Kuća legata
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
Kuća legata je institucija u Beogradu, koja brine o legatima i poklonima koji su dati gradu Beogradu od 1955. godine pa do danas.[1]
| Kuća legata | |
|---|---|
| Kuća legata u Beogradu | |
 | |
| Osnivanje | 2004. |
| Lokacija | Beograd Srbija |
| Vrsta | Legat |
| Direktor | Filip Brusić |
| Adresa | Kneza Mihaila 46 |
| Veb-sajt | http://www.kucalegata.org/ |
Ovu instituciju je osnovala Skupština grada Beograda jula 2004. sa ciljem da brine o zaštiti, čuvanju i prezentaciji svih pokretnih i nepokretnih legata koji su Gradu ostavili njegovi istaknuti žitelji i umetnici. Sedište ustanove je u Knez Mihailovoj 46, u legatu akademika Nedeljka Gvozdenovića, a privremeno se nalazi na adresi Ilije Garašanina 24.
Građanska kuća u Knez Mihailovoj 46 je, zajedno sa zgradama broj 48 i 50, retko sačuvan jedinstveni spojeni blok zgrada, karakterističan za arhitekturu i urbanizam Beograda sedamdesetih godina XIX veka. Rekonstrukcija, adaptacija i sanacija ove zgrade očekuje se tokom 2008. Po završetku rekonstrukcije zgrade u Knez Mihajlovoj ulici br. 46, Kuća legata će imati veliki izložbeni i galerijski prostor (ukupna površina objekta iznosiće 1.300 m²) za prezentaciju eksponata na stalnoj izložbi umetničkih dela iz beogradskih legata. Autor idejnog projekta adaptacije, rekonstrukcije, konzervacije i sanacije zgrade u Knez Mihajlovoj ulici br. 46 je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Projekat, koji su uradile arhitekte Aleksandra Šević (eksterijer) i Bojana Đurović (enterijer), nagrađen je na 37. Majskoj izložbi УЛУПУДС-а 2005. godine.[2]
Zatim, Kuća legata će otpočeti rad na stalnoj postavci, u kojoj će biti prezentovani predmeti iz postojećih i novoprimljenih legata gradu Beogradu.
Od 1955. do 2003. grad Beograd primio je kao poklon 21 pokretan i nepokretan legat. Kuća legata ima za cilj rešavanje složene problematike legata i poklona učinjenih gradu. U tom smislu, predviđena je i briga o nepokretnim legatima, onda kada pravo staranja i čuvanja nad ovim objektima bude preneto na Kuću legata. Takođe kao ustanova, Kuća legata je posvećena stimulisanju i restauraciji institucije darodavstva, te je bitan cilj njenog osnivanja i prijem novih legata i poklona. Posebna briga će se posvetiti budućim legatima koji će se poklanjati gradu Beogradu, na osnovu novih kriterijuma i posebnog Pravilnika o njihovom prijemu, kao i prijemu pojedinačnih poklona i manjih zbirki. Time bi se vredna zaostavština značajnih ličnosti dodatno zaštitila i, na širem polju, podsticalo darodavstvo koje je u Beogradu, zbog dugogodišnje nerešene situacije na ovom polju, praktično zamrlo.
Novi legati uredi
Kuća legata je tokom 2006. i početkom 2007. godine primila tri značajna legata:
- Legat Olge Jevrić
- Legat Milenka Šerbana
- Legat Milene Jeftić Ničeve Kostić
Kuća legata je januara 2009. primila
- Legat Ljubice Cuce Sokić.
Legat Olge Jevrić uredi
Prvi novi legator Kuće legata postala je vajar akademik Olga Jevrić, koja je 10. februara 2006. godine Ugovorom o poklonu darovala Kući legata svoje 44 skulpture izvedene u feri-oksidu, gvožđu, cementu, terakoti i patiniranom gipsu.
Olga Jevrić je rođena 1922. godine u Beogradu. Godine 1946. diplomirala je na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Ćirila Ličara, a dve godine kasnije na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića. Tada izlaže i na VII izložbi ULUS-a.
Od tada otpočinje njen bogat stvaralački rad i usavršavanje.
Olga Jevrić se pojavljuje u vreme koje je veoma burno i okrenuto novim vrednostima, neposredno nakon Drugog svetskog rata kada dolazi do ustanovljavanja nove države. Tada dolazi do uspostavljanja novih vrednosti zasnivanih na socijalizmu. Politika je bila nosilac okvira u kojem je umetnost trebalo da smesti svoje potencijale. Ipak, snagom svoje umetničke volje Olga Jevrić je krenula jednim smelijim putem sopstvene nužnosti. Ona se otrgla od vladajuće struje umetnosti posleratnog socrealizma ispunjavajući sopstvenu sudbinu.
Izložba Olge Jevrić „Prostorne kompozicije“, održana u galeriji ULUS-a na Terazijama u Beogradu 1957. godine, svojevremeno je snažno odjeknula na našoj likovnoj sceni. Ova izložba okarakterisala je Olgu Jevrić kao vajara, koji je na veoma smeo i radikalan način, prva među jugoslovenskim i srpskim skulptorima, prekinula tradiciju interpretiranja stvarnosti, okrenuvši se samom biću skulpture u kome je iznašla podsticaj za sopstveno delovanje i formiranje jedinstvenog umetničkog izraza. Jedna od značajnih skulptura Olge Jevrić iz tog perioda je skulptura „Komplementarne forme I“ (1956). Već iduće godine Olga Jevrić izlaže na XXIX Venecijanskom Bijenalu gde biva zapažena od strane likovne kritike.
Gotovo šest decenija dugim prisustvom na našoj likovnoj sceni, skulptorski opus Olge Jevrić izdvaja se svojim autentičnim modernizmom i posebnom snagom umetničkog izraza. Skulpture Olge Jevrić poseduju univerzalno formalna i metaforička značenja ispričana izrazito ekspresivnim i senzibilnim jezikom, pri čemu je Olga Jevrić stvorila originalnu, čisto likovnu formu pročišćenu do apstraktnog, univerzalnog oblika.
Treba pomenuti i stvaralaštvo Olge Jevrić u sferi fotografije o kome se malo zna. Svoje fotografije izložila je 1993. u Galeriji „Zlatno Oko“ u Novom Sadu. One poseduju likovni potencijal i strukturalnost. Tematika na fotografijama je život koji se odvija oko nas, na pijaci, gradilištu, ulici. Ona kadrira isečke stvarnosti koji su iskreni i veliki u svojoj jednostavnosti.
Legat Milenka Šerbana uredi
Milenko Šerban rođen je u Čereviću 1907. godine. Studirao je slikarstvo na Akademiji Kolarosi i kod Andrea Lota u Parizu. Samostalno je izlagao od 1926. godine. Bio je član grupa „Oblik“ i „Šestorica“.
Iako je Milenko Šerban jedan od značajnih predstavnika srpskog intimizma, njegov rani opus odlikuju izrazite ekspresionističko-kolorističke tendencije, dok kasnije žestoko i snažno ulazi u gotovo apstraktna područja. Retrospektivne izložbe imao je u Beogradu 1966, 1974, i 1997, u Novom Sadu 1968. i 1997, u Sremskoj Mitrovici 1974. godine.
Legat Milenka Šerbana čini, pre svega, reprezentativni izbor od 35 slikarskih dela ovog autora, od kojih je najveći broj izrađen u tehnici ulja na platnu i pastela na hartiji. Reč je o portretima, mrtvim prirodama, vojvođanskim pejzažima i beogradskim vizurama, tradicionalnim temama kroz koje je Šerban uspeo da svome delu obezbedi veliki stepen autonomije. Kroz njih je on uskočio u nova likovna rešenja i poetiku viđenog obogatio ličnim impulsima. Svojim ranim slikama, posebno fruškogorskim i sremskim predelima i serijom izražajnih portreta, Milenko Šerban je postavio visoke norme slikarskog izraza.
Milenko Šerban bio je ličnost velike erudicije, čije je celokupno stvaralaštvo ispoljeno u različitim područjima umetnosti i kulture – slikarstvu, scenografiji, kostimu, pedagoškom radu. Njegov legat tako čine i zbirka dela njegovih prijatelja i savremenika, kao i zbirka predmeta iz njegove kolekcije dela primenjene umetnosti.
U zbirci od 18 slikarskih i vajarskih dela Šerbanovih prijatelja i savremenika nalaze se dela Nadežde Petrović, Zore Petrović, Petra Lubarde, Mila Milunovića, Stojana Aralice, Marka Čelebonovića, Milana Konjovića, Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Radovića, Peđe Milosavljevića, Milivoja Nikolajevića, Krsta Hegedušića, Petra Dobrovića, Sretena Stojanovića i Mihaila Tomića. Ovaj svojevrstan dokument o tokovima srpske umetnosti i kulture u međuratnom i posleratnom razdoblju, svakako predstavlja značajnu studijsku zbirku. Zbirka predmeta primenjene umetnosti sadrži 7 predmeta primenjene umetnosti – nameštaj, tepih, posuđe, iz perioda od 17. do 19. veka. Ovi predmeti činili bi reprezentativan deo svake muzejske ili privatne zbirke.
Milenko Šerban bio je kustos i upravnik Muzeja Matice srpske u Novom Sadu, istaknut scenograf Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Dunavske banovine u Novom Sadu i Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, profesor na Akademiji primenjenih umetnosti i Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Umro je u Beogradu 1979. godine.
Poklonodavci legata Milenka Šerbana su njegova supruga Sofija – Sonja, kostimograf, i ćerka Nada Šerban, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. Ovaj legat formiran je i očuvan zahvaljujući njihovom ogromnom angažovanju i pregalačkom radu.
Legat Milenka Šerbana predstavlja drugi značajan poklon Kući legata. Poklonodavci legata su njegova supruga Sofija – Sonja, kostimograf, i ćerka Nada Šerban, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. Ovaj legat formiran je i očuvan zahvaljujući njihovom ogromnom angažovanju i pregalačkom radu. Legat Milenka Šerbana poklonjen je Kući legata 28. decembra 2006. godine.
Legat Milene Jeftić Ničeve Kostić uredi
Milena Jeftić Ničeva Kostić (1943 - 2021), slikar, kreator lutaka, kostimograf, scenograf, prisutna je na likovnoj sceni od kraja 1960-ih godina brojnim samostalnim i grupnim izložbama, kako na prostorima bivših jugoslovenskih republika, tako i u svetu.[3][4]
Legat koji je Milena JNK poklonila Kući legata 17. januara 2007. godine, predstavlja reprezentativnu celinu od 30 radova koji nas vode kroz različite epohe i discipline slikarkinog stvaralaštva. Izborom radova iz ciklusa Krojački saloni, Popravke čarapa, Životinje, Glave, Žita – krošnje – oranice, Izbušeno nebo i Cvetanje, rađenih u tehnici ulja na platnu, kao i radova na papiru, predstavljen je celokupan dosadašnji slikarski opus umetnice.
Slikarstvo, zajedno sa crtežom kao ravnopravnim medijem kroz koji često artikuliše svoje prve zamisli, za Milenu JNK spada u stvaralačku kategoriju u kojoj je ona izborila pravo na sopstvenu identifikaciju. Počevši od ranih ciklusa Krojački saloni i Popravke čarapa, umetnica je u različitim fazama svoga rada smelo znala da iskorači iz jednog diskursa u sasvim novi i različiti. U svom slikarstvu godinama je razvijala veliku temu pejzaža, od početnog pojma poznatog kao „asocijativni pejzaž“, preko „poentilističkih“ slika i crteža u boji sa uzorkom i grafitnih strukturalnih crteža, do bujno rascvetalih žbunova i drveća u cvatu, postižući kvalitet „imaginarnog pejzaža“ i dostižući osnovnu ideju „apstrakcije“ čije polazište može biti bilo koji motiv. Poznata je i kao veliki putnik ka udaljenim destinacijama (Indija, Australija...) gde crpi inspiraciju za svoj rad (ciklus Cvetanje).
Milena JNK je dobitnica priznanja i nagrada među kojima se ističu Otkupna nagrada Muzeja savremene umetnosti, Oktobarski salon, Beograd (1982); Velika nagrada Srbije, ULUPUDS, dodeljuje Ministarstvo za kulturu Srbije (1992); Nagrada za crtež, IV Bijenale crteža i male plastike, Beograd (1999); Nagrada Oktobarskog salona, Beograd (1999) i nagrada na Jesenjoj izložbi ULUS-a (2006).
Radovi Milene JNK nalaze se u brojnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, između ostalog i u kolekcijama Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Muzeja savremene umetnosti u Jerevanu, Benjamin Duhl Auditorijuma u Tel Avivu, Gradske kuće u Solentuni, Muzeja pastela u Sen Kentenu, Silpakom univerziteta u Bangkoku.
Legat Milene JNK najavljuje buduće poklone umetnika koji žive i stvaraju danas.
Legat Veljka i Mare Petrović uredi
Veljko Petrović (Sombor, 1884 – Beograd, 1967), književnik, bio je jedan od najznačajnijih predstavnika postrealizma u srpskoj književnosti. Pretežno je pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima. Bio je član SANU, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu, kao i dugogodišnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Autor je i mnogih članaka i studija iz oblasti književnosti i umetnosti, i dobitnik nagrade Saveza književnika Jugoslavije.
Supruga Veljka Petrovića, Mara Petrović, poklonila je 28.05.1970. godine gradu Beogradu njegovu ličnu biblioteku sa oko 3.200 knjiga, njegove rukopise, prepisku i ostala dokumenta, zatim fotografije, odlikovanja i lične predmete, kao i zbirku od oko 390 dela likovne i primenjene umetnosti koja je krasila njihov dom u ulici Teodora Drajzera br. 32. Legat Veljka Petrovića nikada nije bio otvoren za javnost i danas se nalazi u veoma zapuštenom stanju. U junu 2007. godine, beogradska Kuća legata ugovorom preuzima staranje o ovom legatu. Za 2008. i 2009. godinu predviđena je sanacija ovog legata i njegova transformacija kako u dom Veljka i Mare Petrović, tako i u kuću književnika Beograda i sveta.
Legat Nedeljka Gvozdenovića uredi
Nedeljko Gvozdenović (1902–1988), slikar, poklonio je 29.04.1980. godine gradu Beogradu svoju imovinu i 56 2 svoja dela, za koja je 1981. godine određeno da budu smeštena i izlagana u galeriji njegovog legata, u Knez Mihailovoj br. 46. Ovo nije jedini primer poklona koje je Nedeljko Gvozdenović učinio, jer je svoja dela poklonio i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i gradu Mostaru.
Po svojim osobinama slikarstvo Nedeljka Gvozdenovića pripada intimističkom slikarstvu. Proučavajući zakone slike i likovne odnose, slikao je predele, mrtve prirode, enterijere, portrete sa poetskom atmosferom.
U junu 2007. godine, beogradska Kuća legata ugovorom preuzima staranje o ovom legatu.
Legat Ljubice-Cuce Sokić uredi
U Beogradu je 08. januara 2009. godine preminula velika srpska i jugoslovenska slikarka Ljubica-Cuca Sokić. S obzirom da je bila jedan od tvoraca ideje Kuće legata, ovoj ustanovi i gradu Beogradu ostavila je svoj legat koji se sastoji od 27 reprezentativnih dela nastalih između 1965-1985.
Slikarstvo Ljubice Cuce Sokić je u ranijem periodu intimističko a kasnije se razvijalo ka umerenoj apstrakciji, iako se ono zapravo opire svrstavanju u norme koje nude termini. Crtanje je učila kod Zore Petrović, a slikanju su je učili Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Ivan Radović.
Motivi su ostali u domenu mrtve prirode, pejzaža, ređe figuralne kompozicije. Traganje je bilo okrenuto uspostavljanju ravnoteže između pojavnog i likovnog uz pomoć analize pune koncentracije sa senzibilitetom taktilnog i suptilnog. Ona je uspostavila bliskost sa predmetima ili prostorom koji ju je okruživao. Posedovala je dar prodiranja u suštinu predmeta. Nju nije zanimao ukras već samo biće, ideja koja se nalazi iza predmeta, figure, portreta, pejzaža, kompozicije. Kao da je težila da preskoči granicu prolaznog.
Kolorit nikad prenaglašen, a vrlo često i prigušen ostavlja utisak iskrenosti i jednostavnosti pune poštovanja. I zato njene slike jesu čudnovato vanvremenske ali i tople, bliske. Njen se izraz vremenom pročišćavao i okretao se geometrizaciji forme.
Boravak u Parizu tridesetih godina 20. veka je ostavio znatan trag I pomogao joj u stvaranju sopstvenog izraza. Volela je Sezana (Cézanne), intimiste Bonara i Vijara, Šardena, Braka, Pikasa, Matisa, Sera (Bonnard, Vuillard, Chardin, Braque, Picasso, Matisse, Seurat). Govorila je: « U Parizu je svaka fleka, nekako, na svom mestu ». Pored slikanja u ulju, radila je i temperu, gvaš, pastel, akvarel, crta – olovkom, perom, sepijom. Takođe je eksperimentisala i sa grafikom i bavila se ilustracijom.
Njeno delo je svakako obeležilio srpsku i jugoslovensku umetnost 20. veka i predstavlja jednu od najznačajnijih umetnica na ovom prostoru.
Izlagala je na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Reference uredi
- ^ „Kuća legata”. Grad Beograd. Pristupljeno 29. 1. 2019.
- ^ „Kuća legata”. Turistička organizacija Beograda. Arhivirano iz originala 06. 02. 2019. g. Pristupljeno 29. 01. 2019.
- ^ Uvek se vraćala rodnom Banatu („Politika”, 27. maj 2021)
- ^ SEĆANjE NA PREMINULU SLIKARKU U MUZEJU CEPTER: Milena JNK i njena cvetanja („Večernje novosti”, 14. jul 2021)
