Lav Pontrjagin

Lav Semjonovič Pontrjagin (rus. Лев Семёнович Понтрягин; Moskva, 3. septembar 1908 — Moskva, 3. maj 1988) je bio sovjetski i ruski matematičar.

Lav Pontrjagin
Lav Pontrjagin (levo), 1970.
Lični podaci
Puno ime	Lav Semjonovič Pontrjagin
Datum rođenja	(1908-09-03)3. septembar 1908.
Mesto rođenja	Moskva, Ruska Imperija
Datum smrti	3. maj 1988.(1988-05-03) (79 god.)
Mesto smrti	Moskva, SSSR
Obrazovanje	Moskovski državni univerzitet Lomonosov
Naučni rad
Polje	matematika

Pontrjagin je imao značajna otkrića u više oblasti matematike, uključujući geometrijske aspekte topologije. Bio je član Akademije nauka SSSR i heroj socijalističkog rada 1969.

Biografija

Lav Pontrjagin je rođen u Moskvi. Kada mu je bilo 14 godina, izgubio je vid od eksplozije primusa. Uprkos slepilu, uspeo je da postane matematičar uz pomoć svoje majke Tatjane Andrejevne, koja mu je čitala matematičke knjige i radove, među kojima i radove Hajnca Hopfa, Vajtheda i Haslera Vitnija.

Diplomirao je na Moskovskom državnom univerzitetu 1929. 1935. godine je na Moskovskom državnom univerzitetu stekao i zvanje doktora nauka (u ruskoj nomenklaturi; odgovara habilitaciji) sa Pavelom Aleksandrovim, a iste godine je izabran za profesora na istom univerzitetu. Od 1939. godine je upravnik odeljenja Matematičkog instituta Steklova. Od iste godine je i dopisni član Akademije nauka SSSR, a za stalnog člana Akademije je izabran 1958.

Pontrjagin je bio kontroverzna ličnost. Iako je među svojim prijateljima imao puno prijatelja Jevreja, koje je podržavao, u svojim zrelim godinama je optuživan za antisemitizam. Dok je u isto vreme sa Nejtanom Džekobsonom bio potpredsednik Međunarodne matematičke unije, napao je Džekobsona da je „mediokritetski naučnik“ koji predstavlja „cionistički pokret“. Optužbe za antisemitizam Pontrjagin je odbacio u članku koji je objavljen u časopisu Sajens 1979, tvrdeći da se borio sa cionizmom, kojeg je smatrao oblikom rasizma. Pontrjagin je takođe učestvovao u nekoliko notornih političkih kampanja u Sovjetskom Savezu, posebno u Luzinovoj aferi.

Rad

Pontrjagin je radio na teoriji dualnosti za homologiju još kao student. U vezi sa ovim je konstruisao teoriju karaktera Lijevih grupa i zasnovao temelje apstraktne teorije Furijeove transformacije, koji se danas nazivaju dualnost po Pontrjaginu. U topologiji, Pontrjagin je postavio osnovni problem teorije kobordizma. Ovo je dovelo do uvođenja teorije karakterističnih klasa 1940-ih, koje se danas nazivaju Pontrjaginovim klasama, koje su zacrtane tako da se anuliraju na mnogostrukosti koja je granica. U teoriji operatora, posebni slučajevi Krejnovih prostora su prostori Pontrjagina.

U teoriji oscilacija, njegovi glavni rezultati odnose se na asimptotiku relaksacionih oscilacija. Kasnije u svojoj karijeri je radio na teoriji optimalne kontrole u teoriji upravljanja. Pontrjaginov princip minimuma je od temeljnog značaja za modernu teoriju optimizacije. U ovoj oblasti je uveo i ideju beng-beng principa, kako bi opisao situacije u kojima se na sistem može primeniti ili maksimalno ili nikakvo „zanošenje“. Imao je i fundamentalne rezultate u teoriji diferencijalnih igara. Radovi Pontrjaginove škole imali su veliki uticaj na razvoj teorije upravljanja i varijacionog računa u celom svetu.

Među Pontrjaginovim studentima su i Dmitrij Anosov, Vladimir Boltjanski, Mihail Postnjikov i Vladimir Rohlin.

Počasna zvanja i nagrade

• Počasni član Londonskog matematičkog društva (1953)
• Počasni član Međunarodne akademije „Astronautika“ (1966)
• Potpredsednik Međunarodne matematičke unije (1970—1974)
• Počasni član Mađarske akademije nauka (1972)
• Staljinova nagrada (1941)
• Lenjinova nagrada (1962)
• Tri ordena Lenjina
• Heroj socijalističkog rada
• Medalja Lobačevskog (1966)

Vidi još

• Dualnost po Pontrjaginu

Spoljašnje veze

• Lav Pontrjagin na sajtu MGP (jezik: engleski)
• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Lav Pontrjagin”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.