Karlos Klajber

Karlos Klajber (nem. Carlos Kleiber; Berlin, 3. jul 1930 — Konjšica, 13. jul 2004) je bio austrijski dirigent koji je proveo veći deo profesionalne karijere u Nemačkoj.

Karlos Klajber
Datum rođenja	(1930-07-03)3. jul 1930.
Mesto rođenja	Berlin, Vajmarska Nemačka
Datum smrti	13. jul 2004.(2004-07-13) (74 god.)
Mesto smrti	Konjšica, Slovenija
Supružnik	Stanislava Brezovar
Roditelji	Erich Kleiber

Detinjstvo i mladost

Rođen je kao Karl Ludvig Klajber u Berlinu, kao sin austrijskog dirigenta Eriha Klajbera i Amerikanke Rut Gudrič. Godine 1935. emigrirali su u Buenos Ajres. Ime Karl je promenjeno u Karlos. Kao mladić pohađao je engleske škole u Argentini, a kasnije je studirao u Njujorku i Cirihu. On je takođe komponovao, pevao i svirao klavir i timpane. Iako je njegov otac primetio muzički talenat svog sina, ipak ga je odvraćao od muzičke karijere. „Kakva šteta da je dečak muzički talentovan“, napisao je Karlosov otac prijatelju.

Karijera

Karlos Klajber je prvobitno studirao hemiju u Cirihu, ali je ubrzo odlučio da se posveti muzici i napravio je svoj debi sa dirigovanjem operete Gasparone u teatru u Potsdamu, 1954. godine. Od 1958. do 1964. je bio kapelmajster u „Nemačkoj Operi na Rajni“ u Diseldorfu i Duizburgu (napomena: neuobičajeno je, ali operska kuća ima sedište u oba grada), a zatim u Operi u Cirihu od 1964. do 1966. Između 1966. i 1973. on je bio prvi dirigent u Štutgartu, svojem poslednjem stalnom nameštenju. Tokom narednih godina, često je dirigovao u Bavarskoj državnoj operi u Minhenu. U Bajrojtu je nastupio 1974. sa Vagnerovom operom Tristan i Izolda. U SAD je radio sa Čikaškim simfonijskim orkestrom 1978. godine i sa MET operom 1988. godine. Ponuđeno mu je bilo mesto muzičkog direktora Berlinske filharmonije 1989. godine, ali ga je odbio.

Zaostavština

Njegovo izvođenje Betovenove Pete simfonije se smatra jednim od najboljih ikada, a takođe su vrlo uspešni i snimci sedme, šeste i četvrte Betovenove simfonije. Klajberova izvođenja su precizno uvežbana, ali često se smatraju spontanim i inspirativnim. Po mišljenju mnogih njegovih kolega i publike, bio je ekscentrični genije koji je bio među najvećim dirigentima svih vremena, uprkos malobrojnosti njegovog pojavljivanja.

Bi-Bi-Si-jev muzički magazin, jedan od popularnijih časopisa o klasičnoj muzici, saopštio je 17. marta 2011. da je Klajber izabran za „najvećeg dirigenta svih vremena“. Oko 100 savremenih dirigenata je učestvovalo u anketi Bi-Bi-Si-ja, uključujući Kolina Dejvisa, Gustavo Dudamela i Valerija Gergijeva. Klajber, koji je održao samo 96 koncerata i oko 400 operskih predstava u svojih 74 godina, bio je izglasan ispred Leonarda Bernštajna i Klaudija Abada, koji su se našli na drugom i trećem mestu.

Kraj života

Klajber se skrivao od očiju javnosti i navodno nikada nije dao zvanični intervju. Nakon što je podneo ostavku u Bavarskoj državnoj operi, njegova pojavljivanja su sve ređa, i on je snimio samo nekoliko svojih nastupa. Sahranjen je u slovenačkom selu Konjšica kod Litija 2004. godine, zajedno sa suprugom Stanislavom Brezovar, slovenačkom balerinom, koja je umrla sedam meseci ranije.