Karol Miloslav Lehotski
Karol Miloslav Lehotski (slč. Karol Miloslav Lehotský; Lalić, 16. septembar 1879 — Brno, 4. mart 1929) bio je prvi akademski slikar slovačkog porekla.
| Karol Miloslav Lehotski | |
|---|---|
 Karol Miloslav Lehotski | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 16. novembar 1879. |
| Mesto rođenja | Lalić, Austrougarska |
| Datum smrti | 4. mart 1929. (49 god.) |
| Mesto smrti | Brno, Čehoslovačka |
Poreklo, detinjstvo i mladost uredi
Karol Miloslav Lehotski potiče iz razgranate plemićke porodice Lehotski. Prema beleškama njegovog oca, porodica je bila poreklom iz Turčijanske župe. Njegov otac, po zanimanju učitelj, se takođe zvao Karol Miloslav Lehotski i rođen je 1846. godine u Pohovu. Preselio se u Bački Petrovac 1866. godine gde je radio u okviru Nedeljne škole i Društva balko-evangeličkih učitelja. U Petrovcu se 1866. oženio Emilijom Mrvovom sa kojom je imao devetoro dece: Emiliju Boženu, Ljudmilu i Boženu koji su rođeni u Petrovcu, kao i Dušana, Vladimira, Darinku, Karola Miloslava, Olgu i Mariju koji su rođeni u Laliću gde se porodica preselila 1873. godine. Karol Miloslav Lehotski je rođen u Laliću 16. novembra 1879. godine kao sedmo dete u porodici. Osnovnu školu je završio u Laliću, a gimnaziju je pohađao u Sarvašu od 1892. do 1894. Učenje mu nije išlo, pa je napustio gimnaziju i otišao u Sombor gde je, zajedno sa bratom Dušanom učio bravarski zanat. Zbog bolesti je morao da napusti zanat. Počeo je da radi kao šegrt kod firmopisca, molera i izrađivača pseudoumetničkih predmeta, ali ga je i otac tokom ovog perioda materijalno podržavao. U Somboru je uradio svoje prve slike. Njegov talenat je uvideo profesor Vaclav Brožik i Lehotski se upisuje na prašku likovnu akademiju. Njegov talenat je bio dovoljan da dobije dve stipendije koje su mu dodelila udruženja Čehoslovensko jedinstvo (slč. Československá jednota) i Radhošć (slč. Radhosť), ali mu je tokom studija pomagao i njegov rođak Žigmund Melferber iz Martina.[1]
Lehotski je u Pragu studirao sa Jaroslavom Augustom, sa kojim se sprijateljio, i Gustavom Malim. Na akademiji je bio poznat kao izvanredan crtač, ali i kao veoma skroman i stidljiv, visok mladić bledog tena sa dugom crnom kosom i iskričavih očiju. Još kao student je mnogo obećavao i mnogo se očekivalo od njega. Slikarsko usavršavanje je nastavio u Beču, ali zbog lošeg finansijskog stanja se nije zadržao i vratio se u Lalić. Nije ga držalo mesto i zato se 1900. godine seli u Novi Sad, a već sledeće godine Ružomberku, gde je boravio kratko pre nego što se ponovo vratio u Lalić, gde ga je obuzela melanholija pa se preselio u Odžake na par meseci nakon čega se vratio u Lalić. U ovo vreme se u Hodonjinu organizovala velika izložva na kojoj je izloženo 151 delo raznih slikara uključujući i Lehotskog. Tomaš Andrašković, Jasroslav Augusta, Jozef Hanula i Milan Mitrovski su bili još neki od slikara koji su izložili svoja dela. Ukupno je bilo više hiljada posetilaca ove izložbe, koja je trajala svega mesec dana.[2]
Slikarska karijera uredi
Nakon uspeha na izložbi u Hodonjinu, Lehotski učestvuje u nizu drugih izložba. Svoju prvu samostalnu izložbu je realizovao u Mešćanskoj Besedi u Uherskom Hradišću gde je prikazano 50 njegovih najnovijih radova. Lehotski je početkom 20. veka naslikao i oltarsku sliku Tajna večera za evangeličku crkvu u Bačkom Petrovcu. Tokom leta 1910. godine učestvovao je na izložbi u Luhačovicama gde je izložio tri slike. Prvi svetski rat je dočekao u Bačkoj, u Gložanu kod sestre Oljge Turoci. Ovde je slikao okolinu Gložana i obližnju Frušku goru. Navodno je tokom boravka u Novom Sadu naslikao portret srpskog kralja Petra, zbog čega ga je vojska pratila i bilo mu je zabranjeno da slika u prirodi van sela i zbog pritiska se preselio u Zagreb. Ovde je priredio i jednu samostalnu izložbu i ostao sve do kraja rata kada se vraća u Gložan. U ovom periodu je počeo i da se društveno angažuje i zalagao se za to da se slovačka gimnazija osnuje u Bačkom Petrovcu, a ne u Novom Sadu, podržavao osnivanje štamparije u Petrovcu i priredio je prvu umetničku izložbu vojvođanskih Slovaka za vreme prvih Slovačkih narodnih svečanosti 28. avgusta 1919. godine. Na ovoj izložbi su prvi put javno bili izloženi radovi tada nepoznate mlade slikarke Zuske Medveđove. Lehotski je 1923. otišao u Bratislavu i ovde je izlagao svoje radove u salonu Slovačkog kluba. Poslednji put se pojavio na izložbi portreta slovačkih pisaca i kulturnih delatnika u Martinu 1928. godine u vreme Narodnih svečanosti. Centralno mesto u okviru ekspozicije zauzimala je njegova slika Heroizam Slovaka - Ljubav (slč. Slovenský heroizmus - Láska) i njegova vizija Sama Tomašika, autora himne Hej, Sloveni.[3]
Likovno delo uredi
Likovno delo Karola Miloslava Lehotskog čine portreti, pejzaži i mesijanističko-teozofske figuralne kompozicije. Njegovo stvaralaštvo je moguće pratiti još od vremena kada je radio kao šegrt u Somboru 1895. godine. Iz tog perioda je sačuvano nekoliko crtanki sa mnogobrojnim portretima i figuralnim kompozicijama. Njegova najstarija sačuvana dela urađena u tehnici ulje na platnu su likovna alegorija godišnjih doba (Proleće 1896; Jesen 1896) i figuralne kompozicije i portreti (Tajna 1897; Janošikov otac 1897 i Faust i Margareta) prikazani na romantičan način bidermajer epohe. U ovaj njegov stvaralački period spada i nekoliko portreta. Međutim, najbrojnija sačuvana dela Lehotskog uz portrete su pejzaži. Neke pejzaže i portrete je namerno slikao u ovalnom i elipsastom obliku a ne u uobičajnom obliku četvorougla, jer je smatrao da sam oblik slike ima određenu mističnu ili metafizičku dimenziju. Lehotski zauzima značajno mesto u istoriji slovačke likovne umetnosti zbog njegove impresionističke, a u nekim slučajevima čak i poentilističke interpretacije pejzaža.[4]
Pisanje uredi
Karol Miloslav Lehotski se bavio i pisanjem. Pisao je tekstove za brošure i plakate, koji su imali duhovni karakter. Sam sebe je smatrao za teozofa i "duhovnog čoveka", odnosno "biće koje živi u večitom duhu".[5]
Smrt i nasleđe uredi
Lehotski je preminuo u Brnu 4. marta 1929. godine od upale pluća. Sahranjen je na centralnom groblju u Brnu, a sahranu je organizovalo Društvo slovačkih slikara, čiji je Lehotski bio član.[6] U Bačkom Petrovcu je prva izložba nakon njegove smrti organizovana već 1929. godine, a potom se obeležavao svaki jubilej: 1954. godine je izloženo nekoliko radova u Narodnom muzeju u Bačkom Petrovcu, u Galeriji Blanto je 1980. godine sa malim zakašnjenjem urađena izložba povodom stogodišnjice njegovog rođenja i 50. godišnjice njegove smrti, kao i 2004. godine kada je obeleženo 125 godina od njegovog rođenja. Lehotski je bio toliko značajan za Bački Petrovac da se 1994. godine otvara Galerija Karol Miloslav Lehotski u Gimnaziji Jan Kolar.[7]
Vidi takođe uredi
Galerija uredi
-
Portret Pavela Jozefa Šafarika, ulje na platnu -
Prezident Masaryk (Predsednik Masarik; portret Tomaša Gariga Masarika), ulje na platnu -
Crtež slovačkog momka i devojke u tradicionalnoj nošnji -
Manželia Lehotskovci (Bračni par Lehotski), ulje na platnu -
Portrét neznámej ženy (Portret nepoznate žene), crtež
Reference uredi
- ^ Čanji, Ladislav; Valentik, Vladimir (2004). Karol Miloslav Lehotski. Bački Petrovac, Bratislava: Kultura, DZS. str. 149—150. ISBN 978-86-7103-273-5.
- ^ Čanji, Ladislav; Valentik, Vladimir (2004). Karol Miloslav Lehotski. Bački Petrovac, Bratislava: Kultura, DZS. str. 150—152. ISBN 978-86-7103-273-5.
- ^ Čanji, Ladislav; Valentik, Vladimir (2004). Karol Miloslav Lehotski. Bački Petrovac, Bratislava: Kultura, DZS. str. 152—155. ISBN 978-86-7103-273-5.
- ^ Čanji, Ladislav; Valentik, Vladimir (2004). Karol Miloslav Lehotski. Bački Petrovac, Bratislava: Kultura, DZS. str. 157—159. ISBN 978-86-7103-273-5.
- ^ Čanji, Ladislav; Valentik, Vladimir (2004). Karol Miloslav Lehotski. Bački Petrovac, Bratislava: Kultura, DZS. str. 154—155. ISBN 978-86-7103-273-5.
- ^ Čanji, Ladislav; Valentik, Vladimir (2004). Karol Miloslav Lehotski. Bački Petrovac, Bratislava: Kultura, DZS. str. 155. ISBN 978-86-7103-273-5.
- ^ Čanji, Ladislav; Valentik, Vladimir (2004). Karol Miloslav Lehotski. Bački Petrovac, Bratislava: Kultura, DZS. str. 161. ISBN 978-86-7103-273-5.
Literatura uredi
- Čanji, Ladislav; Valentik, Vladimir (2004). Karol Miloslav Lehotski. Bački Petrovac, Bratislava: Kultura, DZS. str. 150—152. ISBN 978-86-7103-273-5.
- Čanji, Ladislav; Valentik, Vladimir (2004). Karol Miloslav Lehotski. Bački Petrovac, Bratislava: Kultura, DZS. str. 149—150. ISBN 978-86-7103-273-5.
- Vladimír Valentík, Desať rokov činnosti Galérie Zuzky Medveďovej v Petrovci (1989 — 1999) 1999. Bački Petrovac
- Sámuel Boldocký, Petrovec 1745 — 1995, 1995. Bački Petrovac.
