Википедија

Karakas

главни и највећи град Венецуеле

Santijago de Leon de Karakas (šp. Santiago de León de Caracas) je najveći i glavni grad Venecuele. Nalazi se u kotlini na reci Guaire.

Karakas
šp. Santiago de León de Caracas
Karakas
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Venecuela
Savezna državaPrestonički okrug
Osnovan25. jul 1567.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2011.1.459.448
 — gustina1.773,54 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate10° 30′ 00″ S; 66° 55′ 00″ Z / 10.5° S; 66.916667° Z / 10.5; -66.916667
Aps. visina900 m
Površina822,9 km2
Karakas na karti Venecuele
Karakas
Karakas
Karakas na karti Venecuele
Ostali podaci
GradonačelnikAntonio Ledezma
Poštanski broj1010-A
Pozivni broj0212
Veb-sajt
www.alcaldiamayor.gob.ve

Broj stanovnika u centru (istorijski centar grada „Libertador“) dostigao je 3 miliona, dok u širem području živi 4 do 5 miliona. Karakas se uvećava stihijski izgradnjom bariosa (sirotinjskih četvrti) na brdima oko grada.

Karakas je 25. jula 1567. godine osnovao Dijego de Lozada pod imenom Santijago de Leon de Karakas (Santiago de León de Carácas).

Geografija uredi

Grad se nalazi na severu Venecuele u istoimenoj uskoj dolini na 760–920 m nadmorske visine. Od Karipskog mora udaljenj je oko 10 km vazdušnom linijom i planinama Avila visine 2.200 m. Luka i aerodrom Karakasa nalaze se u naseljima na obali mora. Klima ovog područja je tropska sa srednjom godišnjom temperaturom od 22,5 °C i godišnjom količinom padavina između 900 i 1300 milimetara.[1]

Klima uredi

Klimatski uslovi i prirodna vegetacija u obalnom pojasu čine izuzetno složen obrazac. Temperatura se uglavnom smanjuje sa rastućim nadmorskim visinama, a padavina i vlažnost su visoki na padinama koji se suočavaju sa istočnim putem prema prevladavajućim vetrovima. Odlučujući klimatski faktor u dolini je elevacija.[2] Temperature se kreću od oko 7 °C do 33 °C), godišnje prosečno oko 21 °C.[2] Nasuprot tome, prosječna temperatura u La Guaira, na nivou mora samo 16 km, nalazi se na niskoj oko 27 °C. Sezonski opseg temperature u Karakasu između proseka najhladnijeg meseca (januara) i najtoplijeg mjeseca (maja) je par stepeni, znatno manje od normalnog dnevnog opsega. Godišnje padavine su oko 800 mm. Od maja do novembra postoji izrazita kišna sezona, koja čini više od četiri petine ukupnih godišnjih padavina i sadrži toplo, vlažno vreme. Nasuprot tome, sušna sezona, od decembra do aprila, karakterišu čisto nebo i prijatno hladne temperature.[3]

Veće planinske padine, pogotovo na severu, uglavnom su oblačne. Postoji prilično bogata vegetacija, uključujući ostatke šuma, koja ostaje zelena tokom cele godine. Drugi delovi raskošne vegetacije čuvaju se u glavnim parkovima grada i njegovim raznim vrtovima, uključujući i Botaničku baštu. Tamo gde prevladavaju neugodne kosine, erozija je ozbiljan problem. Života ptica, koja je nekada premašila 100 vrsta u dolini, dramatično je smanjena.

Klima Karakasa (1970–1998)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 31,9
(89,4) 		34,1
(93,4) 		35,3
(95,5) 		33,5
(92,3) 		34,4
(93,9) 		32,8
(91) 		33,6
(92,5) 		31,5
(88,7) 		32,2
(90) 		31,4
(88,5) 		31,2
(88,2) 		30,8
(87,4) 		35,3
(95,5)
Maksimum, °C (°F) 23,3
(73,9) 		23,6
(74,5) 		24,3
(75,7) 		25,0
(77) 		25,8
(78,4) 		26,0
(78,8) 		25,5
(77,9) 		25,8
(78,4) 		25,5
(77,9) 		25,2
(77,4) 		24,6
(76,3) 		23,8
(74,8) 		24,9
(76,8)
Prosek, °C (°F) 19,6
(67,3) 		19,7
(67,5) 		20,2
(68,4) 		21,2
(70,2) 		22,0
(71,6) 		22,0
(71,6) 		21,7
(71,1) 		21,9
(71,4) 		21,9
(71,4) 		21,8
(71,2) 		21,3
(70,3) 		20,2
(68,4) 		21,1
(70)
Minimum, °C (°F) 15,9
(60,6) 		15,8
(60,4) 		16,0
(60,8) 		17,5
(63,5) 		18,2
(64,8) 		18,1
(64,6) 		17,9
(64,2) 		18,1
(64,6) 		18,3
(64,9) 		18,4
(65,1) 		18,0
(64,4) 		16,5
(61,7) 		17,4
(63,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) 7,1
(44,8) 		10,9
(51,6) 		11,4
(52,5) 		12,5
(54,5) 		13,1
(55,6) 		14,9
(58,8) 		14,1
(57,4) 		14,3
(57,7) 		15,5
(59,9) 		13,1
(55,6) 		11,9
(53,4) 		10,0
(50) 		7,1
(44,8)
Količina kiše, mm (in) 15,3
(0,602) 		13,2
(0,52) 		11,4
(0,449) 		59,2
(2,331) 		81,7
(3,217) 		134,1
(5,28) 		118,4
(4,661) 		123,8
(4,874) 		115,4
(4,543) 		126,3
(4,972) 		72,6
(2,858) 		41,4
(1,63) 		912,8
(35,937)
Dani sa kišom (≥ 1.0 mm) 6 4 3 7 13 19 19 18 15 15 13 10 142
Relativna vlažnost, % 73,7 74,2 73,0 76,3 75,4 75,1 74,1 74,0 74,9 74,7 73,7 74,7 74,5
Sunčani sati — mesečni prosek 229,4 217,5 235,6 183,0 182,9 183,0 210,8 217,0 213,0 210,8 210,0 213,9 2.506,9
Izvor #1: Instituto Nacional de Meteorología e Hidrología (INAMEH)[4][5]
Izvor #2: World Meteorological Organization (rainfall data),[6] Hong Kong Observatory (sun only),[7] NOAA(extremes)[8]

Istorija uredi

Kolumbo je 1498. bio prvi Evropljanin koji je stigao do obale kod Karakasa. Tu je nastala mala kolonija evropskih doseljenika koju s uskoro uništili domoroci.

Grad je nastao oko 1570: španski konkistador Dijego de Lozada je 1567. osnovao grad pod imenom Santijago de Leon de Karakas. Kasnije je Karakas postao sedište oblasnog guvernera.

Oko 1750. grad je doživeo procvat usledizvoza kakaoa.

Teški zemljotresi su uništili Karakas dva puta: 1755. delimično i 26. marta 1812. potpuno. U drugom zemljotresu poginulo je 12.000 ljudi.

Deklaracija o nezavisnosti je proglašena u Karakasu 29. jula 1811, a grad je od Španaca oslobodio Simon Bolivar 1814. Rat je trajao do 1821. Od 17. novembra 1831. Karakas je glavni grad Republike Venecuele.

Ekonomija naftom bogate Venecuele se naglo razvijala u prvoj polovini 20. veka. Karakas je tako postao jedan od najvažnijih ekonomskih centara Latinske Amerike. Tokom 50-ih, 60-ih i 70-ih, Karakas je doživeo intenzivnu modernizaciju. Tada je podignut Univerzitet Venecuele. Kasnije u grad pristiže veliki broj bivših seljaka iz unutrašnjosti u potrazi za poslom u industriji.

Danas je kriminal veliki problem u Karakasu. Godine 2006. u njemu se dogodilo 4.160 ubistava.

Stanovništvo uredi

Demografija
1981.1990.2011.
1.816.9011.822.4651.459.448

Privreda uredi

Karakas je finansijski i industrijski centar Venecuele. Najvažnije industrijske grane su tekstilna, mašinska i industrija prerade kože. Veoma važnu ekonomsku i političku ulogu igraju još hemijska, prehrambena i industrija prerade nafte (lanac rafinerija Petroleos de Venezuela). U Karakasu je sedište jedine berze u Venecueli (Bolsa de Valores de Caracas). Automobilska industrija MMC Automoric je jedan od najvećih poslodavaca u gradu.

Ekonomija Venecuele skoro isključivo zasniva na nafti. Otkrivena 1914. godine, nafta je pretvorila Venecuelu u jednu od najbogatijih zemalja Latinske Amerike i još uvijek čini više od 20% bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje. Veliki naftni bum došao je tokom sedamdesetih godina 20. veka, čime je zemlja skoro navečer transformisala. Iako su glavne uljne naslage locirane u slivu Marakaibo, Karakas je izuzetno koristio prihode od nafte; Njegova moderna arhitektura i njen status kao centar političke, naučne i kulturne Venecuele su uglavnom zahvaljujući prihodu nafte. Karakas je glavni poslovni centar u zemlji, kao i centar svih poslovnih sektora - poljoprivreda, nafta, struja - iako većina resursa dolazi iz različitih dijelova zemlje. Nedavni prenos moći u najveću naftnu kompaniju u zemlji doprinio je ekonomskoj nesigurnosti nacije koja proizvodi naftu, a ekonomisti pažljivo prate tržišta, poslovni sektor i političku situaciju u Karakasu.

Saobraćaj uredi

Karakas ima metro koji je otvoren 1983. Od 1994. u ovom sistemu postoje 3 linije.

Aerodrom Karakas se nalazi severno od Karakasa, na obali blizu mesta Majketia. Sa gradskim centrom povezan je auto-putem koji je dug više od 30 km.

Partnerski gradovi uredi

Rođeni u Karakasu uredi

Reference uredi

  1. ^ Dengo, Gabriel (1. 1. 1953). „Geology of the Caracas Region, Venezuela”. GSA Bulletin (na jeziku: engleski). 64 (1): 7—40. Bibcode:1953GSAB...64....7D. ISSN 0016-7606. doi:10.1130/0016-7606(1953)64[7:GOTCRV]2.0.CO;2. 
  2. ^ a b „Weather Base – World Weather – Average Conditions – Caracas”. BBC. Pristupljeno 28. 7. 2013. 
  3. ^ „"Llegó Pacheco" con su historia y origen”. Televen (na jeziku: španski). 1. 12. 2017. Arhivirano iz originala 26. 11. 2020. g. Pristupljeno 17. 5. 2020. 
  4. ^ „Estadísticos Básicos Temperaturas y Humedades Relativas Máximas y Mínimas Medias” (PDF). INAMEH (na jeziku: Spanish). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 6. 2013. g. Pristupljeno 31. 7. 2012. 
  5. ^ „Estadísticos Básicos Temperaturas y Humedades Relativas Medias” (PDF). INAMEH (na jeziku: Spanish). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 6. 2013. g. Pristupljeno 31. 7. 2012. 
  6. ^ „World Weather Information Service – Caracas”. World Meteorological Organization. Arhivirano iz originala 06. 07. 2012. g. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  7. ^ „Climatological Information for Caracas, Venezuela”. Hong Kong Observatory. Arhivirano iz originala 4. 10. 2014. g. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  8. ^ „Caracas-La-Carlota Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 15. 1. 2013. 
  9. ^ Terra. „Hermanamiento de Melilla con Caracas”. Arhivirano iz originala 13. 04. 2013. g. Pristupljeno 17. 09. 2020. 
  10. ^ „Madrid International”. Ayuntamiento de Madrid. Arhivirano iz originala 10. 2. 2015. g. Pristupljeno 22. 7. 2009. 
  11. ^ Santa Cruz más. „Ciudades hermanadas con Santa Cruz de Tenerife”. Arhivirano iz originala 16. 7. 2011. g. Pristupljeno 21. 10. 2015. 
  12. ^ „Town Twinning Agreements”. Municipalidad de Rosario – Buenos Aires 711. Arhivirano iz originala 19. 03. 2015. g. Pristupljeno 14. 10. 2014. 
  13. ^ „Caracas, Venezuela”. Sister Cities International. Arhivirano iz originala 10. 2. 2015. g. Pristupljeno 9. 2. 2015. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каракас&oldid=27709850”