Istorija budizma

Istorija budizma pokriva period od 6. veka p. n. e. do danas, počevši sa rođenjem Bude Gautame. Jedna je od najstarijih živih religija sveta.

Budizam je nastao u Indiji, odakle se proširio centralnom, istočnom i jugoistočnom Azijom.

Budizam je nastao u Indiji, odakle se proširio Srednjom Azijom, Istočnom Azijom i Jugoistočnom Azijom. U svom najvećem usponu, budizam se proširio od Mongolije do Maldivskih ostrva, od Balka na severu Avganistana do Balija. Kao posledica toga, iako je suština darme ostala ista, njen spoljni oblik se znatno promenio.

U 3. veku p. n. e, mahasangike su se odvojile od thera (ranih teravadina) zato što su želele da uključe čitav niz laičkih sledbenika, dok su there želele da se vrate na ranije monaško učenje. Vremenom su nastale brojne škole i pokreti, među kojima su vodeći: teravada, mahajana i vađrajana.

Rani budizam

Glavni članak: Budistički sabori

Budini novi sledbenici su na formalan način pozivani da napuste svakodnevni život sledećim rečima: "Dođi, prosjače! Dobro podučavano je učenje; sledi uzvišeni put ka potpunom iskorenjivanju patnje." U početku nisu postojale organizovane monaške zajednice, a ženama nije dopuštano da se zaređuju. Odabrani sledbenici opisivani su kao arahanti, termin koji se u početku primenjivao na sve askete, da bi kasnije označavao samo one koji su dostigli krajnja stanja pročišćenosti.

Kako je vreme prolazilo početna neformalna veza u budističkoj zajednici dobijala je sve određeniju strukturu. To je bilo očigledno već na prvom budističkom saboru (oko 370. godine pre naše ere). Monasi su ohrabrivani da i sami podučavaju dhammu i bilo im je dopušteno da zaređuju sledbenike. Kandidati za monaštvo morali su da obriju glavu i nose žuti ogrtač kojim im je ogrnuto samo jedno rame. Morali su da iskazuju poštovanje starešini monahu i da tri puta dnevno objavljuju svoju odanost trima utočištima: Budi, dhammi (učenju) i sanghi (zajednici). Čini se da su u to vreme počele da se grade manastirske zgrade (vihara), kako bi se u njima smestili monasi na proputovanju, a bile su naročito važne tokom perioda monsuna. Moguće je da su problemi vezani za smeštaj i putovanje kroz opasne krajeve doveli do toga da se prekine sa zaređivanjem žena: nije poznato kada je ta praksa prestala.

Maurijsko carstvo (322–180. p. n. e.)

Maurijsko carstvo (322–180. p. n. e.) Carstvo Maurija pod carem Ašokom bilo je prva velika budistička država na svetu. Ono je osnovalo besplatne bolnice i besplatno obrazovanje i promovisalo ljudska prava. Teritorije Carstva Maurija konceptualizovane kao jezgra ili linearne mreže razdvojene velikim autonomnim regionima u radovima naučnika kao što su: istoričari Herman Kulke i Ditmar Rotermund;] Barton Štajn; Dejvid Luden; i Romila Tapar; antropolozi Monika L. Smit i Stenli Tambija; arheolog Robin Koningem; i istorijski demograf Tim Dajson.}}

Za više informacija pogledajte: Ašoka i Maurijsko carstvo

Vidi još: Edikti Ašoke i Ašokavadana

• 
  Reči „Bude“ (𑀩𑀼𑀥𑁂, Buda) i „Šakja-muni“ (𑀲𑀓𑁆𑀬𑀫𑀼𑀦𑀻, „Mudrac iz Šakje“) na brahmi pismu na Ašokinom natpusu na Lumbini stubu (oko 250. p. n. e.).
• 
  Fragment 6. stuba Ašokinog edikta (238. p. n. e.), u brahmiju, peščar, Britanski muzej.
• 
  Približna rekonstitucija Velike stupe sa Ašokinim stubom, Sanči, Indija.

Širenje budizma

Širenje budizma Indijom

Sto pedeset godina nakon smrti Gotama Bude, njegovo učenje se uveliko proširilo po celoj severnoj Indiji. Zatim se, u 3. veku pre naše ere, indijski car Ašoka iz dinastije Maurja preobratio u budizam. U vreme Ašokinog dolaska na presto (272. godina pre naše ere) carstvo Maurja se proširilo na skoro čitav potkontinent, obezbeđujući budizmu lako širenje na ogromnom prostranstvu. Analiza čovekove situacije kakvu je davala ova religija, njen egalitarizam i ugled koji joj je pružila činjenica da ju je i sam car prihvatio, davali su joj znatnu prednost nad ostalim verskim sistemima tadašnje Indije.

Budizam je mnoge ljude privukao svojim visokim etičkim standardima i protivljenjem hinduističkom sistemu kasti. Ašoka je takođe sazvao veliki sabor monaške zajednice i potom poslao monahe, misionare u susedne zemlje, pa čak i u daleku Evropu. Najuspešnija od svih je bila misija u Šri Lanki. Ostrvo je postalo budističko i ostalo takvo sve do današnjih dana. Ostale misije su prenele budizam u južnu i zapadnu Indiju, Kašmir, južni deo današnje Burme i poluostrvski deo Tajlanda. Oko sto godina nakon ovoga su Avganistan i planinski deo severne Indije prihvatili budizam i njihovi monasi i trgovci su odatle postepeno širili svoju veroispovest u srednju Aziju i naposletku u Kinu, odakle je ona kasnije prodrla u Koreju i Japan.

Širenje budizma na Tibet

Negde u 8. veku je tibetanski kralj poslao svoga ambasadora u Indiju da dovede monahe i prenese budističke spise na Tibet. Nakon toga, veliki broj monaha i učitelja iz Indije dolazi na Tibet i budizam tamo postaje čvrsto ustoličen. Od tada, Tibet je jedno od najjačih budističkih uporišta.

Širenje Azijom i nestanak budizma u Indiji

Oko 12. veka je budizam postao glavna veroispovest u Burmi, Tajlandu, Laosu i Kambodži, uglavnom zahvaljujući naporu monaha iz Šri Lanke.

Indijski budizam je već u 8. ili 9. veku bio u ozbiljnom padu. Kompletno je nestao dolaskom islamskih osvajača Indije u 13. veku.

Savremeno doba

Povratak budizma u Indiju

Tek od sredine 20. veka budizam je ponovo počeo da raste u Indiji. Godine 1956. godine se vođa “nedodirljivih” u Indiji preobratio u budizam, jer su on i njegovi ljudi mnogo propatili zbog kastinskog sistema. Od tada je osam miliona ljudi prešlo u budizam i taj broj i dalje raste.

Širenje budizma na Zapad

Prvi Zapadnjaci koji su postali budisti su verovatno bili Grci koji su se selili u Indiju sa osvajanjima Aleksandra Velikog u 3. veku pre nove ere. Jedna od najvažnijih drevnih budističkih knjiga, Milindapanha, sastoji se od dijaloga između indijskog monaha Nagasene i indijsko-grčkog kralja Milinde. U novijoj prošlosti budizam je počeo da izaziva poštovanje Zapada pred kraj 19. veka, kada su naučnici počeli da prevode budističke spise i pišu o budizmu. Na početku 20. veka je nekoliko Zapadnjaka počelo da naziva sebe budistima, a jedan ili dva su se čak i zamonašili. 1929. je izgrađen kalmički budistički hram u Beogradu, tada prvi i jedini budistički hram u Evropi. Od 1960-ih broj zapadnih budista konstantno raste i danas oni čine malu, ali značajnu populaciju u većini zapadnih zemalja.

Литература

• Beal, Samuel (1884). Si-Yu-Ki: Buddhist Records of the Western World, by Hiuen Tsiang. 2 vols. Translated by Samuel Beal. London. 1884. Reprint: Delhi. Oriental Books Reprint Corporation. 1969. Volume 1 Volume2
• Boardman, John, "The Diffusion of Classical Art in Antiquity", Princeton University Press. 1994. ISBN 978-0-691-03680-9.
• Cowell, E.B. (transl.) Ashvaghosa (author)(1894), The Buddha Carita or the Life of the Buddha, reprint, New Delhi, 1977.
• Eliot, Charles, "Japanese Buddhism", Routledge. 1964. ISBN 978-0-7103-0967-9.
• Eliot, Charles, "Hinduism and Buddhism: An Historical Sketch" (vol. 1-3), Routledge, London. 1921. ISBN 978-81-215-1093-6. Internet Archive
• Errington, Elizabeth, "The Crossroads of Asia. Transformation in Image and symbol in the art of ancient Afghanistan and Pakistan", Ancient India and Iran Trust. 1992. ISBN 978-0-9518399-1-1.
• Foltz, Richard (2010). Religions of the Silk Road: Premodern Patterns of Globalization. New York, New York, USA: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-62125-1. 
• Keown, Damien, "Dictionary of Buddhism", Oxford University Press. 2003. ISBN 978-0-19-860560-7.
• Harvey, Peter, An Introduction to Buddhism, Teachings, History and Practices, 3rd ed, Cambridge University Press, 2012
• Linssen, Robert,"Living Zen", Grove Press, New York. 1958. ISBN 978-0-8021-3136-2.
• McEvilley, Thomas, "The Shape of Ancient Thought. Comparative studies in Greek and Indian Philosophies", Allworth Press, New York. 2002. ISBN 978-1-58115-203-6.
• "National Museum Arts asiatiques- Guimet" (Editions de la Reunion des Musées Nationaux, Paris). 2001. ISBN 978-2-7118-3897-4..
• "The Times Atlas of Archeology", Times Books Limited, London. 1991. ISBN 978-0-7230-0306-9.
• Takakusu, J., I-Tsing, A Record of the Buddhist Religion : As Practised in India and the Malay Archipelago (A.D. 671-695), Clarendon press 1896. Reprint. New Delhi, AES, 2005, lxiv, 240 p. ISBN 978-81-206-1622-6..
• Tissot, Francine, "Gandhara", Librairie d'Amérique et d'Orient, Paris. 1970. ISBN 978-2-7200-1031-6.
• Willemen, Charles, trans. (2009), Buddhacarita: In Praise of Buddha's Acts, Berkeley, Numata Center for Buddhist Translation and Research. ISBN 978-1886439-42-9.
• Alain Daniélou (2003). A Brief History of India. Simon and Schuster. ISBN 978-1-59477-794-3. 
• Arthur Llewellyn Basham (1951). History and doctrines of the Ājīvikas: a vanished Indian religion. foreword by L. D. Barnett (1 izd.). London: Luzac. 
• Burton Stein (1998). A History of India (1st ed.), Oxford: Wiley-Blackwell.
• Geoffrey Samuel (2010). The Origins of Yoga and Tantra. Indic Religions to the Thirteenth Century. Cambridge University Press. 
• H. C. Raychaudhuri (1988) [1967]. „India in the Age of the Nandas”. Ur.: K. A. Nilakanta Sastri. Age of the Nandas and Mauryas (Second izd.). Delhi: Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0466-1. 
• H. C. Raychaudhuri; B. N. Mukherjee (1996). Political History of Ancient India: From the Accession of Parikshit to the Extinction of the Gupta Dynasty. Oxford University Press. 
• Hermann Kulke; Dietmar Rothermund (2004). A History of India (4th izd.). London: Routledge. ISBN 0-415-15481-2. 
• Irfan Habib; Vivekanand Jha (2004). Mauryan India. A People's History of India. Aligarh Historians Society / Tulika Books. ISBN 978-81-85229-92-8. 
• J. E. Schwartzberg (1992). A Historical Atlas of South Asia. University of Oxford Press.
• John Keay (2000). India, a History. New York: HarperCollins Publishers.
• John Cort (2010). Framing the Jina: Narratives of Icons and Idols in Jain History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538502-1. 
• John D Grainger (2014). Seleukos Nikator (Routledge Revivals): Constructing a Hellenistic Kingdom. Taylor & Francis. ISBN 978-1-317-80098-9. 
• Kailash Chand Jain (1991). Lord Mahāvīra and His Times. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0805-8. 
• Kosmin, Paul J. (2014). The Land of the Elephant Kings: Space, Territory, and Ideology in Seleucid Empire. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-72882-0. 
• R. K. Mookerji (1966). Chandragupta Maurya and His Times. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0405-0. 
• R. C. Majumdar (2003) [1952]. Ancient India. Motilal Banarsidass. ISBN 81-208-0436-8. 
• Romila Thapar (2004) [first published by Penguin in 2002]. Early India: From the Origins to A.D. 1300. University of California Press. ISBN 978-0-520-24225-8. 
• S. N. Sen (1999). Ancient Indian History and Civilization. New Age International. ISBN 978-81-224-1198-0. 
• Upinder Singh (2008). A History of Ancient and Early Medieval India: From the Stone Age to the 12th Century. Pearson. ISBN 978-81-317-1677-9. 
• Thapar, Romila (2013), The Past Before Us, Harvard University Press, ISBN 978-0-674-72651-2 

Spoljašnje veze

• Istorija i razvoj budizma