Википедија

Kit (sazvežđe)

Kit (lat. Cetus) jedno od 88 savremenih i 48 originalnih Ptolomejevih sazvežđa.[2][3][4] Jedno je od najvećih sazvežđa — sa 1231 kvadratnih stepeni, Kit je 4. sazvežđe po površini. Kit pripada južnoj hemisferi, ali se nalazi dovoljno blizu ekliptici da se planete i asteroidi mogu naći u ovom sazvežđu. U Kitu je 1807. otkriven asteroid 4 Vesta.[5]

Kit
Sazvežđe
Kit
Spisak zvezda u sazvežđu Kit
Latinsko imeCetus
SkraćenicaCet
GenitivCeti
Simbolizujemorsko čudovište iz mita o Andromedi
Rektascenzija1,42
Deklinacija-11,35[1]
Površina1231 sq. deg. (4)
Najsjajnija zvezdaBeta Kita (2,04m)
Meteorski rojevinema
Susedna
sazvežđa
Vidljivo u rasponu +70° i −90°.
U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u novembru.

Uprkos svom nazivu, Kit ne predstavlja životinju kita već morsko čudovište koje je po grčkom mitu poslao Posejdon da kazni Kasiopeju zbog njene oholosti i pojede Kasiopejinu ćerku Andromedu. Čudovište je ubio Persej skamenivši ga Meduzinim pogledom.

Zvezde uredi

Najsjajnija zvezda Kita je beta (Deneb kaitos, rep kita), magnitude 2,04. Ova svetla žutonarandžasta zvezda se nalazi na oko 96 svetlosnih godina od Sunca, a relativno ju je lako uočiti na nebu jer u njenoj blizini nema drugih, golim okom vidljivih, zvezda.[6][7]

Alfa Kita (Menkar, nozdrva) ima magnitudu 2,53. Menkar je stara zvezda, nestabilna, koja je trenutno crveni džin, a veruje se da će uskoro (na astronomskoj vremenskoj skali) odbaciti spoljašnje slojeve od kojih će nastati planetarna maglina u čijem će središtu ostati beli patuljak.[8]

Tau Kita se nalazi na svega 12 svetlosnih godina od Zemlje, a zbog toga kao i zbog sličnosti sa Suncem predstavlja jednu od meta SETI projekta.

 
Mira (omikron Kita) snimljena u UV i vidljivom delu spektra. Mira je sjajnija u vidljivom delu, ali se samo na UV snimku vidi trag materije koju ostavlja za sobom.

UV Kita je prototip potklase eruptivnih promenljivih nazvanih bljeskovite promenljive zvezde ili zvezde tipa UV Ceti. Sama UV Кита је део бинарног система Luyten 726-8, druga kompponenta je BL Kita. Obe komponente su bljeskovite promenljive, ali dok UV Kita menja svoju magnitudu za 3 do 4 veličine svakih 10 sati, BL Kita trpi mnogo manje promene. Ovaj sistem se nalazi na svega 8,4 svetlosne godine od Sunca (bljeskovite zvezde koje su dalje od 15 svetlosnih godina od Sunca se ne vide sa Zemlje).

Verovatno najzanimljivija zvezda ovog sazvežđa je Mira (omikron Kita).[8] Mira je prva promenljiva zvezda koja je otkrivena, pre svega zahvaljujući ogromnoj promeni u sjaju. Kada je najsjajnija, dostiže magnitudu od 2,0 i postaje sjajnija od bete Kita, inače najsjajnije zvezde u sazvežđu. Pri minimalnom sjaju ima magnitudu od 10,1, tako da nije vidljiva golim okom. Ime „Mira“ joj je dao Poljski astronom Johanes Hevelijus, od latinske reči za „čudesna“. Mira je i prototip svoje klase promenljivih, po njoj nazvanih „Miride“. To su pulsirajuće zvezde, najčešće crveni džinovi, čiji je period promene sjaja duži od 100 dana a sjajnost menjaju za više od jedne magnitude. Materijal koji Mira ostavlja za sobom prati je kao rep komete, ali je vidljiv samo u UV spektru.

Objekti dubokog neba uredi

 
Messier 77 spiral galaxy by HST.[9]

M77 (NGC 1068) je spiralna galaksija Sejfertovog tipa.[10] Nalazi se u blizini delte Kita, magnitude je 8,9 a sa Zemlje se vidi an-fas.[8][11]

U Kitu se nalazi i JKCS 041, najudaljenija grupa galaksija do sada otkrivena (na oko 10,2 milijarde svetlosnih godina od Sunca).

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Cetus, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  2. ^ Neugebauer, Otto (1975). A History of Ancient Mathematical Astronomy. I-III. Berlin and New York: Springer Verlag. 
  3. ^ Taub, Liba Chia (1993). Ptolemy's Universe: The Natural Philosophical and Ethical Foundations of Ptolemy's Astronomy . Chicago: Open Court Press. ISBN 0-8126-9229-2. 
  4. ^ Toomer, Gerald J. (1970). „Ptolemy (Claudius Ptolemæus)” (PDF). Ur.: Gillispie, Charles. Dictionary of Scientific Biography. 11. New York: Scribner & American Council of Learned Societies. str. 186—206. ISBN 978-0-684-10114-9. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 03. 2012. g. Pristupljeno 24. 06. 2023. 
  5. ^ Sazvežđe Kit Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. april 2012) na TopAstronomer.com
  6. ^ Montes, D.; et al. (novembar 2001). „Late-type members of young stellar kinematic groups - I. Single stars”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 328 (1): 45—63. Bibcode:2001MNRAS.328...45M. S2CID 55727428. arXiv:astro-ph/0106537  . doi:10.1046/j.1365-8711.2001.04781.x. 
  7. ^ Wielen, R.; et al. (1999). „Sixth Catalogue of Fundamental Stars (FK6). Part I. Basic fundamental stars with direct solutions”. Veröff. Astron. Rechen-Inst. Heidelb. Astronomisches Rechen-Institut Heidelberg. 35 (35): 1. Bibcode:1999VeARI..35....1W. 
  8. ^ a b v Ridpath & Tirion 2001, str. 114–116.
  9. ^ „Hubble observes the hidden depths of Messier 77”. ESA/Hubble. Pristupljeno 4. 4. 2013. 
  10. ^ de Vaucouleurs, Gérard (1. 4. 1973), „Southern Galaxies.VI. Luminosity Distribution in the Seyfert Galaxy NGC 1566”, Astrophysical Journal, 181: 31—50, doi:10.1086/152028 
  11. ^ „Scientists identify new”. Metro. 23. 10. 2009. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Kit na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кит_(сазвежђе)&oldid=27558602”