Википедија

Kimi Rejkenen

Kimi Matijas Rejkenen (fin. Kimi Matias Räikkönen; Espo, 17. oktobar 1979), finski automobilista i bivši vozač Formule jedan. Godine 2007. osvojio je šampionat Formule jedan. U periodu od 2009 do 2011. godine, vozio je Reli šampionat.

Kimi Rejkenen
Kimi Rejkenen 2019.
Lični podaci
Puno imeKimi Matijas Rejkenen[1]
Datum rođenja(1979-10-17)17. oktobar 1979. (44 god.)
Mesto rođenjaEspo, Finska
DržavljanstvoFinska
Visina1,75 m[2]
Masa62 kg[2]
Aktivni period
2001Zauber
2002–2006Maklaren
2007–2009Ferari
2012–2013Lotus
2014–2018Ferari
2019–2021Alfa Romeo
Statistika karijere
Broj trka353 (349 startova)
Šampionati1 (2007)
Pobede21
Podijumi103
Pol pozicija18
Najbrži krugovi46
Poena u karijeri1,873
Prva trkaVelika nagrada Australije 2001.
Prva pobedaVelika nagrada Malezije 2003.
Poslednja pobedaVelika nagrada Sjedinjenih Američkih Država 2018.
Poslednja trkaVelika nagrada Abu Dabija 2021.
Zvanični veb-sajt
https://www.kimiraikkonen.com/

Rejkenen je u Formulu 1 ušao 2001. kao vozač Zauber Petronasa. Nakon prelaska u Maklaren Mercedes 2002, Rejkenen je postao jedan od pretendenata na titulu, i u dve sezone 2003. i 2005. završava kao drugi iza Mihaela Šumahera, odnosno Fernanda Alonsa. Nakon prelaska u Ferari 2007, Rejkenen je postao najplaćeniji vozač Formule jedan.[3] U toj sezoni je osvojio prvu titulu, pobedivši dvojac Maklarena Luisa Hamiltona i Fernanda Alonsa u uzbudljivoj završnici, iako je do poslednje trke bio treći u ukupnom poretku. Na kraju sezone 2009 mu je sporazumno godinu dana ranije prekinut ugovor u Ferariju. Zbog nemogućnosti nalaženja mesta u ozbiljnom timu u Formuli jedan, 2010 i 2011. godine je prešao na takmičenja u Svetskom prvenstvu u reliju prvo u ekipi Citroen Džunior,[4] a posle u sopstvenom timu Ajs 1 (engl. Ice1 Racing). 2012 se vraća u Formulu jedan sa ekipom Lotus F1 (u sezoni 2011 je to bila ekipa Reno F1). Zbog svoje smirenosti u trkama, Rejkenen je dobio nadimak „Ledeni“ (engl. Iceman).

Karijera uredi

Od svoje desete godine Rejkenen je imao niz uspeha kao karting vozač. 1999. godine bio je drugi na evropskom Formula Super A šampionatu i učestvovao je na Formula Ford Evro kupu (Formula Ford Euro Cup). Takođe sa svojih 20 godina pobedio je na Formula Reno zimskoj seriji (Formula Renault Winter series). 2000. godine dominirao je na britanskom Reno šampionatu gde je od 10 trka pobedio na čak 7. Kasnije iste godine vozio je Formula Reno seriju i pobedio na 13 od ukupno 23 trke što je bio izuzetan uspeh. Njegov stariji brat Rami je reli vozač i vozač Finske Formule tri.

Formula jedan uredi

Peter Zauber bio je impresioniran mladim Fincem pa ga je septembra 2000. godine uveo u svoj Zauber Formula jedan tim kao test-vozača. Nakon napornih testiranja u Herezu i Barseloni Zauber je odlučio da Rejkenena unapredi u svog vozača za sezonu 2001. Zbog njegovog ulaska u redove vozača Formule jedan upućeno je par kritika, između ostalog i od strane predsednika FIA Maksa Mozlija. Naime kritika je pala na račun toga što je Kimi bio vrlo neiskusan, ali prašina se slegla već nakon njegove prve trke u Australiji koja je uspešno prošla.

Rejkenen je bio vrlo hladan i proračunat zbog čega je dobio nadimak „ledeni čovek“ (the "iceman"). Prva, debitantska sezona za njega je prošla vrlo solidno. Osvojio je ukupno 9 bodova i bio deseti u ukupnom plasmanu, a uz svog klupskog kolegu Nika Hajdfilda koji je osvojio 12 bodova te sezone popeo je Zauber tim na visoko četvrto mesto u kategoriji konstruktora (što je njihov najviši plasman zabeležen dosad).

Karijera u Maklarenu uredi

Sezona 2002. uredi

 
Rejkenen u bolidu Maklarena na Velikoj nagradi SAD 2002.

Odmah nakon debitantske sezone u Zauberu 2002. godine Rejkenen je počeo da vozi za Maklaren, tim Rona Denisa, zamenivši dvostrukog svetskog šampiona Miku Hekinena takođe Finca. Upravo zbog toga bilo je očigledno da ovaj tim od njega očekuje mnogo. I mladi Kimi ova očekivanja ispunio je već u prvoj trci u Australiji kada se popeo na podijum osvojivši treće mesto.

Iako je Maklaren te 2002. godine imao dosta problema sa motorom na svojim bolidima Kimi je skupio 24 boda što je bilo dovoljno za šesto mesto u ukupnom plasmanu, što je uz peto mesto njegovog klupskog kolege Dejvida Kultarda obezbedilo njegovom timu solidno treće mesto u kategoriji konstruktora.

Sezona 2003. uredi

Prvu trku sezone Rejkenen je počeo sa 15. mesta. Preuzeo je vođstvo u trci, ali je zbog greške u softveru bolida vozio prebrzo u boksevima i zaradio kaznu. Na kraju je završio na trećem mestu. U Maleziji je ostvario svoju prvu pobedu, ujedno i jedinu te sezone, i to sa 7. startne pozicije. Iduća trka, u Brazilu, zaustavljena je u 55. krugu. Rejkenen je završio na 2. mestu, iza Đankarla Fizikele. Iako su ostali timovi razvijali svoj bolid, Maklaren je i dalje koristio šasiju iz 2002, te tako počeo zaostajati u brzini. Uprkos tome, Rejkenen je završio drugi u Imoli. Na VN Španije napravio je grešku u kvalifikacijama, te je morao startovati sa zadnje startne pozicije. U istoj trci je bio primoran da odustane zbog sudara na samom startu s Antoniom Piconijom koji nije uspeo startovati zbog tehničkih problema. U idućih nekoliko trka odlučujuće su bile strategije, više nego čista brzina. Rejkenen je završio 2. u Austriji i u Monaku, gde je zaostao manje od sekunde za Huanom Pablom Montojom. U Kanadi je ponovno imao problema u kvalifikacijama, što je rezultovalo 6. mestom u trci. Zaostatak za pobednikom Mihaelom Šumaherom bio je veći od minute.

Na velikoj nagradi Evrope Rejkenen je osvojio pol poziciju i vodio trku sve do 25. kruga kada mu je motor zakazao. Njegov najveći rival te sezone, Mihael Šumaher, završio je trku na 5. mestu i tako povećao svoju prednost u prvenstvu za 4 boda. U Francuskoj Kimi je završio na 4. mestu, a u Velikoj Britaniji je bio trećeplasirani. Trku voženu u Nemačkoj nije završio zbog sudara u prvoj krivini s Rubensom Barikelom i Ralfom Šumaherom. Na idućoj trci, VN Mađarske, osvojio je 8 bodova završivši na 2. mjestu.

 
Rejkenen na Velikoj nagradi Francuske 2003.

Uoči VN Italije, utvrđena je nepravilnost u Mišlenovim gumama koje je koristio Maklaren. Mišlen je morao da dopremi nove gume i činilo se da su izgubili prednost nad Bridžstounom koju su imali od početka sezone. Maklaren je takođe objavio da će do kraja 2003. koristiti staru šasiju, MP4-17D, a MP4-18 neće dovoditi u funkciju iako su to ranije najavili. Na VN Italije Rejkenen je osvojio 4. mesto i izgubio još 5 bodova iza Šumahera. U SAD Rejkenen je u kvalifikacijama osvojio pol poziciju, ali je trku završio iza Mihaela Šumahera na drugom mestu. Bila je to pretposlednja trka sezone i Šumaheru je bio potreban samo još jedan bod kako bi osvojio prvenstvo. To je značilo da Rejkenen u zadnjoj trci mora pobediti, a Šumacher ne sme osvojiti ni bod. Nakon kvalifikacija završenih na 8. mestu, Rejkenen je trku u Japanu završio na 2. mestu i Šumaher je osvojio svoj 6. naslov svetskog prvaka. Rejkenen je tako ostao drugoplasirani u ukupnom poretku prvenstva, a Maklaren je za dlaku izgubio 2. mesto u poretku konstruktora. Zaostali su 2 boda iza Vilijamsa i 12 iza Ferarija. 2003. bila je jedna od najneizvjesnijih sezona zadnjih godina.

Sezona 2004. uredi

Sezona 2004. je i za Rejkenena i za Maklaren počela mračno. Kimi je u prve 4 trke osvojio samo jedan poen. Zbog Maklarenovih stalnih neuspeha stigao je na cilj u samo dve od prvih 7 trka. Polovinom sezone Maklaren je izbacio novu usavršenu verziju šasije MP4-19B koja ih je vratila u trku za bodove pred kraj te sezone. Dakle Rejkenen je osvojio svoju treću pol poziciju u karijeri na gran priju u Silverstonu i drugu pobedu u karijeri u Belgiji. Na kraju sezone zauzeo je sedmo mesto u kategoriji vozača sa 45 bodova i 4 podijuma.

Iako je ova sezona 2004 bila razočaravajuća, Kimi je i dalje bio poznat kao zvezda u usponu baš kao i Fernando Alonso vozač Renoa, zatim Felipe Masa, vozač Zaubera, i Huan Pablo Montoja njegov timski kolega u sezoni 2005.

Dana 31. jula iste 2004. godine Kimi se u svojoj 24. godini oženio dvadesetdvogodišnjom Dženi Dalman, mis Skandinavije 2000. godine. Novembra 2004. je objavio nameru da sa svojim menadžerom Stivom Robertsonom osniva Rejkenen-Robertson tim koji se od 2005. takmiči u Formula tri seriji.

Sezona 2005. uredi

Nakon prve dve neslavne trke Kimi se već u trećoj u Bahreinu popeo na treći stepenik pobedničkog postolja. U narednoj trci u San Marinu nije imao toliko sreće. Iako je trku započeo sa pol pozicije u devetom krugu njegov bolid je stao i trka je za njega bila završena. U idućoj trci u Barseloni uspeo je da iskoristi pol poziciju i pobedio. Isto se ponovilo i u Monaku i Rejkenen je krupnim koracima krenuo da smanjuje razliku u bodovima koja ga je delila od prvog mesta koje je čvrsto držao Fernando Alonso iz ekipe Renoa. Te sezone Kimija je pratila neka čudna (ne)sreća pa je u sedmoj trci u Nirburgringu tragično izgubio prvo mesto u poslednjem krugu samo 5km pre cilja, kada mu je otpao prednji desni točak. Posle dve nedelje u Kanadi je trijumfovao kao i na stazi u Mađarskoj.

Potom je zabeležen kao prvi pobednik Velike nagrade Turske u Istanbulu. U brzoj trci u Italiji zauzeo je četvrto mesto dok ga je na pobedničkom postolju odmenio timski kolega Huan Pablo Montoja, ali ne zadugo. Velika nagrada Belgije bila je njegova. U 17. trci u Brazilu Rejkenen je i pored osvojenog drugog mesta izgubio trku za pobednika sezone. Fernando Alonso ispred Kimija je nakon te trke bio nedostižna 23 boda i postao je najmlađi prvak u istoriji Formule jedan. Naime u samo dve preostale trke bilo je nemoguće dostići Alonsa, ali Kimi je ipak zabeležio još jednu pobedu u Japanu i drugo mesto u Kini .

Na kraju sezone 2005. Rejkenen je sa 112 bodova osvojio drugo mesto sa sedam pobeda, 5 pol pozicija i 10 najbrže voženih krugova.

Sezona 2006. uredi

U sezoni 2006. i je nastavio uz Montoju da vozi za tim Maklarena. Montoja je u međuvremenu prestao da vozi, te mu se pridružio Pedro De La Rosa u timu. Maklaren se pokazao stabilnijim, ali i ne dovoljno konkurentnim u početku sezone, te Kimi nije mogao da se priključi trci za šampionat. Sezonu je završio na petom mestu i bez ijedne pobede.

Ferari uredi

Sezona 2007. uredi

Septembra 2006., nakon VN Italije u Monci je objavljeno da se Mihael Šumaher povlači iz Formule jedan, a da će umesto njega, sledeće tri sezone za Ferari voziti Kimi Rejkenen.

Sezonu 2007. je počeo het-trikom na VN Australije: osvojio je pol poziciju, vozio najbrži krug i na kraju trku završio na prvom mestu. Ostatak sezone nije bio tako sjajan za Finca, tako da je dve trke pre kraja sezone bio na trećem mestu u generalnom plasmanu sa čak 17 poena zaostatka za vodećim Luisom Hamiltonom i svega teoretskom šansom za pobedu. Ipak sa sjajnim vožnjama na VN Kine i VN Brazila (oba prva mesta) i zahvaljujući problemima koje je imao Hamilton, Kimi Rejkenen je osvojio šampionsku titulu.

Sezona 2008. uredi

Nakon razočaravajuće prve nedelje za Ferari u Australiji, gde je Rejkenen završio trku na 8. mestu, pobedio je u Maleziji ispred Roberta Kubice i Heikija Kovalainena. To ga je smestilo na 2. mesto u poretku vozača iza Britanca Hamiltona. Njegova pobeda u Maleziji bila je na 5. godišnjicu njegove prve pobede na istoj stazi. U Bahrainu, Rejkenen je kvalifikacioni trening završio na 4. mestu. Dobrim startom i preticanjima na početku trke uspeo je doći do 2. mesta i tu je ostao do kraja, iza svog timskog kolege Mase. Osvojenim 2. mestom preuzeo je vođstvo u poretku vozača s 3 boda prednosti. U zadnjim sekundama uzbudljivih kvalifikacija u Barseloni, Rejkenen je za desetinku sekunde nadmašio vreme Fernanda Alonsa koji je odvezao briljantan krug pred domaćom publikom. Time je osvojio 15. pol poziciju u svojoj karijeri i prvu ove sezone. U trci bez puno preticanja Rejkenen je vodio od početka do kraja što mu je donelo drugu pobedu u sezoni i najbrži krug trke. Učvrstio je svoje vođstvo u ukupnom poretku (29 bodova). Njegov timski kolega Felipe Masa završio je drugi, a Ferariju je to bila druga dvostruka pobeda te sezone. Nakon ove trke, Rejkenen je postao najuspješniji finski vozač Formule jedan u pogledu osvojenih bodova, najbržih krugova i podijuma, pretekavši Miku Hekinena.

Na kvalifikacionom treningu za petu trku sezone u Turskoj Rejkenen je ostvario 4. rezultat, ne odvezavši briljantan krug. Na startu trke blago se sudario s Maklarenom Heikija Kovalainena, što je uzrokovalo oštećenje prednjeg krila i gubljenje 2 mesta. Ipak, u Ferariju su odlučili da krilo ne menjaju jer bi im to oduzelo previše vremena. Rejkenen je preticanjem Kubice kroz boks uspeo stići do 3. mesta, iza timskog kolege Mase i Britanca Hamiltona, ali je ostao vodeći u prvenstvu.

 
Rejkenen na Velikoj nagradi Kanade 2008.

Na trećoj trci na evropskom tlu, u Monaku, na ulicama Monte Karla, Rejkenen je za dlaku izgubio pol poziciju od svog timskog kolege Mase. Na startu kišne trke izgubio je poziciju, a ubrzo je zaradio i kaznu prolaska u boks zbog nepažnje s postavljanjem guma pre trke. Trka za Kimija nastavila se razvijati u lošem pravcu, uz proklizavanja, izletanje i polomljeno prednje krilo. Par krugova pre kraja izgubio je kontrolu nad automobilom i još jednom ga oštetio udarivši u vozača Fors Indije, Adrijana Sutila. To je za Rejkenena značilo gubljenje 5. pozicije i pad u poretku na 9. mesto koje ne donosi nijedan bod. Kvar na Sutilovom bolidu bio je prevelik da bi mogao odvoziti do kraja. Iz haotične trke pune događanja kao pobednik izašao je Luis Hamilton, koji je od Rejkenena preuzeo vodeće mesto u prvenstvu, a mesto na postolju osvojili su još Robert Kubica i Felipe Masa.[5] Trka u Kanadi nije bila srećna za Rejkenena. U kvalifikacijama je imao problema s prianjanjem bolida, što ga je koštalo prvog reda i završio je na 3. mestu. Na startu trke je zadržao poziciju iza Kubice i Hamiltona. Kasnije je Adrijan Sutil parkirao svoj bolid na nezgodnom mestu pa je morao izaći sigurnosni automobil. Rejkenen je sa dolivanjem goriva bio gotov pre Hamiltona i izašao je u pit lejn zajedno sa Kubicom. Dvojica vozača stala su na semaforu na izlasku iz pit lejna čekajući zeleno svetlo koje bi im odobrilo nastavak trke, ali Hamilton nije usporio i trenutak kasnije zabio se u zadnji kraj Kimijevog bolida. Trka je bila gotova za obojicu, a Kubica je iskoristio njihovu nesreću i uzeo prvu pobedu u karijeri.

Startovavši s pol pozicije drugi put ove sezone na Velikoj nagradi Francuske, Rejkenen je poveo trku i vodio sve dok nije došlo do problema s auspuhom na njegovom bolidu. Vremena njegovih krugova postajala su sve lošija i morao je propustiti svog timskog kolegu na prvo mesto. Uprkos kvaru, uspio je do kraja trke voziti na 2. mestu zahvaljujući prednosti koju je izgradio ispred Italijana Jarna Trulija u prvoj polovini trke. Takođe je odvozio i 5. uzastopni najbrži krug (isti rekord drži Mihael Šumaher) i 30. u karijeri, što ga je po broju najbržih krugova izjednačilo s Najdželom Menselom. Rejkenen je startovao na VN Britanije kao treći. Trka se vozila po vlažnom vremenu, a Kimi je uspeo da zadrži poziciju na prvoj krivini. Nakon okretanja Kovalainena, Kimi je prešao na drugu poziciji i vrlo brzo stigao vodećeg Hamiltona. Zbog loše procene da će se vreme poboljšati, Ferari nije zamenio tip guma na njegovom bolidu. Pošto je pala nova kiša, Kimi je brzo gubio poziciju i pao na 6. mesto. Nakon zamene gume, Kimi je bio bolji, ali uspeo je da se popravi samo do 4. pozicije. Velika nagrada Nemačke će biti zapamćena po incidentu u pitstopu. Naime posle izlaska sejfti kara na stazu i otvaranja pitstopa, oba vozača Ferarija su ušla u boks. Pošto je Masa bio ispred, Kimi je morao da čeka da njegov servis bude gotov. Po povratku na stazu bio je 12., a do kraja je uspeo da se popne na 6. mesto.

Na VN Mađarske Kimi je startovao kao šesti. Zahvaljujući problemima protivnika i bržem pit stopu, na kraju je završio kao treći. Na VN Evrope Kimi je opet imao problema u pitstopu. Naime, Kimi je krenuo pre nego što je crevo za gorivo bilo propisno otkačeno sa bolida. To je za posledicu imalo slomljeni prst jednog od mehaničara. Zbog problema sa vozilom, bio je prinućen da prevremeno završi ovu trku. Velika nagrada Belgije je dobro počela. Iako je bio četvrti na startu, odmah je pretekao Kovalainena i Masu. U drugom krugu je pretekao Hamiltona i poveo trku. Kiša je donela nova uzbuđenja. Hamilton se približio Rejkenenu, da bi presekavši jednu krivinu, uspeo i da ga pretekne. Na izlasku iz krivine Hamilton je zastao i dozvolio Rejkenenu da se vrati na prvu poziciju. Nastavili su da se međusobno pretiču. U jednom trenutku je Hamilton izleteo na travu, ali je uspeo da se vrati na stazu. Međutim, Kimi je vrlo brzo udario u zid i morao je da odustane. Velika nagrada Italije je vožena po izuzetno vlažnom vremenu. Kimi je startovao kao 14. Iako je izvezao najbrži krug trke, završio je na 9. poziciji. VN Singapura, prvu noćnu trku u istoriji Formule jedan, Kimi je počeo kao treći i dugo je držao tu poziciju. Još jednom je zbog gužve u pitstopu izgubio poziciju. Izašao je iz pitstopa kao 16., ali je uspeo da dospe do pete pozicije. Nakon pokušaja da pretekne Tima Gloka u 57. krugu, Kimi je udario u zid i završio trku. Ipak, uspeo je još jednom da postavi najbrži krug trke i tako je izjednačio rekord iz 2004. od 10 najbržih krugova u sezoni, koji drži Mihael Šumaher. Na VN Japana Kimi je startovao kao drugi iza Hamiltona. Do kraja je uspeo da dođe do trećeg mesta, ali je to značilo da više nema izgleda da sačuva prošlogodišnju šampionsku titulu. Na VN Kine startovao je kao drugi, a završio kao treći iza takmaca za šampionsku titulu, Hamiltona i Mase. Na završnoj trci sezone, VN Brazila, Kimi je startovao treći i tu poziciju je zadržao do kraja.

Sezonu je završio kao treći u generalnom poretku. Kimi Rejkenen je, drugu sezonu za redom, osvojio DHL-ovu nagradu za najviše najbržih krugova u sezoni.

Napuštanje Ferarija uredi

Krajem sezone 2009, Ferari je objavio da Rejkenen napušta tim, bez naročitog obrazloženja i uz obostranu odluku, uprkos ugovoru koji ima i za 2010; biće zamenjen Fernandom Alonsom. Za Kimija se očekuje da pređe u Maklaren pored Luisa Hamiltona, iako ne isključuje mogućnost napuštanja Formule jedan. Takođe je nagovestio da bi svoju budućnost u auto-sportu mogao nastaviti u svetskoj reli seriji. Ponuđeno mu je, navodno, da vozi za Tojotu u narednoj sezoni kao zamena za Tima Gloka, ali je ugovor odbio sa obrazloženjem da želi voziti u timu koji mu može obezbediti osvajanje šampionata. Takođe je dovođen u vezu i sa ekipom Red bula, ali je sve to ostalo na glasinama.

Kasnije, sredinom novembra, Stiv Robertson, Rejkenenov menadžer je izjavio da će Kimi pauzirati u sezoni 2010. sa mogućnošću da se vrati u najbrži cirkus 2011. Pauzu će iskoristiti najverovatnije učešćem u Svetskoj reli seriji.[6]

Reli uredi

 
Rejkenen na Finskom reliju 2008.

Dana 4. decembra 2009. godine saopšteno je da će Rejkenen sezonu 2010. provesti vozeći u Svetskoj reli seriji za Sitroen junior tim. Partner će mu biti Kaj Lindstrom. Ugovor je potpisan na godinu dana i učestvovaće na 12 od 13 trka, sa izuzetkom Novog Zelanda.[4] 3. aprila 2010. godine je osvojio svoje prve poene na Reli šampionatu, završivši kao osmi na reliju u Jordanu. Tak je postao tek drugi vozač koji je osvajao poene i u reliju i u Formuli jedan, posle Karlosa Rutemana.

Povratak u Formulu jedan uredi

Tokom trke za veliku nagradu Singapura, pojavila se informacija da Rejkenen razmatra povratak u Formulu jedan u sezoni 2012 i to za tim Vilijams. Međutim tim je odbio da komentariše te navode. Nakon toga 29. novembra 2011. godine, najavljeno je da se Rejkenen vraća u Formulu jedan, potpisivanjem dvogodišnjeg ugovora za tim Lotus.[7]

Lotus uredi

Sezona 2012. uredi

 
Rejkenen u bolidu Lotusa 2012. godine

Rejkenen je počeo sezonu sa 7. mestom u trci za veliku nagradu Australije.[8]U sledećoj trci u Maleziji i pored problema sa lošim izborom guma uspeo je da stigne do 5. mesta. Ubrzo je stigao i do podijuma i to u Bahreinu zauzevši drugo mesto. Cela sezona je protekla sa usponima i padovima. Ipak uz ograničenje skromnog tima nije ni mogao da očekuje više. Završio je sezonu sa 71 boda zaostatka iza Fernanda Alonsa i 74 poena iza šampiona Sebastijana Fetela.

Sezona 2013. uredi

Dana 29. oktobra 2012. Lotus je potvrdio da će Rejkenen ostati u timu i za sledeću sezonu, nakon mnogih spekulacija o odlasku.

Sezona je počela fantastično. Uprkos činjenici da je trku počeo sa sedmog mesta došao je do prvog mesta u trci za veliku nagradu Australije. Zabeležio je najbrži krug u trci i pobedu je okarakterisao kao jednu od najlakših koju je ikad imao.[9] I pored odličnog starta sezone dalje trke su bile po sistemu toplo-hladno. Ipak pokazao je nesporan kvalitet i zadržao se trećem mestu.

Povratak u Ferari uredi

Sezona 2014. uredi

 
Rejkenen u Ferariju F14T na Velikoj Nagradi Bahreina. godine

Dana 11. septembra 2013. Ferari je potvrdio da je potpisao dvogodišnji ugovor sa Rejkenenom koji počinje da važi od 2014. Finac je kasnije otkrio da je napustio Lotus zato što mu je ekipa dugovala veliku svotu novca. Promena pravila za 2014. su dozvolila vozačima da sami biraju svoje brojeve na bolidima, a Rejkenen se odlučio za broj 7 koji je imao u Lotusu tokom 2013. Nakon razočaravajućeg prvog dela sezone, Rejkenen se koliko toliko vratio u formu u Belgiji nakon letnje pauze. On je na toj trci ostvario četvrto mesto i to je ujedno bio njegov najbolji plasman u sezoni. Na kraju je sezonu završio na dvanaestom mestu sa 55. bodova.

Sezona 2021. uredi
 
Rejkenen na Velikoj nagradi Austrije 2021.

Rejkenen je nastavio sa Alfa Romeom u 2021. zajedno sa Đovinacijem.[10] Bio je pozitivan na kovid 19 tokom vikenda za VN Holandije, a zamenio ga je rezervni vozač Robert Kubica na VN Holandije i Italije.[11] Rejkenen je najavio da će se povući na kraju sezone pre Velike nagrade Holandije.[12] Rejkenen je postigao prve poene u sezoni u Azerbejdžanu,[13] kao i u Mađarskoj,[14] Rusiji[15] i Meksiku.[16] U novembru je poslednji put posetio fabriku Alfa Romea u Švajcarskoj kao član tima i opraštao se,[17] a potom se oprostio od tima Skuderije Ferari pre trke u Abu Dabiju.[18] Za njegovu poslednju trku u Abu Dabiju tim je na svom C41 ispisao "Dragi Kimi, ostavićemo te na miru".[19] Rejkenen je bio primoran da se povuče u 25. krugu zbog tehničkog problema sa maticom točka.[20] "Nije važno kako će doći do kraja, sada je kraj i da, radujem se tome", rekao je on posle trke.[21] Rejkenen je sezonu završio na 16. mestu sa 10 bodova.[22]

Rezultati u Formuli jedan uredi

(Legenda) (Trke koje su podebljane označavaju pol poziciju, a trke koje su zakrivljene označavaju najbrži krug u trci.)[23]

Godina Tim Šasija Motor 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Vš Poeni
2001. Zauber Zauber C20 Petronas 01A 3.0 V10 AUS
6. 		MAL
Odu 		BRA
Odu 		SMR
Odu 		ŠPA
8. 		AUT
4. 		MON
10. 		KAN
4. 		EVR
10. 		FRA
7. 		VBR
5. 		NEM
Odu 		MAĐ
7. 		BEL
Odu 		ITA
7. 		SAD
Odu 		JAP
Odu 		10. 9
2002. Maklaren Maklaren MP4-17 Mercedes FO 110M 3.0 V10 AUS
3. 		MAL
Odu 		BRA
12. 		SMR
Odu 		ŠPA
Odu 		AUT
Odu 		MON
Odu 		KAN
4. 		EVR
3. 		VBR
Odu 		FRA
2. 		NEM
Odu 		MAĐ
4. 		BEL
Odu 		ITA
Odu 		SAD
Odu 		JAP
3. 		6. 24
2003. Maklaren Maklaren MP4-17D Mercedes FO 110M/P 3.0 V10 AUS
3. 		MAL
1. 		BRA
2. 		SMR
2. 		ŠPA
Odu 		AUT
2. 		MON
2. 		KAN
6. 		EVR
Odu 		FRA
4. 		VBR
3. 		NEM
Odu 		MAĐ
2. 		ITA
4. 		SAD
2. 		JAP
2. 		2. 91
2004. Maklaren Maklaren MP4-19 Mercedes FO 110Q 3.0 V10 AUS
Odu 		MAL
Odu 		BAH
Odu 		SMR
8. 		ŠPA
11. 		MON
Odu 		EVR
Odu 		KAN
5. 		SAD
6. 		7. 45
Maklaren MP4-19B FRA
7. 		VBR
2. 		NEM
Odu 		MAĐ
Odu 		BEL
1. 		ITA
Odu 		KIN
3. 		JAP
6. 		BRA
2.
2005. Maklaren Maklaren MP4-20 Mercedes FO 110R 3.0 V10 AUS
8. 		MAL
9. 		BAH
3. 		SMR
Odu 		ŠPA
1. 		MON
1. 		EVR
11. 		KAN
1. 		SAD
NK 		FRA
2. 		VBR
3. 		NEM
Odu 		MAĐ
1. 		TUR
1. 		ITA
4. 		BEL
1. 		BRA
2. 		JAP
1. 		KIN
2. 		2. 112
2006. Maklaren Maklaren MP4-21 Mercedes FO 108S 2.4 V8 BAH
3. 		MAL
Odu 		AUS
2. 		SMR
5. 		EVR
4. 		ŠPA
5. 		MON
Odu 		VBR
3. 		KAN
3. 		SAD
Odu 		FRA
5. 		NEM
3. 		MAĐ
Odu 		TUR
Odu 		ITA
2. 		KIN
Odu 		JAP
5. 		BRA
5. 		5. 65
2007. Ferari Ferari F2007 Ferari 056 2.4 V8 AUS
1. 		MAL
3. 		BAH
3. 		ŠPA
Odu 		MON
8. 		KAN
5. 		SAD
4. 		FRA
1. 		VBR
1. 		EVR
Odu 		MAĐ
2. 		TUR
2. 		ITA
3. 		BEL
1. 		JAP
3. 		KIN
1. 		BRA
1. 		1. 110
2008. Ferari Ferari F2008 Ferari 056 2.4 V8 AUS
8. 		MAL
1. 		BAH
2. 		ŠPA
1. 		TUR
3. 		MON
9. 		KAN
Odu 		FRA
2. 		VBR
4. 		NEM
6. 		MAĐ
3. 		EVR
Odu 		BEL
18. 		ITA
9. 		SIN
15. 		JAP
3. 		KIN
3. 		BRA
3. 		3. 75
2009. Ferari Ferari F60 Ferari 056 2.4 V8 AUS
15. 		MAL
14. 		KIN
10. 		BAH
6. 		ŠPA
Odu 		MON
3. 		TUR
9. 		VBR
8. 		NEM
Odu 		MAĐ
2. 		EVR
3. 		BEL
1. 		ITA
3. 		SIN
10. 		JAP
4. 		BRA
6. 		ABU
12. 		6. 48
2021 Alfa Romeo Alfa Romeo

C41

Ferari 065/6 V6 BAH
11. 		EMI
13. 		POR
Odu 		ŠPA
12. 		MON
11. 		AZE
10. 		FRA
17. 		ŠTA
11. 		AUT
15. 		VBR
15. 		MAĐ
10. 		BEL
18. 		HOL
PPT 		ITA RUS
8. 		TUR
12. 		SAD
13. 		MEK
8. 		BRA
12. 		KAT
14. 		SAU
15. 		ABU
Odu 		16. 10

Odu - Odustao iz trke; NK - Nije krenuo; PPT - Povučen pre trke

Rekordi i postignuća u Formuli jedan uredi

  • Najveći broj pobeda u sezoni bez postizanja šampionske titule: 7 (2005). Rekord deli sa Alenom Prostom, koji je to učinio dva puta (1984. i 1988.) i Mihaelom Šumaherom (2006).
  • U sezoni 2005. se izjednačio sa Mihaelom Šumaherom, postavivši 10 najbržih krugova u sezoni, što je Mihael postigao prethodne godine.
  • Trenutno je treći na listi vozača sa najviše najbržih krugova u karijeri (34, zaključno sa Velikom nagradom Italije 2008).
  • Rejkenen je drugi vozač u istoriji koji je osvojio titulu u poslednjoj trci, a da je pre toga bio na trećem mestu u šampionatu. Prethodni kome je to uspelo bio je Đuzepe Farina u prvom šampionatu Formule jedan, 1950. godine.

Reference uredi

  1. ^ Stubin, Teemu (2. 6. 2016). „Kimi Räikkönen hauskuutti tietovisassa: "Hei, hei, tuo on veljeni!"”. iltalehti.fi (na jeziku: finski). Pristupljeno 11. 4. 2019. 
  2. ^ a b „Kimi Räikkönen”. eurosport.com. Pristupljeno 11. 4. 2019. 
  3. ^ Forumula1.net - Räikkönen now highest paid driver in F1 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. decembar 2010), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  4. ^ a b VRC: Rejkenen u Sitroenu![mrtva veza], Pristupljeno 9. 4. 2013.
  5. ^ Benson, Andrew (25. 5. 2008). „BBC SPORT | Motorsport | Formula One | Hamilton wins Monaco after crash”. BBC News. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  6. ^ F1: Kimi se povukao na godinu dana Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. novembar 2009), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  7. ^ Andrew Benson BBC Sport website's F1 editor (29. 11. 2011). „BBC Sport - Kimi Raikkonen to return to Formula 1 with Renault”. Bbc.co.uk. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  8. ^ „Raikkonen says qualifying mistakes cost him the chance of racing much closer to the front - F1 news”. Autosport.Com. 18. 3. 2012. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  9. ^ „'One of my easiest wins', declares Raikkonen | Page 1 | F1 News | Mar 2013”. Crash.Net. 17. 3. 2013. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  10. ^ „Alfa Romeo to retain Raikkonen and Giovinazzi in unchanged 2021 driver line-up: Formula 1”. Formula1.com. 30. 10. 2020. Pristupljeno 30. 10. 2020. 
  11. ^ „Raikkonen ruled out of Italian Grand Prix, with Kubica set to deputise again for Alfa Romeo”. Formula1. 8. 9. 2021. Pristupljeno 9. 9. 2021. 
  12. ^ Smith, Luke (1. 9. 2021). „Kimi Raikkonen to retire from Formula 1 at end of 2021 season”. Autosport. Pristupljeno 1. 9. 2021. 
  13. ^ Kelly, Sean (6. 6. 2021). „Azerbaijan GP Facts & Stats: Hamilton's record 54-race points streak is over”. Formula1.com. Pristupljeno 28. 9. 2021. „In P10, Alfa Romeo’s Kimi Raikkonen took his first point of 2021.” 
  14. ^ Medland, Chris (1. 8. 2021). „UPDATE: Vettel disqualified from second place in Hungary”. Racer.com. Pristupljeno 28. 9. 2021. „...and Kimi Raikkonen is elevated to 10th.” 
  15. ^ „Kimi Räikkönen Marks F1 Return With Points Finish”. f1chronicle.com. 26. 9. 2021. Pristupljeno 28. 9. 2021. 
  16. ^ „Formula 1 Gran Premio de la Ciudad de México 2021 - race result”. Formula1.com. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  17. ^ Valantine, Henry (2021-11-27). „Alfa Romeo give Kimi Raikkonen a fitting send-off from their Hinwil factory”. PlanetF1. Pristupljeno 2021-12-13. 
  18. ^ Fans, Scuderia (2021-12-11). „In pictures: Ferrari farewell celebration for Kimi Raikkonen”. Scuderia Fans. Pristupljeno 2021-12-13. 
  19. ^ „Alfa Romeo has a sweet parting message for Kimi”. Top Gear. 2021-12-09. Pristupljeno 2021-12-12. 
  20. ^ „10 things we learned from F1's 2021 Abu Dhabi Grand Prix”. Autosport.com. 13. 12. 2021. Pristupljeno 13. 12. 2021. „Kimi Raikkonen made his 349th and final F1 appearance on Sunday, but it all ended abruptly after he was forced to retire on lap 25 due to an issue on his left-rear wheel that caused him to spin off-track into the barriers.” 
  21. ^ „Raikkonen says early end to final F1 race 'doesn't matter' as he looks forward to retirement”. formula1.com. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  22. ^ „2021 Driver Standings”. Formula1.com. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  23. ^ „Kimi Raikkonen | Formula One Drivers | All Time”. F1PULSE.com. 17. 10. 1979. Pristupljeno 26. 10. 2013. 

Spoljašnje veze uredi

 
Kimi Rejkenen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кими_Рејкенен&oldid=26474615”