Karlo Bauman

Karlo Bauman (Zelenika 2. februar 1914 — Split, 6. jul 1954) bio je jugoslovenski reprezentativac u jedrenju dvostruki učesnik olimpijskih igara, evropski i višestruki prvak Jugoslavije. Po profesiji bio je inženjer brodogradnje.

Karlo Bauman
Lični podaci
Puno ime	Karlo Bauman
Datum rođenja	(1914-02-02)2. februar 1914.
Mesto rođenja	Zelenika, Crna Gora
Datum smrti	6. jul 1954.(1954-07-06) (40 god.)
Mesto smrti	Split, FNRJ danas Hrvatska
Državljanstvo	jugoslovensko
Sportske informacije
Sport	Jedrenje
Godine aktivnosti	1932 — 1954
Klub	Jadran, Opatija Galeb, Rijeka Labud, Split

Biografija

Karlo Bauman je rođen 12. februara 1914. u Zelenici u porodici Karla Baumana starijeg i Ide Mađar. Po ocu dobio je ime Karlo. Osnovnu škou je pohađao u Herceg Novom. Još kao mali uz pomoć ujaka Antala Mašara, jednog od pionira sportskog jedrenja u Boki, „zarazio“ se plovidbom po moru, što ga je držalo ceo život. U devetoj godini samostalno je upravljao jedrilicom jedeće po Boki.

Zbog poslovnih obazeza njegovog oca porodica je 1928. godine seli u Split. Tu završava gimnaziju pred Drugi svetski rat upisuje brodogradnju na Tehnučkom fakultetu u Zagrebu.

Po završetku Drugog svetskog rata, kao diplomirani inženjer brodogradnje zapošljava se 1945. u u brodogradilištu Ribarske zadruge na Zavrtnici u Zagrebu. Tu zasniva porodicu, pa juna 1946. prelazi u brodogradilište 3. maj u Rijeci|. Ruječka luka posle vrata bila je prepuna potopljenih brodova uz gatove tamošnjeg brodogradilišta. Bauman se poččinje baviti profesionalnim ronjenjem, a januar 1947 zapšljava se novoformiranom državnom preduzeću za vađenje, spašavanje i tegljenjem brodova „Brodospas“.

Zbog svog bogatog tehničkog i inženjersko stručnog znanja ubrzo postaje rukovodilac, složenim tehnološkin operacijama vađenja potpnulih, prevrnutih i nasukanih brodova. Brodospas kao jedini osposobljen za taj posao dobio je zadatak da jugoslovenski akvatorijum očisti od olupina stradalih brodova. Kao rukovodilac često je lično učestvovao u složenim operacijama. Tako je lično sa velikih dubina do 62 m usred neočišćenog minskog polja izvukao italijanski avion - bombarder, a na 55 m kod ostrva Zlarin izvađen je putnički brod „Prestolonaslednik Petar“. Kada je trebalo radio je i na kopnu. Tako je potopljenom oknu rudnika olova i cinka „Trepča“ u Kosovska mitrovica roneći na dubini 500 metara izpod zemlja, prolazeći u potpunom mraku kroz 200 metara popavljenih hodnika rudnika, u vodi dubine 46 metara. Posle velikih napora izvađen je brod „Kiblic“, koji je u brodogradilišu Pula obnovljen 1953. u drugačijem obliku i pod novim imenom Galeb poznatog širom sveta kao „brod mira“ Josipa Broza Tita.

Pošto u Jugoslaviji nije bilo profesionalnih ronilaca, Bauman se bavio i obučavanjem ronilaca za koje tada nije bilo škola. Održao je 2 kursa: prvi 1948. na kojem je osposobio 15 novih ronilaca i drugi 1954. kada je obrazovao još 29 mladih ronilaca.

Bauman je 4. jula 1954. stradao nesrećnim slučajem na samo 4 metra dubine, ispod kobilice parobroda „Žumberak“ u splitskoj luci.

Poslednji ispraćaj 8. jula 1954. bio je neviđen do tada. Hiljade ljudi okupilo se u gradskoj luci da bi ispratilo na poslednje putovanje brodom Dalmacija do Rijeke isprate kovčeg sa Baumanovim telom. Jedriličari njegovog Labuda su kružili punim jedrima po gradskoj luci, a barkasa „Ronilac“ firme Brodospas simbolično je teglila jednu maju jedrilicu tipa „jola“. Jedrilica sa imenom “Rose Marie”, jedrila je sama brz svog dugogodišnjek kormilara.

Godine 1955. postavljena je na mestu nesreće spomen ploča da podseća na ovaj tragičan događaj.

Sportska biografija

Dolaskom u Split 1928, Bauman se prvi put sreće sa sportskim jedrenjem, koje je tada bilo u povoju, na jugoslovenskoj obali Jadrana. Kao član Pomorskog-brodarskog društva „Labud“, sve češće jedri u različitim vrstama jedrilica. Pojava sve novijih i bržih jedrilica, koje su se počele praviti početkom trideseth godina prošlog veka, omogućavalo je da se jugoslovenski jedriličari počnu pojavljivati i postzati zapažene rezultate i na međunarodnim takmičenjima. Godine 1932. Bauman je u konkurenciji 12 jedrilica pobedio na i danas najčuvenijoj i najvećoj regati na istočnoj obali Jadrana – „Mrdujskoj regati“ od Splita do ostrvca Mrduja između Brača i Šolte, koja se ove godine (2016) održava 85. put.

Kao jedan od najtalentovanijih jugoslovenskih jedriličara, 21-godišnji Bauman dobija priliku da u septembru 1935. učestvuje na Evropskom prvenstvu u jedrenju održanom na jezeru Balaton u blizini Budimpešte. Iako je prvi put seo u u potpuno novu klasu lakih brzih regatnih jedrilica tipa „dinghy“, bio je prava senzacija: u konkurenciji mnogo iskusnijih, najboljih jedriličara Austrije, Čehoslovačke, Mađarske i Francuske, Bauman je u svih pet plovila, prvi prolazio kroz cilj i postao evropski prvak. Ovom titulom Bauman je 1936 godine, postao je prvi jugoslovenski reprezentativac u jedrenju na 9. Letnjim olimpijskim igrama održanim u Berlinu. U konkurenciji 26 posada zauzeo je 19 mesto.

Po povratku u Split, Bauman na osnovu stečenog iskustva, radi na konstruisanju novih i usavršavanju postojećih tipova sportskih jedrilica. Tako je nastala jedrilica L-5. Kao svoj dalji doprinos razvoju jedriličarskog sporta u Jugoslaviji, Bauman je preveo knjigu “Regatta taktika” nemačkog autora dr Manfreda Kurija, a napisao je i sopstvenu knjigu “Tumač regatnih pravila”. Godine 1938. Bauman je kao reprezentativac Jugoslavije, učestvovao na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj u klasi “olimpijska jola” i osvojio peto mesto u konkurenciji jedriličara iz devet evropskih država.

Posle rata Baumap ne napšuta svoju veliku „ljubav“ — jedrenje. Tako je na prvenstvima Jugoslavi 1947. bio drugi, a 1951 i 1952. prvi. Prvim mestom na prvenstvu 1952. izborio je da iste godine još jednom učestvuje na Letnjim olimpijskim igrama u Helsinkiju Takmičio se u novouvedenoj klasi „Fin“. Zauzeo je 23 mesto od 28. učesnika.

Vidi još

• Jugoslavija na Letnjim olimpijskim igrama 1936.
• Jugoslavija na Letnjim olimpijskim igrama 1952.

Literatura

• Encikloppedija fizičke kulture JLZ Zagreb 1977. Tom 2. Rezultati jedriličarskih takmičenja pp. 567. 572. i 687.

Spoljašnje veze

• Karlo Bauman na sajtu Olympedia.org
• Карло Бауман на сајту Sports-Reference.com (архивирано)
• Југославија на ЛОИ 1936. Олимпијски комитет Србије
• Sušačka revija br 46/47.
• Karlo Bauman – Pionir morskih dubina bokanews.me 22.2. 2015.