Imre Zapolja

Imre Zapolja (oko 1420-12. septembar 1487) je bio jajački i Hrvatsko-slavonsko-dalmatinski ban (1463—1465) i vođa pobune protiv ugarske vlasti u Erdelju (1467). Bio je vođa pobune u Erdelju pa je jedno vreme bio isključen iz moćnog plemstva dok 1486. godine nije postao palatin Ugarske.

Imre Zapolja
Lični podaci
Datum rođenja	oko 1420. godine
Mesto rođenja	verovatno Požega
Datum smrti	12. septembar 1487. godine
Mesto smrti	verovatno Budim
Vojna karijera
Služba	Karaljevina Ugarska, Erdelj (1459-1487) (Ugarska), (1467) (Erdelj)
Učešće u ratovima	Opsada Jajca, Opsada Jajca, Bitka kod Banje Luke, Opsada Zvornika, Opsada Srebrenice, Erdeljska pobuna, Pad Moravske, Pad ŠleskeKrstaški ratovi protiv Osmanlija, Erdeljska pobuna, Bohemijski rat
Period	(1463-1465) (kao jajački ban), (1467) (kao erdeljski vojvoda), (1463-1465) (kao hrvatsko-slavonsko-dalmatinski ban), (1386-1387) (kao palatin)
Prethodnik	nema (jajački ban), Janoš Sentđerđi, Žigmund Sentđerđi, Bertold Elerbak od Moniorokereka (erdeljski vojvoda), Herman II Celjski (pre velike pauze) (hrvatsko-slavonsko-dalmatinski ban)
Naslednik	Janoš Tuz (jajački i hrvatsko-slavonsko-dalmatinski ban), Janoš Pongrac, Nikola Čupor od Monoszloa (erdeljski vojvoda)

Uspon

Imre je bio sitan plemić iz Požege, sin Vladislava Zapolje, dalekog potomka bosanskog bana Borića. Istakao se u službi Janoša Hunjadija kao sekretar 1455. godine, a 1458. godine dolaskom Matije Korvina na vlast u Ugarskoj počeo je njegov politički uspon, a 1360. godine imenovan je za kapetana Spiškog zamka u kome se nalazila kraljeva riznica i koji je bio najveći zamak u Slovačkoj. Tako je Imre postao jedan od moćnijih barona u Ugarskoj. Godine 1461. imenovan je i za zapovednika grada Kežmaroka. 1465. godine imenovan je i za zapovednika cele Spiške oblasti i za zapovednika od Orave.

Imreov položaj u južnoj Ugarskoj

12. septembra 1463. godine došlo je do ugarsko-mletačkog Petrovaradinskog saveza protiv Turaka. Rat je počeo početkom jeseni. Ugarska vijska je kod Gradiške prešla Savu i podelila se u dve grupe, koje su se obe kretale preme Jajcu. Jednu je vodio sam kralj, a drugu Imre. 10. oktobra počela je opsada Jajca. Turci su grad junački branili dok nije pao na Božić 25. decembra. Za gubernatora Bosne tj. jajačkog bana imenovan je sam Imre. Imre je u isto vreme imenovan i za hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog bana.

Novi turski napad na Jajce počeo je 12. jula pod zapovedništvom velikog vezira Mahmud-paše Anđelovića, a kasnije i pod zapovedništvom samog sultana. Ugarska posada se hrabro borila i izdržala sve turske napade. Kada je to saznao Imre, koji se nalazio u Gorjanima je pošao u pomoć Jajcu. Prvi i jedini otpor dat mu je tek kod Banje Luke. Sultan je bio obavešten o tome pa je naredio opšti napad i posle poraza 22. avgusta bio je primoran da se povuče. KRALj je čim je čuo za tursko povlačenje naredio da ostala vojska pređe Savu i krene za Turcima. Sam kralj je u oktobru opseo Zvornik. Bosanski sandžak Muhamed Minetović je snabdeo Zvornik hranom i municijom i poslao svoju malu vojsku na Drinu. Imro koji se upravp vraćao iz pljačke Srebrenice je preduzeo konačan Ugarski napad na Zvornik, ali bio je teško ranjen pa je morao da se povuče. Kralj je bio ljubomoran na Imrea pa ga je sledeće godine smenio u Bosni i Hrvatskoj, a na njegovo mesto došao je Janoš Tuz.

Erdeljska pobuna

Kralj je u martu 1467. godine povećao poreze. Ti porezi su bili nepravedni i nasilno naplaćivani. 18. avgusta je izbila pobuna u Erdelju, a na čelo pobune stavljen je Imre i njegov brat Stefan. U septembru Matija upada u Erdelj gde pobeđuje pobunjenike, a za erdeljske vojvode postavlja Janoša Pongraca i Nikolu Čupora od Monsloa i podiže porez na 400.000 florina. Krajem novembra Matija upada u Moldaviju jer je moldavijski vojvoda Stefan III Veliki podržavao pobunu u Erdelju. 15. decebra u bici kod Baje Stefan je porazio Matiju, koji je čak bio i ranjen. U toj borbi poginuo je moldavijski pretendent za presto Petar III Aron.

Slavonijska pobuna

12. maja hrvatski nezadovoljnici su na saboru Zagrabačke biskupije u katedrali Svetog Stefana napali sveštenike od kojih je jedan ubijen. Ovaj događaj prozvan je krvavi sabor. U septembru u Slavoniji virovitički župan Bartold Elderbah se buni protiv ugarske vlasti, pa je kralj bio prisliljen da 3. januara 1468. godine uvede porez od pola forinte. 9. marta u Gradecu je oslobođen plaćanja poreza zbog pustošenja kugom.

Zavera protiv kralja

Imre je dobio pomilovanje, ali 1471. godine Imre ze pridružio pobuni Janoša Viteza od Sredne i Nikole Iločkog. Matija je ubrzo imenovao Nikolu za gubernatora Bosne i uz njegovu pomoć ugušio pobunu. Imre je opet dobio pomilovanje.

U pohodu protiv Jiržija Podjebrada

31. januara 1467. Ugari su pod zapovedništvom samog kralja izneneada su opseli bohemijiski grad Kostolan i osvojili ga. U borbi je zarobljen čak i bohemijski zapovednik grada Jan Švehla, koga je Matija obesio sa bohemijskim vojnicima, a 31. marta 1468. godine Ugarska objavljuje rat Bohemiji. U ratu je na strani Ugarske učestvovao i Imre. Ugarsku je podržavao i papa. Ugari su od Češke osvojili Moravsku i Šlesku, ali ipak nisu uspeli da Husistima oduzmu Prag. Ugarski kralj se ipak proglasio češkim kraljem. U martu 1478. godine sklopljen je sa bohemijskim kraljem Vladislavom, a do mira je došlo u leto 1479. godine u Olomoucu.

Imre kao ugarski palatin i njegova smrt

Godine 1486. Imre je posle smrti Guta Orszaha Mihalja proglašen za palatina, ali već 12. septembra sledeće godine je umro. Sahranjen je u spiškoj katedrali.

Porodično stablo

2.

1. Imre Zapolja

3.

Literatura

• Rodina Zápoľských