Википедија

Kovač

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Kovač (višeznačna odrednica).

Kovač je zanatlija specijalizovan za obradu gvozdenih metalnih predmeta kao što su kapije od kovanog gvožđa, razne rešetke, nameštaj, skulpture, oružje, ukrasni i sakralni predmeti, kuhinjski pribor i alat. uopšteno govoreći, kovači se ne bave obradom metala koji nisu gvožđe, kao što su kalaj, bronza, bakar i slično. Njihovom obradom se bave samo usko specijalizovane zanatlije.[1] U početku, kovači gotovo da nisu pravili dekorativne predmete (zbog relativno brzog rđanja gvožđa). Pronalaskom nerđajućeg čelika to se veoma izmenilo.

Tipična kovačka radionica

Kovački zanat je uvršten na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine.[2]

Terminologija uredi

 
Kovački vrući metalni radovi
  • Gvožđe je prirodni metalni element. Gotovo se nikada ne nalazi u svom izvornom obliku (čisto gvožđe) u prirodi. Obično se nalazi kao oksid ili sulfid, sa pomešanim mnogim drugim elementima nečistoća.
  • Kovano gvožđe je najčistiji oblik gvožđa koji se generalno sreće ili proizvodi u velikim količinama. Može da sadrži samo 0,04% ugljenika (po težini). Od tradicionalnog načina proizvodnje, kovno gvožđe ima vlaknastu unutrašnju teksturu. Kod kvalitetnog kovačkog gvožđa se vodi računa o smeru ovih vlakana prilikom kovanja, jer je čvrstoća materijala jača u pravcu zrna nego poprečno. Većina preostalih nečistoća od početnog topljenja se koncentriše u silikatnoj zguri zarobljenoj između gvozdenih vlakana. Ova zgura proizvodi povoljni sporedni efekat tokom kovačkog zavarivanja. Kada se silikat topi, kovano gvožđe se samofluksira. Zgura postaje tečno staklo koje pokriva izložene površine kovanog gvožđa, sprečavajući oksidaciju koja bi inače ometala uspešan proces zavarivanja.
  • Čelik je legura gvožđa i između 0,3% i 1,7% ugljenika po težini. Prisustvo ugljenika omogućava čeliku da preuzme jednu od nekoliko različitih kristalnih konfiguracija. Makroskopski, ovo se posmatra kao sposobnost da se „uključuje i isključuje tvrdoća komada čelika“ kroz različite procese toplotne obrade. Ako se koncentracija ugljenika održava konstantnom, ovo je reverzibilan proces. Čelik sa većim procentom ugljenika može se dovesti do većeg stanja maksimalne tvrdoće.[3]
  • Liveno gvožđe je gvožđe koje sadrži između 2,0% i 6% ugljenika po težini. Prisutno je toliko ugljenika da se tvrdoća ne može isključiti. Stoga je liveno gvožđe je krt metal, koji se može razbiti kao staklo. Liveno gvožđe se ne može kovati bez posebne toplotne obrade da bi se pretvorilo u kovno gvožđe.[3]

Čelik sa sadržajem manje od 0,6% ugljenika ne može se dovoljno očvrsnuti jednostavnom toplotnom obradom da bi se pravili korisni alati od kaljenog čelika. Stoga, u daljem tekstu, kovano gvožđe, čelik sa niskim sadržajem ugljenika i druge vrste mekog i neotvrdljivog gvožđa se neselektivno nazivaju samo gvožđem.

Istorijat naziva uredi

Kovač je kroz istoriju bio predstavnik božiji (kovač božiji),[4] predstavlja jednog od najstarijih zanatlija koji je profesionalno proizvodi za tržište. Naziv njegovog zanimanja jedno vreme bio je i sinonim za podelu između proizvodnog zanatlije uopšte, čoveka izvežbanog i vičnog zanatu (lat. homo faber). Da nazivi nisu uvek bili verno primenjeni ili da im se funkicja promenila svedoče primeri batiauria (aurifabri), koji ne predstavljaju kovače zlata, već uslovno rečeno tehnologe, koji su hemijskim putem odvajali zlato od srebra u plitkom, zlatonosnom srebru.[5]

Dok kovačem u najširem smislu V. Mikolji smatra zanatliju koji oblikuje bilo kakav tvrd materijal, udarcima datog oruđa po njemu, P. Skok termin kovati sužava na obradu gvožđa, i drugih metala čekićem.[6]

U prilog Mikoljijevom mišljenju išla bi terminologija rada. I u staro-slovenskom, kao i u istočnogermanskim i starim zapadnogermanskim dijalektima, jedna ista reč mogla se odnositi na obrađivače drveta ali i kamena. Naziv gvožđe javlja se u vezi sa obradom drveta, gde se odnosi na drveni klin, ili ekser, a označava i vrstu šumskog planinskog pokrivača, korišćenog za građevinski materijal i proizvodnju uglja. Kasnije postaje sinonim i za sam naziv ovog metala (železo), npr. gvožđe za izradu klinova i pojedine proizvode, eksere ili velika rudarska dleta (lat. ferramenta, staronem). B. A. Ribakov izdvaja izrađivača žrvnjeva kao specijalizovanog zanatliju, koji ima neophodni kovački, kao i alat za obradu kamena. Pojedini kovači, verovatno su se bavili i rezanjem kamena, a kakva je zaista bila podela iz među klesara stećaka ili žrvnjeva i kovača, nije poznato, kao ni odnos kovač – klesar : diak – pisar na kamenu.[5]

Vremenom zvanje kovača počinje da se odnosi prvo na obrađivača metala uopšte, a zatim na obrađivača gvožđa, pri čemu postaje i sinonim za potkivača (kovač, pločar, potkivač).[7]

Tehnika uredi

 
Kovač pri radu

Kovači rade tako što zagrevaju komad metala (kovano gvožđe ili čelik) dok on ne postane dovoljno mekan da bi se oblikovao po želji na nakovnju pomoću čekića ili drugog alata. Zagrevanje se vrši pomoću propana, prirodnog gasa, uglja, ćumura, ili koksa. Savremeni kovači upotrebljavaju za zagrevanje metala i oksiacetalenske baklje, kao i specijalne električne peći. Osim toga što se koristi za omekšavanje metala, zagrevanje se može koristiti i u druge metalurške svrhe.

Kovač uz pomoć meha dobro razgori vatru u koju stavlja komade metala koje želi da obrađuje. Potom, kada metal postane dovoljno mek da može da se obrađuje uzima ga specijalnim kleštima (mašice) i stavlja na nakovanj. Jednom rukom drži mašice sa komadom metala a drugom rukom uz pomoć čekića ga udara - obrađuje - oblikuje. Pri tome mora biti brz, jer se komad brzo hladi i ponovo postaje čvrst. Zato ga ponovo stavlja u vatru. Ponekad, kada je obrada završena, komad se onako vruć potapa u ulje i time kali. Kaljenjem gvozdeni komad postaje tvrđi ali i krtiji.

 
Kovač pri radu

Kada je u pitanju obrada većeg komada gde se traži veća snaga, tada kovač radi sa pomoćnikom. Kovač drži i okreće komad po potrebi i udara ga manjim čekićem i time obeležava mesto svome pomoćniku koji sa dve ruke velikim čekićem udara po mestu koje mu je pokazano. Pri tome se naizmenično čuju dva različita zvuka malog i velikog čekića.

Rad sa čelikom uredi

Osobenost kovačkog zanata je i to da kada se radi sa čelikom on može zagrevati, a zatim uronjavati u vodu. Svrha ovoga je da se dobije specifična struktura metala. Uronjavanjem u vodu krt čelik ojačava ali i postaje pogodniji za obradu. Ovo zahteva zagrevanje metala do određene temperature. Kod mnogih tipova čelika pri ovom procesu na površini metala se može videti oksidaciona boja. Različite upotrebe zahtevaju različite kombinacije čvrstine i otpornosti, a samim tim i različite načine obrade metala. Vešti kovači su u stanju da isti komad metala obrade na nekoliko mesta na različite načine. Na primer, prednji deo čekića je uvek tvrđi od zadnjeg dela što čini alatku izdržljivom i čvrstom. U Japanu kovači prave mačeve katane sa izuzetno čvrstim prednjim sečivom, dok drugi deo sečiva ostaje mekši.

Rad sa obojenim metalima uredi

Kovači rade sa 'obojenim' metalima, pogotovo sa gvožđem (vidi: kovano gvožđe), dok ostali metalci rade sa 'neobojenim' metalima, kao što su kalaj i olovo). termin 'obojeni' metali potiče od sloja oksida koji se formira na površini metala tokom zagrevanja, tzv. vatrene skale. Obojeni metali imaju tamniju vatrenu skalu, dok neobojeni metali imaju svetliju, a neki je uopšte i nemaju. Umetnost obrade dragocenih metala (uglavnom zlata i srebra) se naziva zlatarstvo. poslednjih godina kovanje nerđajućeg čelika je u sve većem porastu, naročito zbog potreba u graditeljstvu.

Kovački proizvodi uredi

 
Užareni metal koji obrađuje kovač
 
Reklama na ulazu u kovačnicu Vankuveru, Grenvil Ajland

Nekada (početkom 20. veka) spektar proizvoda kovača je bio veoma širok. Kovači su pravili:

Kovači, danas, ponegde još prave potkovice za konje i volove, sekire, klanfe, mačeve i noževe. Kod kovanja materijal se ponekad savija i tanji, pa ponovo, kao kad domaćica mesi testo. Materijal postaje slojevit i veoma žilav. Priča (legenda)postoji da prilikom izrade Katane (čuveni Samurajski mač) materijal se 500 puta savija, kuje i kali. Takođe se priča da samurajski mač gotov kada se njime može odseći ekser a da na maču nema ogrebotine.

Neki kovači su se ranije bavili i potkivanjem konja i volova. Potkovica se pomoću eksera pričvrsti konju za kopita ili volu za papke. Naravno, potkovice za konje i volove nisu iste. Pri tome se mora paziti da se ne povredi kopito/papak. Ovo je i opasan posao jer konj može i da se ritne i da povredi potkivača. Postojali su i majstori potkivači koji su se samo bavili potkivanjem konja i volova (krava).

Nova fabrički izrađena sekira se ponekad nosi kovaču da je „poklepa“. To znači da na osnovu potreba domaćina koji ju je doneo on je ponovo, naročito sečivo, stavi u vatru i okali da sečivo bude tvrđe ili mekše.[8]

Kovački alat uredi

 
Meh, eksponat u muzeju zanatstva Spomen kompleks Dobri potok, Krupanj.

Umetničko kovačka radionica uredi

Proizvodno-prodajna Kovačka radionica sa mašinama i alatima i raznim predmetima i ukrasima od gvožđa i drugih metala u Vankuveru, ( Grenvil ostrvo - Vankuver):

  •  
    Ukrasni predmeti u kovačnici
  •  
    Ukrasi od gvožđa i raznih metala
  •  
    Unutrašnjost kovačnice: nakovanj a iza njega "Pneumatski čekić"
  •  
    Umetnički predmeti od gvožđa izrađeni u kovačnici

Kovači umetnici uredi

Dolaskom masovne proizvodnje došlo je do smanjenja tržišta za kovače, izuzev u Africi, Indiji, Jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi gde su mnoge zanatlije nastavile da se bave tradicionalnim poslovima. Velika potražnja za umetničkim predmetima od kovanog gvožđa dovela je do pojave nove vrste zanatlija, tzv. kovača umetnika. Pionir ove vrste umetnosti je Filip Simons (Philip Simmons) iz Čarlstona u Južnoj Karolini.

Najpoznatiji kovač u antičkoj mitologiji (vidi: grčka mitologija i rimska mitologija) je bio grčki bog Hefest, odnosno njegov rimski ekvivalent Vulkan. Kao kovač bogova pravio je sva njihova oružja, posebno munje za Zevsa (tj. rimskog Jupitera), koje je on bacao na zemlju.[9]

Verovanja uredi

Naći negde isluženu potkovicu koja je spala nekom konju se smatra srećom. Takva se potkovica prikiva iznad ulaznih vrata kuće i smatra se da donosi sreću.

Nakovanj je imao poseban karakter kultnog predmeta. Postojalo je verovanje da nakovanj treba da iskuju devet kovača.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „blacksmith | Origin and meaning of blacksmith by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-08. 
  2. ^ „Kovački zanat uvršten na Uneskovu listu”. B92. 14. 12. 2022. Pristupljeno 5. 1. 2023. 
  3. ^ a b Davis, J.R. (1998). Metals Handbook, 2nd Ed. . Materials Park, OH 44073-0002: ASM International. ISBN 0-87170-654-7. 
  4. ^ Mikolji, V. (1969): Povijest željeza i željeznog obrta u Bosni, Zenica
  5. ^ a b ALEKSANDRA FOSTIKOV: Kovački zanat na tlu srednjovekovne Srbije BIG III (2012) 105–126
  6. ^ Skok, P. (1972): Etimologijski rječnik hrvatsko ga ili srpskoga jezika II, Zagreb.
  7. ^ Tomović G. (2003): Srednjovekovna majstorska sela na razmeđi seoskog i gradskog dru-štva, Srpsko selo. Mogućnosti i dalji pravci istraživanja, Beograd, 7–17.
  8. ^ Brmbolić, M. (1987): Oruđa XIII– XVII veka u srednjem Pomoravlju, Paraćin
  9. ^ Bezić Božanić, N., (1999): Majstori od IX do XIX stoljeća u Dalmaciji, Split

Literatura uredi

  • Davis, J.R. (1998). Metals Handbook, 2nd Ed. . Materials Park, OH 44073-0002: ASM International. ISBN 0-87170-654-7. 
  • Andrews, Jack. New Edge of the Anvil, 1994.
  • Einhorn, David, M. Civil War Blacksmithing: : Constructing Cannon Wheels, Traveling Forge, Knives, and Other Projects and Information, 2010.
  • McRaven, Charles. The Blacksmith's Craft, originally published in 1981 as Country Blacksmithing.
  • Sims, Lorelei. The Backyard Blacksmith — Traditional Techniques for the Modern Smith, 2006.
  • Holmstrom, John Gustaf. Modern Blacksmithing, Rational Horse Shoeing and Wagon Making (With Rules, Tables, Recipes, Etc.)
  • Barney, Richard W.; Loveless, Robert W. (mart 1995) [1977]. How to Make Knives. Knife World Publications. ISBN 0-695-80913-X. 
  • Hrisoulas, Jim (mart 1991). Master Bladesmith: Advanced Studies In Steel. Paladin Press. str. 296. ISBN 978-0-87364-612-3. 
  • Hrisoulas, Jim (mart 1991). Pattern-Welded Blade: Artistry In Iron (Equipment & Techniques). Paladin Press. str. 120. ISBN 978-1-58160-544-0. 
  • Hrisoulas, Jim (mart 1987). The Complete Bladesmith: Forging Your Way To Perfection. Paladin Press. str. 192. ISBN 978-0-87364-430-3. 
  • Goddard, Wayne (2000). The Wonder of Knifemaking. Krause. str. 160. ISBN 978-0-87341-798-3. 
  • Peterson, Harold L. (2001). Daggers and Fighting Knives of the Western World. Dover. str. 128. ISBN 978-0-486-41743-1. 
  • Nicholson, Paul T.; et al. (2000). Ancient Egyptian Materials and Technology. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-45257-0. 
  • Pleiner, Radomir; Scott, B. G. (8. 4. 1993). The Celtic Sword. Oxford University Press. str. 256. ISBN 978-0-19-813411-4. 

Spoljašnje veze uredi

 
Kovač na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ковач&oldid=27549734”