Википедија

Korisnik:Davidr003/pesak

Podmornica projekta 941 «Akula»

uredi
Klasa Tajfun
 
Profil SSBN klase Tajfun
Opšti podaci
TipPodmornica sa balističkim projektilima
KlasaTajfun
Karijera1981–2023
Porinut1981
U službi odmornarica Sovjetskog Saveza mornarica Rusije
Glavne karakteristike
Deplasman48000 T pod vodom 23200 T na površini
Dužina175 M
Širina23,3 M
Gaz11,2 M
Dubina ronjenja400 M
Pogon
  • 2 × OK-650 reaktor OK-650 nuklearni reaktori sa vodom pod pritiskom, svaki od 190 MVt
  • 2 × parne turbine sa zupčanikom, svaka od 50.000 KS
  • 2 osovine sa zavrtnjima sa 7 lopatica
Brzina22.22 Čvora na površini 28 Čvorova pod vodom
Doplov120+ dana pod vodom
Posada160 osoba
Naoružanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ovaj članak je o sovjetskoj/ruskoj klasi podmornica sa balističkim raketama sa NATO nazivom "Tajfun", ali sa domaćim nazivom (Puski: "Akula") Ajkula.

Klasa "Tajfun", sovjetska oznaka Projekat 941 Akula (Puski: Akula, što znači "ajkula", NATO oznaka Tajfun), bila je klasa nuklearnih podmornica sa balističkim raketama koje je dizajnirao i izgradio Sovjetski Savez za Sovjetsku mornaricu. Sa podvodnim deplasmanom od 48.000 tona [1], „Tajfuni“ su bile najveće podmornice ikada izgrađene,[2] sposobne da obezbede udobne uslove za život posadi od 160 članova tokom nekoliko meseci pod vodom. Izvor NATO oznake ostaje nejasan, iako se često tvrdi da je povezan sa upotrebom reči "tajfun" (Puski:"taйfun") od strane generalnog sekretara Leonida Brežnjeva u govoru iz 1974. godine, kada je opisivao novi tip nuklearne podmornice sa balističkim raketama, kao reakciju na novu klasu podmornica američke mornarice „Ohajo“.[3]

Ruska mornarica je otkazala svoj program modernizacije „Tajfuna“ u martu 2002. godine, navodeći da bi modernizacija jednog „Tajfuna“ bila skupa kao izgradnja 100 novih podmornica klase „Borej“. Tri broda klase „Tajfun“ su povučena iz upotrebe 1990-ih i razbijena su u otpad tokom 2000-ih, još dva su povučena tokom 2000-ih i trenutno su neaktivna. Sa objavom da je Rusija eliminisala poslednje R-39 Rif (SS-N-20 Sturgeon) balističke rakete u septembru 2012. godine, samo jedan „Tajfun“ je ostao u službi, „Dmitrij Donskoj“, koji je bio preuređen sa modernijim RSM-56 Bulava balističkim raketama za testiranje. Ona je nastavila da služi do februara 2023. godine, kada je povučena iz upotrebe.

Opis

uredi

Sovjetske, a potom i ruske, nuklearne podmornice se identifikuju slovom „K“ praćenim brojem (na primer, vodeći brod klase „Jasen“, „Severodvinsk“, je K-560). K označava krstarica: (Puski: Kreйser). Veliki deplasman podmornica klase „Tajfun“, uporediv sa nekoliko klasa nosača aviona, doveo je do njihove klasifikacije kao teških krstarica (Puski: Tяželый Kreйser).

Pored svog raketnog naoružanja, klasa „Tajfun“ je imala šest torpednih cevi dizajniranih za rukovanje raketama RPK-2 (SS-N-15) ili torpedima tipa 53. Podmornica klase „Tajfun“ mogla je ostati pod vodom 120 dana u normalnim uslovima, a potencijalno i više ako je to bilo potrebno (npr. u slučaju nuklearnog rata). Njihov primarni raketni sistem se sastojao od 20 balističkih raketa R-39 Rif (NATO: SS-N-20) sa maksimalno 10 nuklearnih bojevih glava po raketi. Tehnički, „Tajfuni“ su mogli lansirati svoje dugometne nuklearne rakete dok su usidreni u svojim dokovima.[4]

Podmornice klase „Tajfun“ su imale više trupova pod pritiskom, što pojednostavljuje unutrašnji dizajn dok čini plovilo mnogo širim nego obične podmornice. U glavnom telu podmornice, dva dugačka trupa pod pritiskom leže paralelno sa trećim, manjim trupom pod pritiskom iznad njih (koji izlazi neposredno ispod komandne kule), i dva druga trupa pod pritiskom za torpeda i upravljački mehanizam. Ovo takođe znatno povećava njihovu izdržljivost – čak i ako jedan trup pod pritiskom bude probijen, članovi posade u drugom su bezbedni i postoji manja mogućnost za poplavu. Njihove balističke rakete su bile postavljene između dva glavna trupa pod pritiskom, a njihove lansirne cevi su bile okružene samo spoljnim, „lakim“ trupom.

„Tajfun“ je bio sposoban da putuje brzinom od 28 čvorova (52 km/h; 32 mph) pod vodom.[5]

Konstrukcija

uredi
 
Tajfun klasa podmornice

Energetski sistem je izveden u vidu dva nezavisna ešalona, smeštena u različitim trupovima pod pritiskom. Reaktori su opremljeni sistemom automatskog gašenja u slučaju gubitka elektrosnabdevanja i impulsnom aparaturom za kontrolu stanja reaktora. Prilikom projektovanja, u tehničke zadatke je uključena tačka o potrebi obezbeđivanja bezbednog radijusa, za šta su razvijeni i eksperimentima u probnim odeljcima provereni metodi računanja dinamičke čvrstoće složenih čvorova trupa (pričvršćivanje modula, izranjajućih komora i kontejnera, međutrupne veze).[6]

Za izgradnju „Akula“ na „Sevmašu“ je posebno podignuta nova hala br. 55 — najveći natkriveni hangar na svetu. Brodovi imaju veliki rezervoar u plovnosti — više od 40%. U potopljenom stanju, tačno polovina deplasmana pripada balastnoj vodi, zbog čega su podmornice u floti dobile neformalni naziv „vodonoše“, a u konkurentskom KB „Malahit“ — „pobeda tehnike nad zdravim razumom“. Jedan od razloga za ovakvo rešenje bio je zahtev projektantima da obezbede najmanju moguću gaz podmornice kako bi se mogli koristiti postojeće remontne baze. Takođe, upravo veliki rezervoar u plovnosti, zajedno sa čvrstom komandnom kulom, omogućava podmornici da probija led debljine do 2,5 metra, što je prvi put omogućilo borbeno dežurstvo u visokim geografskim širinama sve do severnog pola.

Istorija

uredi

Klasa „Tajfun“ je razvijena u okviru Projekta 941 kao sovjetska klasa „Akula“ (Puski: Akula), što znači ajkula. Ponekad se meša sa drugim podmornicama, jer NATO koristi naziv „Akula“ za ruske podmornice Projekta 971 „Ščuka-B“ (Щuka-B). Projekat je razvijen sa ciljem da se uskladi sa naoružanjem balističkih raketa podmornica klase „Ohajo“, sposobnih da nose 192 nuklearne bojeve glave, svaka od 100 kilotona, ali sa značajno dužim dometom. Da bi se omogućilo ovo povećanje dometa, sovjetske podmorničke balističke rakete su bile znatno veće i teže od svojih američkih protivnika (R-39 Rif je više nego dvostruko teži od UGM-96 Trident I; ostaje najteža podmornička balistička raketa koja je ikada bila u službi u svetu). Podmornica je morala biti prilagođena u skladu s tim.

 
Poređenje veličina uobičajenih podmornica iz Drugog svetskog rata sa klasom Tajfun

Početkom 1990-ih, postojali su i predlozi da se neke podmornice klase „Tajfun“ preurede u podmorničke teretne brodove za prevoz nafte, gasa i tereta pod polarnim ledom do udaljenih severnih teritorija Rusije. Podmornice bi mogle da prime do 10.000 tona tereta i prevezu ga pod polarnim ledom do tankera koji čekaju u Barencovom moru. Ovi brodovi bi, nakon značajnog inženjerskog rada potrebnog za razvoj tehnologija za prenos nafte sa bušilica na podmornice, a potom i na tankere, isporučivali svoj teret širom sveta.

Šest podmornica klase „Tajfun“ izgrađeno je između 1976. i 1985. godine. Prvobitno su podmornice bile označene samo brojevima trupa. Imena su kasnije dodeljena četiri plovila koja su zadržana u ruskoj mornarici nakon raspada Sovjetskog Saveza. Tokom vremena Ruske Federacije, ovi brodovi su trebalo da budu sponzorisani od strane nekog grada ili kompanije. Nalog za izgradnju dodatnog plovila (trup broj TK-210) je otkazan i nikada nije završen.

Krajem decembra 2008. godine, visoki zvaničnik mornarice najavio je da dve podmornice klase „Tajfun“, TK-17 Arhangelsk (Puski: Arhangelsk) i TK-20 Severstal (Puski: Severstalь), koje su bile u rezervi, neće biti ponovo naoružane novim raketnim sistemom Bulava. Moguće je da će biti modifikovane da nose krstareće rakete ili da polažu mine, ili da će se koristiti u specijalnim operacijama. Krajem juna 2009. godine, komandant mornarice, admiral Vladimir Visocki, rekao je novinarima da će dve podmornice biti rezervisane za moguće buduće popravke i modernizaciju. U septembru 2011. godine, rusko ministarstvo odbrane odlučilo je da otpiše sve nuklearne podmornice sa balističkim raketama Projekta 941 Akula do 2014. godine. Razlozi za povlačenje podmornica klase „Tajfun“ su ograničenja nametnuta Rusiji sporazumom o smanjenju strateškog naoružanja i uspešna ispitivanja nove podmornice klase „Borej“.

 
TK-17 učestvuje na pomorskim vežbama

Iako su zamena za mnoge tipove podmornica, podmornice klase „Borej“ su nešto kraće od klase „Tajfun“ (170 m naspram 175 m) i imaju manju posadu (107 ljudi naspram 160). Ove promene su delom napravljene kako bi se smanjili troškovi izgradnje i održavanja podmornica. Pored toga, Sjedinjene Američke Države i Kanada su obezbedile 80% sredstava za uklanjanje starijih podmornica klase „Tajfun“, čime je bilo mnogo ekonomičnije izgraditi novu podmornicu.[7]

Godine 2013, državna novinska agencija RIA Novosti najavila je da će mornarica ukloniti dve podmornice „Tajfun“, počevši od 2018. godine. To su bile TK-17 Arhangelsk (Puski: Arhangelsk) i TK-20 TK-20 Severstal (Puski: Severstalь). Do 2017. godine, odluka o uklanjanju TK-17 i TK-20 još uvek nije bila čvrsta.[8]

Dana 20. jula 2022. godine, objavljeno je da je „Dmitrij Donskoj“ povučen iz ruske mornarice.[9] Ovo je bilo ranije nego što se očekivalo, jer je 2021. godine bilo navedeno da će podmornica ostati u službi do 2026. godine kao platforma za testiranje oružja.[10] Međutim, izvori su 2022. godine sugerisali da 2026. godina nije bila u planu ruske mornarice. Dana 6. februara 2023. godine, objavljeno je da je podmornica povučena iz upotrebe.

Šema podmornice

uredi
 
Opšti rasporedi klase tajfun: 1 - spoljni trup; 2 - 533 mm prednje torpedne cevi; 3 - trup pod pritiskom (napred); 4 - smestivi prednji hidroavioni; 5 - otvori za evakuaciju; 6 - trup pod pritiskom odeljka torpeda; 7 - odeljak za sonar; 8 - 20 cevi za balističke rakete R-39; 9 - kontrolna soba; 10 -kapsule za bekstva ; 11 - uređaji koji se uvlače; 12 - Fin; 13 - radio soba; 14 - reaktorski prostor; 15 - vrata hangara / tereta za vučenu komunikacijsku plutaču; 16 - izbočine za sprečavanje oštećenja propelera od leda; 17 - odeljak za turbinu; 18 - mašinski odeljak, 19 - hidrodinamičko zaglađivanje izbočina; 20 - vertikalni stabilizator; 21 - kormila; 22 - propeler sa kanalima; 23 - krmeni hidroavioni; 24 - sonar; 25 - odlagani potisnici; 26 - odeljak za rakete; 27 - odeljak za posadu; 28 - 2 h nuklearna reaktora OK-650; 29 - osovina propelera; 30 - horizontalni stabilizator; 31 - trup pod pritiskom (napred); 32 - glavni potisni trup (desni bok); 33 - glavni potisni trup (luka); 34 - trup pod pritiskom (peraje); 35 - trup pod pritiskom (krmena); 36 - rezervoar za brzo ronjenje; i - napadni periskop; ii - navigacioni periskop; iii - radio sekstant; iv - radarski/ESM sistem; v - snorkel; vi & viii - radio komunikacije; vii - nalaženje pravca; ik - antena za satelitsku komunikaciju/pozicioniranje; k - vučeni sonarni niz montiran na trup

Predstavnici Klase "Tajfun"

uredi
Ime Položeno[11] Porinut Puštanje u službu Trenutni status
TK-208

«Dmitriй Donskoй»

17.06.1976 29.09.1980 12.12.1981[12] Nadograđen po projektu 09412 u eksperimentalni brod za testiranje nove balističke rakete Bulava.

Novoj nuklearnoj podmornici projekta 955A SF „Borej-A“ je dato ime „Dmitrij Donskoj“. 2022. godine pripremala se za povlačenje Severne flote Ratne mornarice Rusije iz borbene službe i dekomisije. 6. februara 2023. povučena je iz flote i čeka na odlaganje.

TK-202 22.04.1978 (01.10.1980) 23.09.1982 (24.06.1982) 28.12.1983 Godine 2005. isečen je u metal uz finansijsku podršku Sjedinjenih Država.
TK-12

«Simbirsk»

19.04.1980 17.12.1983 26.12.1984 1998. je izbačen iz mornarice. 26. jula 2005. isporučen je u Severodvinsk na odlaganje u okviru Rusko-američkog programa za smanjenje pretnji saradnje. Reciklirano.
TK-13 23.02.1982 (05.01.1984) 30.04.1985 26.12.1985 (30.12.1985) Američka strana je 15. juna 2007. godine potpisala ugovor o odlaganju. 3. jula 2008. počela je reciklaža u komori za pristajanje na Zvezdočkoj. 2009. godine isečen je u metal.
TK-17

«Arhangelьsk»

24.02.1985 08.1986 06.11.1987 Zbog nedostatka municije stavljen je u rezervu 2006. godine. Uklonjen iz flote. Recikliranje će početi posle 2020.
TK-20

«Severstalь»

06.01.1987 07.1988 04.09.1989 Zbog nedostatka municije stavljen je u rezervu 2004. godine. Uklonjen iz flote. Recikliranje će početi posle 2020.

Pojavljivanje na malim ekranima

uredi

Verovatno najpoznatija izmišljena podmornica klase Tajfun je stelt opremljena Crveni oktobar, tema romana Toma Klensija Lov na Crveni oktobar i njegove filmske adaptacije iz 1990. godine, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi izmišljenog kapetana Marka Ramijusa.

Dokumentarni film iz 2001. godine "Nevidljiva misija" o ruskoj podmornici „Severstalь“ producirala je Corona Films za Discovery Channel uz učešće ZED, France 5, ZDF, RTBF, TV5 Monde i Scottish Screen Fund.[13]

Godine 2008. National Geographic je objavio dokumentarni film o razbijanju jednog od „Tajfuna“ u seriji "Break It Down". Ova podmornica je TK-13, koja je razbijena u periodu od 2007. do 2009. godine.[14]

Reference

uredi
  1. ^ Apalʹkov, Jurij Valentinovič (2003). Korabli VMF SSSR: spravočnik v četyrech tomach. Sankt-Peterburg: Galeja Print. ISBN 978-5-8172-0069-0. 
  2. ^ „National Geographic: Submarine Milestones -- Largest Subs”. web.archive.org. 2011-06-04. Pristupljeno 2024-05-18. 
  3. ^ Hitchens, Theresa (2001-01-01). „Get a policy, please”. Bulletin of the Atomic Scientists. 57 (1): 21—23. ISSN 0096-3402. doi:10.2968/057001008. 
  4. ^ Soviet and Russian Strategic Nuclear Forces, The MIT Press, 2001-10-12, str. 1—32, ISBN 978-0-262-28170-6, Pristupljeno 2024-05-18 
  5. ^ The Hunt for Red October, Harvard University Press, 2003-06-30, str. 213—247, Pristupljeno 2024-05-18 
  6. ^ „Puhovskaя N.E. Эlizabet Zelьbert: pravovoe rešenie problemы ženskogo ravnopraviя”. Istoričeskiй žurnal: naučnыe issledovaniя. 5 (5): 546—554. ISSN 2222-1972. doi:10.7256/2222-1972.2014.5.14694. 
  7. ^ Zubair, A (2011-06-29). „Alternative Propulsion for Nuclear Submarines”. Warship 2011: Naval Submarines and UUV'S. RINA. doi:10.3940/rina.ws.2011.20. 
  8. ^ Novosti, R. I. A. „Rešenie ob utilizacii samыh bolьših v mire APL "Akula" poka ne prinяto”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  9. ^ Novosti, R. I. A. „Istočnik: samuю bolьšuю v mire APL "Dmitriй Donskoй" vыveli iz sostava VMF”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  10. ^ „Russia’s nuclear-powered sub Dmitry Donskoy withdrawn from service”. TASS. Pristupljeno 2024-05-20. 
  11. ^ „«ATOMNЫE PODVODNЫE LODKI S BALLISTIČESKIMI RAKETAMI Proekt 941 «Akula» • Typhoon class»”. atrinaflot.narod.ru. Arhivirano iz originala 2012-02-20. g. Pristupljeno 18. 05. 2024. 
  12. ^ „«Pamяtnыe datы za sentяbrь mesяc»”. Oficialьnый saйt Ministerstva oboronы. mil.ru. Arhivirano iz originala 2007-09-29. g. Pristupljeno 18. 05. 2024. 
  13. ^ „Full record for 'AUF UNSICHTBARER MISSION = MISSION INVISIBLE' (8144) - Moving Image Archive catalogue”. movingimage.nls.uk. Pristupljeno 2024-05-20. 
  14. ^ „Break it Down: Nuclear Submarine | National Geographic Channel”. web.archive.org. 2012-10-21. Pristupljeno 2024-05-20. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Davidr003/песак&oldid=27799224”