Katarina Popović Midžina
Katarina Popović Midžina (Novi Sad, 1830 — 1902) bila je autorka prve knjige recepata pisane na ćirilici, narodnim srpskim jezikom, Velikog srpskog kuvara, objavljenog 1878. godine. Kuvar je za Katarininog života imao nekoliko izdanja, a reprinti su objavljeni krajem 20. i u 21. veku. Veliki broj jela pripremljenih prema receptima iz ovog kuvara postao je deo srpske kulinarske tradicije.[1]
| Katarina Popović Midžina | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Katarina Popović Midžina |
| Datum rođenja | 1830. |
| Mesto rođenja | Novi Sad, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 1902. (71/72 god.) |
Biografija uredi
O životu Katarine Popović Midžine ne zna se mnogo. Potiče iz ugledne porodice Petrović, koja je po nadimku nazivana Purgermajstorova, što bi moglo da znači da je predak bio gradonačelnik ("birgermajster"). Poznato je da se oko 1844.[1] u novosadskom diletantskom pozorištu bavila glumom. Na čelu ovog pozorišta bio je prevodilac i prerađivač dramskih dela Konstantin Popović Komoraš,[2] a trupa je većinom bila sastavljena od članova njegove porodice.[3] U kuću Popovića dolazila je još kao devojka, družeći se sa Komoraševom ćerkom Anom. Bila je lepa, vesela, talentovana i inteligentna devojka i lako se uključivala u zabave i pozorišne predstave koje su priređivane u Komoraševoj kući i kafani „Kod fazana”. Tu je Katarina upoznala najstarijeg Komoraševog sina, pravnika Dimitrija Popovića Midžu.[4] Prema tadašnjim običajima u novosadskoj građanskoj sredini, odmah je prozvana Midžina (ili Midžinica).[5]
Veliki srpski kuvar uredi
Godine 1878. Katarina Popović Midžina je objavila Veliki srpski kuvar. Bio je to prvi kuvar objavljen na ćirilici i na srpskom narodnom jeziku. Kada se knjiga krajem 19. veka pojavila u prodaji postala je pravi hit. Za njenog života objavljeno je nekoliko izdanja, pod delimično izmenjenim naslovima.[6]
Pri sastavljanju kuvara Katarina se služila beleškama svoje majke, Natalije Naničke Petrović, koja je „bila na glasu sa svoje veštine kuvanja“. Takođe je koristila i iskustva svojih prijateljica, a prenela je poneki recept i iz najboljih stranih kuvara i evropskih ženskih žurnala. Sve recepte koje je objavila u Velikom srpskom kuvaru i sama je probala, te je njena preporuka da je kuvar „pouzdani rukovođa svakoj domaćici“, primana s velikim poverenjem.[5] Osim recepata, autorka je u knjigu unela savete i uputstva o dekorisanju i serviranju jela, postavljanju trpeza i organizovanju različitih skupova, poput večera, prijema, balova i slično.[4]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b „Mala istorija srpskih kuvara”. OrganicNet. Arhivirano iz originala 14. 04. 2021. g. Pristupljeno 14. 4. 2021.
- ^ „POPOVIĆ Konstantin Komoraš”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 14. 4. 2021.
- ^ Mitrović, Bajić 2018, str. 50
- ^ a b „Katarina Popović - Midžina”. Knjiženstvo. Pristupljeno 14. 4. 2021.
- ^ a b „Recepti čuvene srpske kuvarice Katarine Popović-Midžine”. Srbija koju volimo. 30. 10. 2015. Pristupljeno 14. 4. 2021.
- ^ „Katarina Popović Midžina”. COBBIS. Narodna biblioteka Srbije. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 15. 4. 2021.
Literatura uredi
- Mitrović, Jelena; Bajić, Sonja (2018). Kakva Ženska!. Beograd: Kreativni centar. ISBN 978-86-529-0596-6. Pristupljeno 14. 4. 2021.
- Popović-Midžina, Katarina (1878). Veliki srpski kuvar : sa slikama : za upotrebu srpskih domaćica. Novi Sad: Srpska knjižara braće M. Popovića. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 15. 4. 2021.
Spoljašnje veze uredi
- „Najstariji ćirilični kuvar”. RTS. 29. 5. 2015. Pristupljeno 15. 4. 2021.
