Spiški zamak

Spiški zamak (slč. Spišský hrad) je zamak u Slovačkoj, koja spada u najveće u srednjoj Evropi. Smešten je na istoku zemlje, iznad sela Žehre u okrugu Spiška Nova Ves u oblasti Spiš. Podignut je na kamenom vrhu brda koje potpuno dominira okolinom. Slovenska drvena utvrda je u XII veku zamenjena kamenom koja je tokom narednih vekova proširivana i dograđivana. Njen veći deo je stradao u požaru 1780. godine i od tada je izložena propadanju, ali i bez obzira na urušenost većeg njenog dela, ona i dalje svojim izgledom i položajem deluje monumentalno na sve koji se nađu u njenoj blizini. Neki njeni delovi su obnovljeni u drugoj polovini XX veka i u njemu je danas smešten muzej. Od 1993. godine se nalazi na UNESKOvom spisku svetske baštine (#620) zajedno sa:

• Spičši zamak (slč. Spišský hrad) centar kraljevske moći na Spišu,
• Spiškom Kapitulom (slč. Spišská Kapitula) malo utvrđeno naselje centar crkvene moži,
• Spiškim Podhradom (slč. Spišské Podhradie), naselje sa privrednim značajem.

Spiški zamak, 2007

Prošlost

Spiški zamak

Ne zna se kada je tačno podignuta prva utvrda na ovom mestu, ali je to bilo najverovatnije u IX veku, ako ne i ranije, u doba kada su lokalni Slovaci podizali svoje prve utvrde širom današnje Slovačke. Drvena tvrđava je u XII veku zamenjena kamenom, građenom u romanskom stilu u kojoj je smešteno središte Spiške županije.

Zamku je u drugoj polovini XIII veka dodat dvospratni romanski dvorac i trobrodna bazilika u romansko-gotskom stilu. U XIV veku je podignuto još jedno podgrađe, kome se tokom velike obnove sprovedene u XV veku pridružilo i treće. Pored podgrađa u XV veku su bedemi dodatno ojačani i povišeni, a u sklopu zamka je oko 1470. godine podignuta kapela u kasnogotskom stilu. Zapolje su tokom svoje vladavine zamkom podigle u njegovom srcu tipičnu renesansnu palatu.

Zamak je teško stradala u požaru 1780. godine i od tada je prepuštena zubu vremena, da bi tek u drugoj polovini XX veka neki njeni delovi bili obnovljeni.

Vlasnici Spiškog zamka

Tokom svoje viševekovne istorije Spiški zamak se nalazio pod kontrolom različitih vlastelinskih porodica:

• Kraljevi Mađarske (XI vek - 1464)
  • Arpadovići (XI vek-1301)
  • Anžujci (1301—1386)
• Porodica Zapolja (slč. Zápoľský) (1464—1528)
• Porodica Turzo (1531—1635)
• Porodica Čak (mađ. Csák) (1638—1945)

Po okončanju Drugog svetskog rata Spiški zamak je nacionalizovan i od tada se nalazi u rukama države.

Spiški zamak danas

U Spiškom zamku se danas nalazi muzej i on predstavlja veliku turističku atrakciju, jer ga je samo tokom 2006. godine posetilo oko 150.000 turista.

Njegov izgled i lokacija privukli su i stvaraoce sedme umetnosti kojima je poslužio kao scenografija za nekoliko filmova:

• Zmajevo Srce (1996)
• Feniks ()
• Kal Osvajač (1997)
• Zima jednog Lava (2003)
• Poslednja Legija (2006)

Galerija fotografija

• 
  Jedna od kula u zamku
• 
  Okrugli Donžon
• 
  Spiški zamak

Literatura

• Vladimír Procháska, Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966
• Ing.arch.Ľudmila Húskova, Slovensko, prechádzky storočiami miest a mesteďiek, Bratislava 1994

Vidi još

• Spiš

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Istorijat Spiškog zamka (www.slovakheritage.org) (jezik: engleski)
• Spiški zamak kao svetska baština (whc.unesco.org) (jezik: engleski)
• Panoramske fotografije Spiškog zamka (jezik: engleski)