u kabini aviona i 1.500 časova samostalnog letenja ili letanja sa instruktorom. U tri meseca pre udesa ovi piloti imali su prosečno 25 naleta, što pokazuje da nema prave zaštite od prostorne dezorijentacije, izuzev visoke stručnosti, obučenosti i iskustva.

Kako sprečiti dezorijentaciju izazvanu iluzijama

Pilotska centrifuga

Slepo letenje — tokom koga pilot nosi specijalne naočare i gleda kroz narandžastu plastičnu foliju ispred sebe, i na taj način uvežbava letenje noću uz pomoć instrumenata. Instruktor koji nema naočare normalno vidi kroz narandžastu foliju

Iskustvo oblikuje i menja percepciju od rođenja pa kroz ceo život, a utiče i na brzinu percepcije, što je izuzetno značajno u procesu letenja. Najbolji dokaz koliko je iskustvo važno u percepciji ilustruje ovaj primer kod ljudi koji su bili slepi pa su morali da uče vidnu percepciju;

Jedan takav pacijent npr nije mogao nedeljama prepoznati koja je traka duža od dve (10 cm i 20 cm), iako je „video“ da su različite. Isto tako, nije mogao prepoznati trougao, ako je bio drugačije boje itd

U toku letenja pilot je znatno više izložen brojnim različitim podražajima. Zato trenažom, on razvija i usavršava dva neobično važna procesa koja se sve vreme događaju u njegovom organizmu i sastavni su deo percepcije;

• selektivnost; da pilot ne zapaža sve podražaje iz okoline nego da vrši odabir (selekciju), samo onih podražaja koji su potrebni za bezbedno letenje, izvršenje letačkog zadatka itd,
• aktivnost, da svalada sposobnost da traži i uočava samo one podražaje koji su važni u procesu letenja.

Pilot zbog složenih uslova koji vladaju u toku letenja najčešće prima redukovane podražaje na osnovu kojih stvara celovitu sliku, pre svega na osnovu sopstvenog iskustva. A cela slike ne mora biti uvek onakva kakvu je on zamišlja. Iskustvo koje pilot stiče redovnim letenjem i drugim oblicima treneže, ima poseban značaj pri percepciji redukovanih podražaja (primer; razlikovanje objekata na zemlji različitih veličina, pri letenju u složenim metorološkim uslovima, lošoj vidljivosti ili na velikim brzinama), Najčešći uzrok iluzija su baš ti redukovani (nepotpuni) podražaji.

Zato su iskustvo i stalna trenaža za pilota od izuzetnog značaja u borbi protiv iluzija izazvanih redukovanim podražajima u toku letenja;

• Svi piloti moraju proći kroz program obuke u kome imaju priliku da dožive prostornu dezorijentaciju i iluzije (obuka u Baranijevoj stolici, laboratoriji za demonstraciju iluzije ili na specijalnoj centrifugi).
• Pre nego leti na vidljivosti manjoj od 3 mi (4,8 km) pilot mora proći kroz obuku i stekne iskustvo u održavanju aviona uz pomoć instrumenta bez obzira na vidljivost.
• Kada leti noću ili u uslovima smanjene vidljivosti, pilot obavezno mora koristititi letačke instrumenate.
• U toku noćnog letenja obavezno koristiti razne uređaje za navigaciju.
• Piloti koji su nedovoljno obučeni ne smeju dozvoliti da budu iznenađeni lošim vremenom i moraju izbegavati letenje bez vizuelnog kontakta sa okolinom.
• Ako doživi vestibularne iluzija tokom leta, pilot mora da ima poverenje u instrumenate i „neuvažava“ senzornu percepciju

Vidi još

• Iluzija
• Vazduhoplovna medicina
• Vazduhoplovna psihologija
• Udes vazduhoplova
• Ubrzanje (vazduhoplovna fiziologija)

Literatura

• Saladin, Kenneth (2012). Anatomy & Physiology, The Unity of Form and Function. New York, NY: McGraw-hill. str. 605–8. ISBN 978-0-07-337825-1. 
• Armstrong H.G. (1961). Aerospace Medicine. Baltimor: Wiliams and Wilkins Comp. 

Spoljašnje veze

• FAA Pilot Safety Brochures – Spatial Disorientation (pdf) (jezik: engleski)
• FAA Pilot Safety Brochures – Spatial Disorientation – Visual Illusions (pdf) (jezik: engleski)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).