Kora (botanika)
Kora je deo vegetativnih organa (korena i stabla) kopnenih biljaka koji se nalazi između centralnog cilindra i epidermisa.[1][2] Na osnovu porekla može biti primarna i sekundarna. Primarna kora nastaje deobama i daljom diferencijacijom ćelija poreklom od apikalnih meristema, dok sekundarna kora nastaje perifernim odvajanjem ćelija kambijuma u procesu sekundarnog debljanja biljnih organa. Svakodnevno, međutim, pod korom podrazumevamo sva tkiva koja se nalaze periferno u odnosu na drvo - sekundarnu koru i derivate felogena (plutu, feloderm).
Proizvodi dobijeni od kore obuhvataju: zidne obloge od kore za fasadu i unutrašnje zidove, začine i druge arome, tankoru za tanin, smolu, lateks, lekove, otrove, razne halucinogene hemikalije i plutu. Kora je korišćena za izradu tkanina, kanua i užadi, i koristi se kao površina za izradu slika i mapa.[3] Isto tako brojne biljke se uzgajaju radi njihove atraktivne i interesantne obojenosti kore i njene površinske teksture, ili se kora koristi kao pejzažni malč.[4][5]
Struktura kore drveta uredi
Koru čini spoljni deo stabljika i grana. Anatomski ona sadrži sva biljna tkiva osim kambijuma.
Stvaranje kore inicirano je procesom deobe ćelija u kambijumu koji stvara ksilem na unutrašnjoj strani (drvenoj) i floem, glavno tkivo kore na spoljašnjoj strani kore. Tkivo floema sadrži floemski parenhim, vlakna, združene ćelije i veoma važne sitaste ćelije ili sitaste cevi.
Sitasti elementi su glavni kanali za pokrete nadole biljnog soka i hranljivih materija od listova nasuprot pokretima naviše vode iz korena u ksilemu. Sloj fizički aktivnog tkiva blizu kambijuma poznat je kao unutrašnja kora i najčešće je veoma tanka i svetle boje.
Kako se naredni slojevi floema zadrže u toku godina, spoljašnji slojevi postaju sve sabijeniji i sitasti elementi i slične strukture se ruše. Ta tkiva tada prestaju da učestvuju u aktivnim fiziološkim procesima i pretvaraju se u relativno inertnu, tamnu spoljašnju koru koja obuhvata veliki deo kore drveta.
Sastav uredi
Uz svoju heterogenu strukturu, hemijski sastav kore pokazuje veliku raznovrsnost tako da se analitički podaci o uzorcima kore teško dobijaju i često nemaju pravo značenje.
Velika raznovrsnost u prirodi i količina različitih hemijskih komponenti i različitih nevažnih materijala koji se nalaze u kori se mogu naći u čak jednoj vrsti, zavisno od starosti i mesta na kome raste drveće koje je skupljano i od veličine koje kaja se ispituje. Razlike u sastavu i varijanse u broju osnovnih elemenata mogu da budu mnogo veće zavisno od vrste i iz tih razloga ne postoje dobre standardizovane metode u analizi kore.
Elementi kore se najčešće ispituju vađenjem uzoraka uz pomoć raznih solventa. Često onaj koji ispituje počeće sa odvajanjem hladnih, nepolarnih organskih solvenata, kao što su laki petrolej ili etar i onda nastaviti ekstrakciju uz pomoć polarizovanih solvenata kao što su benzen, hloroform ili alkohol (hladani li vruć), do polarnih solvenata kao što su aceton, vodeni aceton ili alkohol i voda. Prateća ekstakcija sa alkalima i hidrolizom sa kiselinom se koristi za analizu ostataka.
Neki od vidova materijala ekstraktovanih u sekvencama uz pomoć ovih solvenata:
| Solvent | Tipične supstance otklonjene u celosti ili delimično |
|---|---|
| Petrolej, etar, benzen, hloroform | Terpeni i njihovi derivati, masti, vosak, slobodne masti i voštane kiseline i alkoholi, steroli, rezini |
| alkohol, aceton, vodeni alkohol, rastvoreni aceton | Obični polifenoli i njihovi glikociti, tanis, mono- i disaharidi (šećeri) |
| Topla ili hladna voda | Disaharidi, skrob, kaučuk, pektini, tanini, guma aralika |
Tkiva kore po masi čine između 10 i 20% drvenastih vaskularnih biljaka i sastoje se od različitih biopolimera, tanina, lignina, suberina i polisaharida.[6] Do 40% tkiva kore je napravljeno od lignina, koji čini važan deo biljke, pružajući strukturnu podršku umrežavanjem između različitih polisaharida, kao što je celuloza.[6]
Smatra se da kondenzovani tanin, koji je u prilično visokoj koncentraciji u tkivu kore, inhibira razgradnju.[6] Zbog ovog faktora može biti da je degradacija lignina daleko manje izražena u tkivu kore nego u drvetu. Predloženo je da, u sloju plute (felogen), suberin deluje kao barijera za mikrobnu degradaciju i tako štiti unutrašnju strukturu biljke.[6][7]
Analiza lignina u zidu kore tokom propadanja dejstvom gljiva bele truleži Lentinula edodes (šitake pečurka) korišćenjem 13C NMR je otkrila da ligninski polimeri sadrže više gvajacilnih ligninskih jedinica nego siringilnih jedinica u poređenju sa unutrašnjosti biljke.[6] Gvajacilne jedinice su manje podložne degradaciji jer, u poređenju sa siringilom, sadrže manje aril-aril veza, mogu da formiraju kondenzovanu strukturu lignina i imaju niži redoks potencijal.[8] To bi moglo značiti da bi koncentracija i vrsta ligninskih jedinica mogli pružiti dodatnu otpornost na gljivično propadanje za biljke zaštićene korom.[6]
Celuloza i hemiceluloza u delovima vlakana kore su veoma slične odgovarajućim materijalima iz drveta. Ipak, kada se primeni čak i na koru koja nije ekstrakovana, standardna lignin analiza daje obmanjujuće rezultate pošto produkti lignina sadrže mešavinu pravog lignina i filobafena (plute). Mešavina ima metoksil sadržaj od samo 8—10% nasuprot karakterističnih 15—17% pravog lignina iz mekog drveta ili 20—22% pravog lignina iz tvrdog drveta. Neke od srednjih veličina brojki koje opisuju limite sastava drveta i kore su prikazani ispod; individualna analiza za određene vrste i dalje može da se nalazi iza ovih limita.
| Meko drvo | Tvrdo drvo | |||
|---|---|---|---|---|
| Drvo | Kora | Drvo | Kora | |
| Lignin | 25—30% | 40—55% | 18—25% | 40—50% |
| Polisaharid | 66—72% | 30—48% | 74—80% | 32—45% |
| Ekstrakti | 2—9% | 2—25% | 2—5% | 5—10% |
| Pepeo | 0.2—0.6% | preko 20% | 0,2—0,6% | preko 20% |
Lekovita svojstva uredi
Čaj od hrastove kore ima lekovita svojstva, pa se podjednako koristi za spoljnu i unutrašnju upotrebu, kao i za ispiranje grla. Poznato je da mnoge vrste drveta imaju lekovitu koru, posebno hrast. Za ovu namenu se koristi hrast lužnjak ili hrast kitnjak.
Kora stabla afričke šljive se koristi za alternativno lečenje prostate ili kao pomoćni lek kod lečenja prostate. Naime, dokazano je da deluje kod blažih i srednjih oblika uvećanja prostate ili benigne hiperplazije prostate. U Evropi se prodaje u vidu preparata pod različitim nazivima, a u afričkoj tradicionalnoj medicini se primenjuje u svom prirodnom izvornom obliku. Lokalno stanovništvo na terenu, gde afrička šljiva i raste, koristi koru u obliku praha ili čaja, za prostatu i kao afrodizijak.
Upotreba uredi
Kora ima dug istorijat korišćenja počevši od indijanskih kanua do tapa tkanine Južnog Pacifika. Pluta, vlakna, tanini, boje, lepak, smola, lateks materijali, hranljivi proizvodi, začini, riblji otrovi, antibiotici se mogu dobiti iz kore. Cimet je jedan od začina dobijen iz kore, antimalarijski lek kinin, moćni iafrodizijak johambin, koji koriste uzgajivači životinja, sastojak koktela itd. Veliki broj produkata koji se dobijaju iz kore se odražavaju ne samo na kompleksan sastav kore, već i ekstremne razlike među karakterističnim vrstama. Najzanimljivija korist od kore je izvor hemijskih ekstrakata sa medicinskim i fiziološkim svojstvima. Kore koje sadrže ovakav tip ekstrakta su ograničene na tropske vrste. Kora se još široko koristi u industriji papira, nameštaja i raznih materijala na bazi drva. Takođe se koristi za dobijanje goriva i uglja.
Unutrašnja kora (floem) nekih stabala je jestiva. U društvima lovaca-sakupljača i u vremenima gladi, ubira se i koristi kao izvor hrane. U Skandinaviji se hleb od kore pravi od raži kojoj se dodaje prepečeni i samleveni unutrašnji sloj kore belog bora ili breze. Sami narod dalekog severa Evrope koristi velike ploče kore Pinus sylvestris koji se uklanjaju u proleće, pripremaju i čuvaju za upotrebu kao osnovni izvor hrane. Unutrašnja kora se jede sveža, sušena ili pečena.[9]
Kod hrastove plute (Quercus suber) kora je dovoljno debela da se ubira kao proizvod plute bez ubijanja drveta;[10] kod ove vrste kora može postati veoma debela (npr. prijavljeno je više od 20 cm[11]).
Neke kore stabla imaju značajno drugačiji fitohemijski sadržaj od drugih delova. Neke od ovih fitohemikalija imaju pesticidna, kulinarska ili etnofarmakološka svojstva važna za lekove i kulturu.[12]
Kora sadrži jaka vlakna poznata kao lič, a u severnoj Evropi postoji duga tradicija korišćenja kore od izraslih mladih lastara lipe (Tilia cordata) za proizvodnju konopca i užeta, koji su korišteni na primer u opremi dugih brodova iz doba Vikinga.[13]
Među komercijalnim proizvodima od kore su pluta, cimet, kinin[14] (iz kore Cinchona)[15] i aspirin (iz kore vrba). Kora nekih stabala, posebno hrasta (Quercus robur) je izvor taninske kiseline, koja se koristi u štavljenju. Opiljci od kore koji nastaju kao nusproizvod proizvodnje građe često se koriste u malču od kore. Kora je važna za hortikulturnu industriju, jer se u usitnjenom obliku koristi za biljke koje ne uspevaju u običnom zemljištu, kao što su epifiti.[16]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ What is a lichen?, Australian National Botanical Garden
- ^ Raven, Peter H.; Evert, Ray F.; Curtis, Helena (1981), Biology of Plants, New York, N.Y.: Worth Publishers, str. 641, ISBN 978-0-87901-132-1, OCLC 222047616
- ^ Taylor, Luke. 1996. Seeing the Inside: Bark Painting in Western Arnhem Land. Oxford Studies in Social and Cultural Anthropology. Oxford: Clarendon Press.
- ^ Sandved, Kjell Bloch, Ghillean T. Prance, and Anne E. Prance. 1993. Bark: the Formation, Characteristics, and Uses of Bark around the World. Portland, Or: Timber Press.
- ^ Vaucher, Hugues, and James E. Eckenwalder. 2003. Tree Bark: a Color Guide. Portland: Timber
- ^ a b v g d đ Vane, C. H.; et al. (2006). „Bark decay by the white-rot fungus Lentinula edodes: Polysaccharide loss, lignin resistance and the unmasking of suberin”. International Biodeterioration & Biodegradation. 57 (1): 14—23. doi:10.1016/j.ibiod.2005.10.004.
- ^ Kolattukudy, P.E. (1984). „Biochemistry and function of cutin and suberin”. Canadian Journal of Botany. 62 (12): 2918—2933. doi:10.1139/b84-391.
- ^ Vane, C. H.; et al. (2001). „Degradation of Lignin in Wheat Straw during Growth of the Oyster Mushroom (Pleurotus ostreatus) Using Off-line Thermochemolysis with Tetramethylammonium Hydroxide and Solid-State 13C NMR”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 49 (6): 2709—2716. PMID 11409955. doi:10.1021/jf001409a.
- ^ Zackrisson, O.; Östlund, L.; Korhonen, O.; Bergman, I. (200), „The ancient use of Pinus sylvestris L. (scots pine) inner bark by Sami people in northern Sweden, related to cultural and ecological factors = Ancienne usage d'écorce de Pinus sylvestris L. (Pin écossais) par les peuples Sami du nord de la Suède en relation avec les facteurs écologiques et culturels”, Vegetation History and Archaeobotany, 9 (2): 99—109, S2CID 129174312, doi:10.1007/bf01300060, Arhivirano iz originala 26. 01. 2012. g., Pristupljeno 06. 03. 2023
- ^ Aronson J.; Pereira J.S.; Pausas J.G., ur. (2009). Cork Oak Woodlands on the Edge: conservation, adaptive management, and restoration. Washington DC: Island Press.
- ^ Paulo Fernandes (3. 1. 2011). „j.g. pausas' blog " Bark thickness: a world record?”. Jgpausas.blogs.uv.es. doi:10.1016/j.foreco.2010.07.010. hdl:10261/32660
. Pristupljeno 2012-01-02.
- ^ Ibrahim, Mohammed Auwal; Mohammed, Aminu; Isah, Murtala Bindawa; Aliyu, Abubakar Babando (2014). „Anti-trypanosomal activity of African medicinal plants: A review update”. Journal of Ethnopharmacology. International Society of Ethnopharmacology (ISE). 154 (1): 26—54. ISSN 0378-8741. PMID 24742753. doi:10.1016/j.jep.2014.04.012.
- ^ Myking, T.; Hertzberg, A.; Skrøppa, T. (2005). „History, manufacture and properties of lime bast cordage in northern Europe”. Forestry. 78 (1): 65—71. doi:10.1093/forestry/cpi006 .
- ^ Duran-Reynals, Marie Louise de Ayala. 1946. The Fever Bark Tree; the Pageant of Quinine. Garden City, N.Y.: Doubleday.
- ^ Markham, Clements R. 1880. Peruvian Bark. A Popular Account of the Introduction of Chinchona Cultivation into British India. London: J. Murray.
- ^ Harkin, John M. (1971). Bark and Its Possible Uses (na jeziku: engleski). Forest Products Laboratory, U.S. Forest Service.
Literatura uredi
- Cédric Pollet, Bark: An Intimate Look at the World's Trees. London, Frances Lincoln, (Translated by Susan Berry). 2010. ISBN 978-0-7112-3137-5.
- Aron,J.R 1996. The utilization of bark.Research and development Paper No.32,UK Forestry Comision,25.Saville Row,London W1,England
- Adams, D. G. (editor) Rood residue utilization.Third Texas Indrustrial Wood Seminar,Texas Forest Producsts Lab.,Lufkin,Tex.75901,56 pp.
- Cai J, Chen S, Zhang W, Hu S, Lu J, Xing J, et al. (2014). „Paeonol reverses paclitaxel resistance in human breast cancer cells by regulating the expression of transgelin 2.”. Phytomedicine. 21 (7): 984—91. PMID 24680370. doi:10.1016/j.phymed.2014.02.012.
- Yang H, Chen D, Cui QC, Yuan X, Dou QP (2006). „Celastrol, a triterpene extracted from the Chinese "Thunder of God Vine," is a potent proteasome inhibitor and suppresses human prostate cancer growth in nude mice.”. Cancer Res. 66 (9): 4758—65. PMID 16651429. doi:10.1158/0008-5472.CAN-05-4529 .
- Lou KQ, Tang WZ, Wang XJ (2012). „[Study on chemical constituents from flowers of Ailanthus altissima].”. Zhong Yao Cai. 35 (10): 1605—7. PMID 23627124.
