Kuća mudrosti

Kuća mudrosti (arap. بيت الحكمة; Bayt al-Ḥikma) bila je veliki intelektualni centar tokom islamskog zlatnog doba. Kuću mudrosti je osnovao halifa Harun el Rašid (vladao 786-809), a svoj vrhunac je dostigla pod vlašću njegovog sina El Mamuna (vladao 813-833), koji je zaslužan za njeno formalno uspostavljanje. El Mamun je takođe zaslužan za dovođenje mnogih poznatih učenjaka da bi razmenjivali informacije, ideje i kulturu u Kući mudrosti. Njeno sedište bilo je u Bagdadu od 9. do 13. veka, a pored muslimanskih učenjaka, čak i jevrejima i hrišćanima je bilo dozvoljeno da uče ovde. Pored prevođenja knjiga na arapski i njihovog očuvanja, učenjaci iz Kuće mudrosti su doprineli i značajnim originalnim delima u različitim oblastima.

Učenjaci u abasidskoj biblioteci. Makama el Haririja, ilustracija Jahja el Vasiti, Bagdad 1237

Tokom vladavine El Mamuna, izgrađene su i astronomske opservatorije, te je Kuća mudrosti postala prestižni centar za proučavanje prirodnih i društvenih nauka u srednjem veku, uključujući matematiku, astronomiju, medicinu, alhemiju i hemiju, zoologiju, geografiju i kartografiju. Oslanjajući se prvenstveno na grčke, ali i sirijačke, indijske i persijske tekstove, učenjaci su prikupili izvanrednu kolekciju svetskog znanja, i izgradili na njoj svoja otkrića. Do sredine devetog veka, Kuća mudrosti je imala najveću zbirku knjiga na svetu.

Potpuno je uništena tokom mongolske invazije Bagdada 1258. godine.

Osnivanje

Najraniji naučni rukopisi datiraju iz abasidskog perioda.

Od 4. do 7. veka, naučna dela na grčkom i sirijačkom jeziku bila su ili nedavno stvorena, ili prenošena znanja iz helenističkog perioda. Centri za proučavanje i prenos klasične mudrosti nalazili su se u okviru škole u Nisibisu, kasnije poznate pod imenom škola u Edesi, kao i poznate bolnice i medicinske akademije u Džundišapuru; biblioteke su uključivale Aleksandrijsku biblioteku i Carsku biblioteku u Konstantinopolju; a drugi prevodilački centri bili su u Mervu, Solunu i Nišapuru, kao i u Ktesifonu koji se nalazi južno od onoga što je kasnije postalo Bagdad.

Tokom omajadske dinastije koju je osnovao halifa Muavija I, za vreme vladavine halife El Mamuna, otpočinje se sa prikupljanjem knjiga u Damasku. On je tada i formirao biblioteku koja je nazvana „bejt el hikma”, Kuća mudrosti. Prikupljene su brojne knjige pisane na grčkom, latinskom i persijskom u oblastima medicine, alhemije, fizike, matematike, astrologije i drugih disciplina, a zatim su ih muslimanski učenjaci preveli na arapski. Iznenađujuće, Omajadi su u isto vreme usvojili kinesku tehniku za izradu hartije i udružili mnoge drevne intelektualne centre pod svoju vlast, ujedno angažujući hrišćanske i persijske naučnike da prevode dela na arapski, kao i da razviju nova znanja. Ova dešavanja su osnovni elementi koji su direktno doprineli razvitku nauka u arapskom svetu.

Od 750. godine, abasidska dinastija zamenila je omajadsku na mestu vladajuće dinastije islamskog carstva i 762. godine halifa El Mansur (vladao 754 - 775) gradi Bagdad i imenuje ga novom prestonicom, umesto Damaska. Geografski položaj Bagdada i njegovo heterogeno stanovništvo činili su savršenu lokaciju za stabilni komercijalni i intelektualni centar. Abasidska dinastija je imala jaku povezanost sa persijskom kulturom i usvojila je mnoge prakse iz Sasanidskog carstva, a jedna od njih je prevođenje stranih dela, s tim da su sada tekstovi bili prevođeni na arapski jezik. Za tu svrhu, El Mansur je u okviru palate osnovao biblioteku, po uzoru na sasanidsku carsku biblioteku, i obezbedio je ekonomsku i političku podršku intelektualcima koji u njoj rade. On je takođe pozvao delegacije naučnika iz Indije i drugih mesta kako bi podelili svoje znanje iz matematike i astronomije sa mladim abasidskim dvorom.

U Abasidskom carstvu, mnoga strana dela su prevedena na arapski sa grčkog, kineskog, sanskrita, persijskog i sirijačkog jezika. Pokret Prevođenja je primio veliki podstrek tokom vladavine halife Haruna el Rašida koji je, kao i njegov prethodnik, bio lično zainteresovan za nauke i poeziju. Prvenstveno su tekstovi uglavnom bili posvećeni medicini, matematici i astronomiji, ali su druge discipline, posebno filozofija, uskoro usledili. El Rašidova biblioteka, direktan prethodnik Kuće mudrosti, takođe je bila poznata kao „Bejt el hikma” ili, kako je istoričar El Kifti naziva, Hizanat kutub el hikma (arap. خزانة كتب الحكمة, складиште књига мудрости).

El Mamunova uprava

Lekar uči komplikovane hirurške metode.

Pod pokroviteljstvom halife El Mamuna (vladao 813 - 833), ekonomska podrška Kuće mudrosti i učenjaštva u celini je znatno povećana. Osim toga, čitavo abasidsko društvo je spoznalo i počelo da ceni vrednost znanja, a podrška je takođe došla i od trgovaca i vojske. Učenjacima i prevodiocima nije bilo teško da priušte lagodan život i akademski stalež je bio statusni simbol. Mudrost je bila toliko cenjena, da su knjige i drevni tekstovi ponekad preferirani kao ratni plen umesto drugih dragocenosti. Čak je i Ptolemejev Almagest odabran kao uslov za sklapanje mira nakon rata između Abasida i Vizantije.

Kuća mudrosti je bila mnogo više od akademskog centra. Njeni stručnjaci su obavljali nekoliko funkcija u Bagdadu. Učenjaci iz Bejt el hikme su obično učestvovali kao inženjeri i arhitekte pri velikim građevinskim projektima. Održavali su zvanične kalendare i bili su državni službenici. Takođe su često radili i kao lekari i konsultanti. El Mamun je lično učestvovao u svakodnevnom životu Kuće mudrosti, redovno posećujući naučnike i raspitujući se o njihovim aktivnostima. On je takođe podstrekivao akademske rasprave i učestvovao u njima. Osim toga, on bi često unajmljivao grupe vrsnih intelektualaca iz Bejt el hikme za velike istraživačke projekte kako bi zadovoljio svoje intelektualne potrebe. Na primer, naručio je mapiranje sveta, potvrdu podataka koji se nalaze u Almagestu i spoznavanje realne veličine Zemlje. Takođe je promovisao egiptologiju i lično je učestvovao u arheološkom iskopavanju piramida u Gizi.

El Mamun šalje glasnika vizantijskom caru Teofilu.

Kao i njegovi prethodnici, El Mamun je slao ekspedicije naučnika iz Kuće mudrosti da prikupe tekstove iz drugih zemalja. Zapravo, čak je i jedan od upravnika Kuće poslat u Konstantinopolj sa tim ciljem. Tokom ovog perioda, Sahl ibn Harun, persijski pesnik i astrolog, bio je glavni bibliotekar Bejt el hikme. Hunajn ibn Ishak (809-873), asirski nestorijanski hrišćanski lekar i naučnik, bio je najproduktivniji prevodilac, napisavši 116 prevoda za Arape. Kao „prevodilačkog šejha”, halifa ga je postavio za šefa prevodilaca. Sabejac Sabit ibn Kura (826-901) takođe je preveo velika dela Apolonija, Arhimeda, Euklida i Ptolemeja. Prevodi iz ovog perioda bili su superiorniji u odnosu na ranije, jer je nova abasidska naučna tradicija zahtevala bolje prevode, a akcenat je mnogo puta stavljen na infiltriranje novih ideja u drevna dela koja se prevode.

U drugoj polovini devetog veka, El Mamunova Kuća mudrosti je postala najveći repozitorijum knjiga na svetu i postala jedan od najvećih čvorišta intelektualne aktivnosti u srednjem veku, privlačeći najsjajnije arapske i persijske umove. Kuća mudrosti je konačno stekla reputaciju kao centar učenja, iako univerziteti kakve znamo nisu još postojali u tom periodu - znanje se direktno prenosilo sa učitelja na učenika, bez ikakvog institucionalnog okruženja. Mektebi su ubrzo počeli da se razvijaju u gradu od 9. veka pa nadalje, a u 11. veku, Nizam el Mulk je osnovao bagdadsku El Nizamiju, jednu od prvih institucija visokog obrazovanja u Iraku.

Propadanje pod vlašću El Mutavakila

Kuća mudrosti je napredovala pod El Mamunovim naslednikom, El Mutasimom (vladao 833-842) i njegovim sinom El Vatikom (vladao 842-847), ali je znatno opao njen rad za vreme vladavine El Mutavakila (vladao 847-861). Iako su El Mamun, El Mutasim i El Vatik pratili Mutazilitsku sledbu koja je podržavala širokoumlje i naučno istraživanje, El Mutavakil je usvojio više doslovno tumačenje Kurana i Hadisa. Halifa nije bio zainteresovan za nauku i udaljio se od racionalizma, smatrajući širenje grčke filozofije za anti-islamsko.

Pljačka Mongola

Hulagu-kan opseda Bagdad (1258)

Mongolska opsada 1258. godine započela je sredinom januara i trajala je samo dve nedelje. Dana 13. februara, Mongoli su upali u prestonicu Halifata, počevši punu nedelju pljačke i razaranja. Zajedno sa svim drugim bibliotekama u Bagdadu, Kuća mudrosti je uništena od strane vojske Hulagu-kana tokom opsade Bagdada. Knjige iz bagdadskih biblioteka su bačene u reku Tigar u tolikim količinama, da je reka postala crna od mastila. Nasir el Din el Tusi je spasio oko 400.000 rukopisa koje je uzeo u Maragu pre opsade.

Iako se invazija Mongola obično smatra jedinim uzrokom naglog kraha arapske nauke, u drugoj polovini 13. veka Bagdad je bio samo jedan od mnogih akademskih centara u Abasidskom carstvu, tako da uništenje kuće mudrosti nije jedini uzrok propadanja arapskog učenjaštva.

Glavne aktivnosti

Kuća mudrosti je bila stecište naučnika i akademika, imala je odeljenje za prevođenje i biblioteku koja je sadržala sve vrste znanja prikupljenih od strane Abasida tokom više vekova. Pored toga, u okviru nje su bile i astronomske opservatorije i druga velika eksperimentalna otkrića. Zapravo, Kuća mudrosti bila je mnogo više od biblioteke, budući da je znatna količina originalnog naučnog i filozofskog rada proizvedena od strane naučnika i intelektualaca u okviru nje.

Arapski prevod dela Materia Medica iz 13. veka.

Prevodilaštvo

Više od jednog i po veka, prvenstveno hrišćanski učenjaci prevodili su sve naučne i filozofske grčke tekstove koji su im bili dostupni. Pokret prevodilaštva u Kući Mudrosti je započeo prevodom Aristotelove Топике. U vreme El Mamuna, prevodioci su izašli izvan opusa grčkih astroloških tekstova, a grčki radovi su već doživeli svoje treće prevode. Prevedena su dela: Pitagore, Platona, Aristotela, Hipokrata, Euklida, Platona, Galena, Sušrute, Čarake, Arijabate i Bramagupte.

Osim toga, nova otkrića motivisala su revidiranje prevoda i komentare koji ispravljaju ili upotpunjuju rad antičkih autora. U mnogim slučajevima imena i terminologije su promenjene; glavni primer za to je naslov Ptolemejevog Almagesta, koji je u arapskoj modifikaciji originalnog dela nazvan: Megale sintaksa.

Literatura

• Adamson, Peter (2006). Al-Kindi. Oxford University Press. str. 6. ISBN 978-0-19-804007-1. 
• Rosenthal, Franz (1975). Heritage in Islam. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. str. 6. ISBN 978-0-520-01997-3. 
• Angelo, Joseph (2009). Encyclopedia of Space and Astronomy. str. 78. ISBN 9781438110189. 
• Meri, Josef W.; Bacharach, Jere L. (2006). Medieval Islamic Civilization: A-K, index. Taylor & Francis. str. 304. ISBN 978-0-415-96691-7. 
• Kaser, Karl (2011). The Balkans and the Near East: Introduction to a Shared History. LIT Verlag Münster. str. 135. ISBN 978-3-643-50190-5. 
• Al-Khalili, Jim (2011), The House of Wisdom: How Arabic Science Saved Ancient Knowledge and Gave Us the Renaissance, New York: Penguin Press, ISBN 9781594202797 

• Lyons, Jonathan (2009). The House of Wisdom: How the Arabs Transformed Western Civilization. New York: Bloomsbury Press. ISBN 9781596914599. 
• Meri, Joseph; Bacharach, Jere (2006), Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia, Routledge, ISBN 978-0-415-96690-0 

• Hockey, Thomas (2007), The Biographical Encyclopedia of Astronomers, New York: Springer, ISBN 9780387304007 

• Koetsier, Teun (2001), „On the prehistory of programmable machines: musical automata, looms, calculators”, Mechanism and Machine Theory, Elsevier, 36 (5): 589—603, doi:10.1016/S0094-114X(01)00005-2. 
• Micheau, Francoise, The Scientific Institutions in the Medieval Near East  in Morelon & Rashed 1996, str. 985–1007
• Moore, Wendy (28. februar 2011), „All the world’s knowledge”, BMJ, 342, doi:10.1136/bmj.d1272 

• Morelon, Régis; Rashed, Roshdi (1996), Encyclopedia of the History of Arabic Science, 3, Routledge, ISBN 978-0-415-12410-2 

• George Saliba, 'Islamic science and the making of the European Renaissance',
• Zaimeche, Salah (2002), A cursory review of Muslim observatories (PDF), Foundation for Science, Technology and Civilisation, Manchester