Спишки замак

Спишки замак (свк. Spišský hrad) је замак у Словачкој, која спада у највеће у средњој Европи. Смештен је на истоку земље, изнад села Жехре у округу Спишка Нова Вес у области Спиш. Подигнут је на каменом врху брда које потпуно доминира околином. Словенска дрвена утврда је у XII веку замењена каменом која је током наредних векова проширивана и дограђивана. Њен већи део је страдао у пожару 1780. године и од тада је изложена пропадању, али и без обзира на урушеност већег њеног дела, она и даље својим изгледом и положајем делује монументално на све који се нађу у њеној близини. Неки њени делови су обновљени у другој половини XX века и у њему је данас смештен музеј. Од 1993. године се налази на УНЕСКОвом списку светске баштине (#620) заједно са:

  • Спичши замак (свк. Spišský hrad) центар краљевске моћи на Спишу,
  • Спишком Капитулом (свк. Spišská Kapitula) мало утврђено насеље центар црквене можи,
  • Спишким Подхрадом (свк. Spišské Podhradie), насеље са привредним значајем.
Спишки замак, 2007

ПрошлостУреди

 
Спишки замак

Не зна се када је тачно подигнута прва утврда на овом месту, али је то било највероватније у IX веку, ако не и раније, у доба када су локални Словаци подизали своје прве утврде широм данашње Словачке. Дрвена тврђава је у XII веку замењена каменом, грађеном у романском стилу у којој је смештено средиште Спишке жупаније.

Замку је у другој половини XIII века додат двоспратни романски дворац и тробродна базилика у романско-готском стилу. У XIV веку је подигнуто још једно подграђе, коме се током велике обнове спроведене у XV веку придружило и треће. Поред подграђа у XV веку су бедеми додатно ојачани и повишени, а у склопу замка је око 1470. године подигнута капела у касноготском стилу. Запоље су током своје владавине замком подигле у његовом срцу типичну ренесансну палату.

Замак је тешко страдала у пожару 1780. године и од тада је препуштена зубу времена, да би тек у другој половини XX века неки њени делови били обновљени.

Власници Спишког замкаУреди

Током своје вишевековне историје Спишки замак се налазио под контролом различитих властелинских породица:

По окончању Другог светског рата Спишки замак је национализован и од тада се налази у рукама државе.

Спишки замак данасУреди

У Спишком замку се данас налази музеј и он представља велику туристичку атракцију, јер га је само током 2006. године посетило око 150.000 туриста.

Његов изглед и локација привукли су и ствараоце седме уметности којима је послужио као сценографија за неколико филмова:

Галерија фотографијаУреди

ЛитератураУреди

  • Vladimír Procháska, Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966
  • Ing.arch.Ľudmila Húskova, Slovensko, prechádzky storočiami miest a mesteďiek, Bratislava 1994

Види јошУреди

Спољашње везеУреди