Википедија

Katedra za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Katedra za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu nalazi se na Studentskom trgu 3, između zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu i zadužbine Ilije M. Kolarca.

Logo Katedre za bibliotekarstvo i informatiku.
Tipdržavni
Osnivanje1963
AfilijacijaUniverzitet u Beogradu
LokacijaSrbija

Filološki fakultet, ulaz sa Studentskog trga.

Istorijat obrazovanja bibliotekara i Katedre za bibliotekarstvo i informatiku

uredi

U Srbiji, formalno obrazovanje bibliotekara počinje relativno kasnije od početaka organizacije biblioteka. Dugo nije bila definisana potrebna školska sprema i stepen obrazovanja radi zapošljavanja bibliotekara i ovaj problem je rešen tek 1928. godine. donošenjem Pravila o polaganju državnog stručnog ispita, prvo samo za bibliotečki kadar nacionalne biblioteke, Narodne biblioteke u Beogradu, a kasnije i za sve bibliotekare. Prve kurseve za obrazovanje bibliotekara, pre svega za rad u javnim bibliotekama, organizovala je Marija Ilić Agapova, dugogodišnja i prva upravnica Biblioteke grada Beograda.

Nakon Drugog svetskog rata osniva se Srednja bibliotekarska škola, 1948. godine, koja će nedugo zatim prerasti u četvorogodišnju školu, koja je imala za cilj obrazovanje knjižničara, a zatim i posebnog smera knjižara. Nakon spajanja ove srednje škole sa Šestom beogradskom gimnazijom školske 1979/1980, prestaje i četvorogodišnje školovanje knjižničara, koje će se održavati kao dvogodišnje obrazovanje u okviru usmerenog obrazovanja u SFRJ, u vidu programa "Kultura i javno informisanje", sve do ukidanja ovog vida obrazovanja.[1]

Obrazovanje bibliotekara na visokoškolskom nivou u Srbiji počinje 1963. godine, osnivanjem prve katedre za Bibliotekarstvo na Filološkom fakultetu. Na Katedri su izvedene samo četiri generacije studenata, pošto je ukinuta već 1965. godine. Predavači su bili ugledni profesori: Miroslav Pantić, Dimitrije Vučenov i drugi.

Modernizacijom nastave i reformom visokog školstva 1978. godine, uvedeno je nekoliko smerova za treću i četvrtu godinu studija na Filološkom fakultetu, među kojima je i dvogodišnji Smer za bibliotekarstvo. Rukovodilac i osnivač Smera je bila dr Ljubica Đorđević. U okviru izbornih predmeta, postojao je i dvosemestralni predmet Osnovi bibliotečko-informacione delatnosti, čiju je nastavu izvodila dr Desanka Stamatović.[1]

To­kom 1986/87. go­di­ne na­sto­ja­lo se da se usta­no­vi dru­štve­na svr­sis­hod­nost za pro­uča­va­nje bi­bli­o­te­kar­stva na uni­ver­zi­tet­skom ni­vou u če­tvo­ro­go­di­šnjem tra­ja­nju stu­di­ja i da se pri­pre­mi Ela­bo­rat o osni­va­nju Grupe za bi­bli­o­te­kar­stvo. Po pre­po­ru­ci de­ka­na Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta prof. dr Nik­še Stipče­vi­ća (iz­re­če­noj na sa­stan­ku 10. januara 1989), upu­ćen je po­ziv prof. dr Ra­do­sla­vu An­đu­su, prof. dr Mi­la­nu Bo­ži­ću, mr Du­šku Vi­ta­su, doc. dr Lju­bi­ši Ra­ji­ću i mr Lju­bo­mi­ru Ži­ropa­đi da pri­su­stvu­ju sa­stan­ku 18. januara 1989, kako bi za­jed­no sa na­stav­nim ka­drom on­da­šnjeg Se­mi­na­ra za bi­bli­o­te­kar­stvo: doc. dr De­sankom Sta­ma­to­vić, doc. dr Ko­sa­rom Vu­ka­so­vić i asist. mr Alek­san­drom Vra­neš is­pi­ta­li karak­te­ri­sti­ke su­ge­ri­sa­nog pro­jek­ta. Pored profesora sa Seminara, u rad i organizovanje se priključila radna grupa sa Matematičkog fakulteta u izradi dela projekta informatičkog obrazovanja budućih bibliotekara. Radnu grupu, a zatim i njene prve profesore činili su prof. dr Nedeljko Parezanović; doc. dr Gordana Pavlović-Lažetić; i prof. dr Mi­lan Bo­žić. Usva­ja­njem Ela­bo­ra­ta na Uni­verzi­te­tu, Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu je do­de­lje­na ma­tič­nost za na­uč­nu oblast bi­bli­o­te­kar­stva. Pr­va ge­ne­ra­ci­ja stu­de­na­ta bi­bli­o­te­kar­stva i in­for­ma­ti­ke, po usva­ja­nju ela­bo­ra­ta, upi­sa­la se na Fi­lo­lo­ški fa­kul­tet 1990. go­di­ne.[2][3]

Smer za bibliotekarstvo i informatiku organizuje i postdiplomske, specijalističke i doktorske studije. Sa podacima do 2015. godine, na Katedri za bibliotekarstvo diplomiralo je ukupno 1384 studenata[3], i najveći broj je zaposlen u bibliotekama u Srbiji (najveći broj u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" i Narodnoj biblioteci Srbije), takođe i u inostranstvu.

Dalji razvoj Katedre je bio uslovljen primenom Bolonjskog sistema, te je došlo do određenih promena u planu i programu rada. U akademskoj 2019/2020 na osnovnim akademskim studijama pri Katedri za bibliotekarstvo i informatiku studira oko 100 studenata na sve četiri godine. Takođe, pri Katedri ima studenata u okviru master programa "Jezik, književnost i kultura" i na doktorskim studijama.

Šef Katedre je prof. dr Gordana Stokić Simončić


Nastavni kadar

uredi
Nastavni kadar Katedre za bibliotekarstvo i informatiku
Redovni profesori Vanredni profesori Docenti Asistenti
dr Aleksandra Vraneš dr Dragana Grujić dr Miloš Utvić msr Anđela Stošić
dr Cvetana Krstev dr Gordana Đoković dr Branislava Šandrih msr Milica Ikonić Nešić
dr Gordana Stokić Simončić
dr Bojan Đorđević

Upravnica katedre je dr Aleksandra Vraneš . Dugogodišnji sekretar i bibliotekarka katedre je bila Zorica Ivković-Savić (u periodu od 1998-2020).

Ceo nastavni kadar je u saradnji i sa drugim univerzitetskim institucijama i centrima, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, u vidu mentorstva ili formiranja komisija za odbranu magistarskih i doktorskih disertacija. Neke od tih institucija su i Filozofski fakultet, Srpsko Sarajevo, Centar za multidisciplinarne studije u Beogradu i druge. [4]

Nastavni plan i program

uredi

Nastavni plan Katedre za bibliotekarstvo i informatiku obuhvata obavezne i izborne predmete koji se slušaju tokom četiri godine studija. Nastavne aktivnosti podrazumevaju predavanja, vežbe, konsultacije, praksu i obilazak različitih tipova biblioteka u Beogradu i celoj Srbiji.[4]


Katedra za bibliotekarstvo i informatiku je od akademske 2019/2020 uradila doakreditaciju osnovnih akademskih studija, te je od ove akademske godine uvela, po prvi put na studijama bibliotekarstva obavezni četvorogodišnji Savremeni strani jezik, koji studenti bibliotekarstva i informatike slušaju zajedno sa studentima koji su upisali studije tog savremenog jezika. Ovako širok program omogućava studentima bibliotekarstva mnogo širi dijapazon mogućnosti zapošljavanja nakon završenih studija.


Nastavni program je podeljen na dve velike grupe: Bibliotekarstvo i Informatiku, čije se specifične oblasti proučavaju kroz sve četiri godine studija. Pored toga, studenti Katedre slušaju i dvogodišnje kurseve iz oblasti Arhivistike i Muzeologije.[5]

Pregled glavnih predmeta po godini studija

uredi

Prva godina studija:

№ Naziv predmeta Semestar Broj ESPB Profesor
1 Bibliotekarstvo 1 1 6 espb Aleksandra Vraneš ; Dragana Grujić
2 Istorija knjiga i biblioteka 1 1 3 epsb Gordana Stokić Simončić
3 Knjige i biblioteke kod Srba 1 1 3 espb Gordana Stokić Simončić
4 Informatički praktikum 1 1 3 espb Miloš Utvić
5 Informatika za bibliotekare 1 1 3 espb Miloš Utvić
6 Bibliotekarstvo 2 2 6 espb Aleksandra Vraneš
7 Istorija knjiga i biblioteka 2 2 3 epsb Gordana Stokić Simončić
8 Knjige i biblioteke kod Srba 2 2 3 espb Gordana Stokić Simončić
9 Informatički praktikum 2 2 3 espb msr Milica Ikonić Nešić
10 Informatika za bibliotekare 2 2 3 espb Miloš Utvić

Druga godina studija:

№ Naziv predmeta Semestar Broj ESPB Profesor
1 Metodologija istraživanja i citiranja 3 3 espb Gordana Đoković
2 Organizacija znanja 1 3 3 epsb Gordana Đoković
3 Komparativno bibliotekarstvo 3 3 espb Gordana Stokić Simončić
4 Bibliotečki praktikum 1 3 3 espb Gordana Đoković
5 Digitalni tekst 1 3 6 espb Branislava Šandrih
6 Uvod u arhivistiku 4 3 espb Bojan Đorđević
7 Etika u nauci i kulturi 4 3 epsb Aleksandar Petrović
8 Organizacija znanja 2 4 3 espb Gordana Đoković
9 Bibliotečki praktikum 2 4 3 espb Gordana Đoković
10 Digitalni tekst 2 4 6 espb Miloš Utvić

Treća godina studija:

№ Naziv predmeta Semestar Broj ESPB Profesor
1 Uvod u muzeologiju 5 3 espb Bojan Đorđević
2 Struktura informacija 1 5 3 epsb Branislava Šandrih
3 Arhivistika 1 5 6 espb Bojan Đorđević
4 Statistika u bibliotekama 5 6 espb Miloš Utvić
5 Informatički praktikum 3 5 3 espb Branislava Šandrih
6 Uvod u bibliografiju 6 3 espb Gordana Đoković
7 Struktura informacija 2 6 3 epsb Branislava Šandrih
8 Arhivistika 2 6 6 espb Bojan Đorđević
9 Procesi upravljanja u bibliotekama 6 6 espb Gordana Stokić Simončić
10 Informatički praktikum 4 6 3 espb Branislava Šandrih ; Milica Ikonić Nešić

Četvrta godina studija:

№ Naziv predmeta Semestar Broj ESPB Profesor
1 Teorija i istorija bibliografije 1 7 3 espb Dragana Grujić
2 Muzeologija 1 7 6 epsb Bojan Đorđević
3 Baze podataka 7 6 espb Miloš Utvić
4 Bibliotečki praktikum 4 7 3 espb Gordana Đoković
5 Odnosi biblioteka sa javnošću 7 3 espb Gordana Stokić Simončić
6 Multimedijalni dokumenti 7 3 espb Branislava Šandrih
7 Teorija i istorija bibliografije 2 8 3 espb Dragana Grujić
8 Muzeologija 2 8 6 epsb Bojan Đorđević
9 Pronalaženje informacija 8 6 espb Branislava Šandrih ; msr Milica Ikonić Nešić
10 Bibliotečki praktikum 4 8 3 espb Gordana Đoković


Spoljašnje veze

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b Injac Malbaša, Vesna (2012). „Obrazovanje bibliotekara u Srbiji” (PDF). Glas Biblioteke (19): 30—32. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 07. 2020. g. Pristupljeno 19. 4. 2020. 
  2. ^ Vraneš, Aleksandra (2008). „Iz istorije katedre za Bibliotekarstvo i Informatiku Filološkog Fakulteta Univerziteta u Beogradu”. INFOTHECA (1-2): 5—7. 
  3. ^ a b Vraneš, Aleksandra, ur. (2017). Naučna konferencija Biblioinfo — 55 godina od pokretanja nastave bibliotekarstva na visokoškolskom nivou (PDF). Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. ISBN 978-86-6153-589-5. 
  4. ^ a b Stamatović, Desanka. Katedra za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu: Visokoškolsko obrazovanje bibliotekara u Srbiji (1963-2000). Beograd. 
  5. ^ Informator Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd: Filološki fakultet. 2019. ISBN 978-86-6153-396-9. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Катедра_за_библиотекарство_и_информатику_Филолошког_факултета_Универзитета_у_Београду&oldid=27830043”