Kriviči (pleme)
Kriviči (rus. Кривичи; blr. Крывічы) su bili jedna od ranosrednjovekovnih plemenskih zajednica istočnoslovenskih plemena koji su u periodu između VI i X veka naseljavala područja uz gornje delove tokova Zapadne Dvine, Dnjepra, Volge i Velikaje.[1] Najvažniji gradski centri Kriviča bili su gradovi Smolensk, Polock i Izborsk. Tokom IX veka celo područje dolazi pod vlast Kijevske Rusije, odnosno u periodu XI—XII veka pod vlast Smolenske i Polocke kneževine, te Novgorodske republike.
Termin Kriviči zadržao se u savremenom letonskom jeziku i njime se danas označavaju Rusi kao narod (let. Krievs) i Rusija kao država (rus. Krievija).
Poreklo i etnogeneza uredi
Kriviči su bili podeljeni na dve velike grupe: pskovsku i polocko-smolensku.
Država Pskovskih Kriviča je bila Pskovska republika čiji je glavni grad bio Pskov, a države Polocko-Smolenskih Kriviča su bile Polocka kneževina, čiji glavni grad je bio Polock i Smolenska kneževina, čiji glavni grad je bio Smolensk.
Prema povesti minulih leta, (Smolenski) Kriviči potiču od Poločana (Polockih Kriviča), takođe je navedeno i da Severjani vode poreklo od Kriviča.[2]
Reference uredi
- ^ Povest minulih leta: „От сихъ же и кривичи, иже сѣдять на верхъ Волгы, и на вѣрхъ Двины и на вѣрхъ Днѣпра, ихъже и городъ есть Смолѣнескъ; туда бо сѣдять кривичи.”
- ^ Povest minulih leta: „... на реке Полоте, где полочане. От этих последних произошли кривичи, сидящие в верховьях Волги, и в верховьях Двины, и в верховьях Днепра, их же город — Смоленск; именно там сидят кривичи. От них же происходят и северяне.”