Konstantin Hranisavljević
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: stil, manjak referenci. (januar 2024) |
Konstantin Kosta Hranisavljević (rođen Živković; Irig, 1807 — Beograd, 7. mart 1880) bio je srpski vojnik, načelnik Glavne vojne uprave, državni savetnik.
Konstantin Hranisavljević | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1807 |
| Mesto rođenja | Irig, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 7. mart 1880 |
| Mesto smrti | Beograd, Kneževina Srbija |
Biografija uredi
Kosta Hranisavljević je rođen 1807. u mestu Irigu u Sremu, a starina mu je u Kruševcu, otkuda su mu roditelji prebegli u Srem. Kostino je prezime Živković, a Hranisavljević se prozvao po svom dobrotvoru Hranislavu,[a] koji ga je primio, školovao, i uputio u rusku vojnu službu.
Hranisavljević svršivši u Rusiji kadetsku školu, prešao je u vojsku gde je služeći u kavaleriji 6 godina došao do čina područničkoga.
Služeću u ruskoj vojsci, Hranisavljević je 1829. sa Dibićem prešao Balkane na Šipci. Za taj rat dobio je zlatnu medalju; a za utišanje bune u Poljskoj 1831. zlatni krst za vojničke zasluge.
1832. Hranisavljević dođe u Srbiju i 15. decembra postane komandir kavaleriskom eskadronu, koji je bio garda Knezu Milošu.
Posle nekog vremena, Kosta se vrati u Rusiju i ostane onamo nekoliko godina.
1839. došao je opet u Srbiju, i stupio u vojsku gde je 11. maja postao major.
U početku se potpisivao Hranislav, a docnije je to prezime produžio u Hranisavljević.
Iste 1839. juna 18, postavljen je za pomotnjika načelniku vojnog štaba.
1845. juna 19, Hranisavljević je postao načenik redovne vojske i na tom mestu ostao više od 11 godina.
1857. oktobra 13, postavljen je za člana zemaljskog saveta.
Pred kraj 1860. kada je živeo kao „savetnik u ostavci,” ponudi ga Knez Mihailo da primi vojno ministarstvo koje se onda zvalo Glavna vojna uprava. Hranisavljević izgovarajući se starošću i slabim zdravljem, otkloni od sebe tu kneževu ponudu. Knez ga zovne k sebi i navali na nj da se primi.
Hranisavljević, ne mogući odgovoriti, zamoli Kneza za ovo troje:
- 1-o Bez moga znanja, Gospodaru, niko da se ne meša u vojsku, a ja ne ću raditi ništa bez vašega odobrenja;
- 2-o Na dvorske ručkove da ne dolazim, i
- 3-o Ni jednom konsulu nikad da ne činim pohoda!
Knez se osmehne, ali mu primi sva tri uslova. i tako je 31. decembra 1860. Hranisavljević postavljen za načelnika Glavne vojne uprave − što je bilo ravnome vojnome ministarstvu. 1861. septembra 22, uvažena mu je ostavka na to zvanje.
Hranisavljević je umro u Beogradu u svojoj kući 7. marta 1880, i sahranjen je sa svim vojnim počastima. Knez Milan sa svima ministrima, i mitropolit s mnogim sveštenstvom, ispratili su ga do groba.[1]
Napomene uredi
- ^ Đorđe (u svetu Gavrilo) Hranislav bio je od 1804−1811 profesor u Karlovačkoj gimnaziiji, a do 1813−1827 u bogosloviji. Preminuo je pak kao bački vladika 1843.
