Википедија

Laptevsko more

Laptevsko more je deo severnog Ledenog okeana. Nalazi se između Sibira, poluostrva Tajmir, Novosibirskih ostrva i ostrva Nova Zemlja. Na zapadu komunicira sa Karskim morem preko Viljkickog prolaza, a na istoku sa Istočnosibirskim morem preko Sanikovljevog prolaza i prolaza Dimitrija Lapteva.[1][2][3] Njegova površina pokriva oko 672.000 km². Ime je dobilo po dvojici istraživača Dimitriju Laptevu i Haritonu Laptevu, rođacima koji su u osamnaestom veku istraživali i kartografisali njegove obale. Plovno je samo tokom avgusta i septembra. Njegova prosečna dubina je 50 m, a maksimalna dubina iznosi 3.385 m. Najveća reka koja se uliva u Laptevsko more Lena koja formira veliku deltu. Nešto zapadnije se nalazi dugi estuer reke Hatanga. Pored njih najveće reke koje se ulivaju u more su Anabar, Olenjok i Jana. Laptavsko more je prekriveno ledom tokom najvećeg dela godine, međutim ledolomci omogućavaju da se njegova glavna luka Tiksi oslobodi leda. Lokalnu faunu čine morževi, bradate foke i morske krave.

Laptevsko more
Koordinate76° 16′ 07″ S; 125° 38′ 23″ I / 76.268611° S; 125.639722° I / 76.268611; 125.639722
76° 16′ 07″ S; 125° 38′ 23″ I / 76.268611° S; 125.639722° I / 76.268611; 125.639722
Zemlje basenaRusija
Površina700.000 km2 (270.000 sq mi) km2
Pros. dubina578 m (1.896 ft) m
Maks. dubina3.385 m (11.106 ft) m
Zapremina403.000 km3 (3,27×1011 acre⋅ft) km3
Laptevsko more na karti Krasnojarski kraj
Laptevsko more
Laptevsko more
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Opseg uredi

 
Granice Laptevskog mora prema definiciji Međunarodne hidrografske organizacije. Ova definicija i batimetrija sa rezolucijom od 1 lučne minute dovode do površine od 502000 km2 što je uporedivo sa 672000 km2 od WolframAlpha.[4]

Međunarodna hidrografska organizacija definiše granice Laptevskog mora na sledeći način:[5]

Na zapadu Istočna granica Karskog mora, Ostrvo Komsomolec od rta Molotov do Jugoistočnog rta; odatle do rta Voročilov, ostrvo Oktobarske revolucije do rta Anučin. Zatim do rta Ansliht na Boljševičkom ostrvu. Boljševičko ostrvo do rta Jevgenov. Odatle do rta Prončistehev na kopnu (pogledajte rusku kartu br. 1484 iz 1935. godine).

Na severu Linija koja spaja rt Molotov do severnog kraja ostrva Kotelni (76° 10′ N 138° 50′ E / 76.167° S; 138.833° I / 76.167; 138.833 (Northern extremity of Kotelni Island)).

Na istoku Od severnog kraja ostrva Kotelni – preko ostrva Kotelni do rta Madvejev. Zatim preko ostrva Mali [Malo Ljahovsko ostrvo] do rta Vagin na Velikom Lvakovskom ostrvu. Odatle do rta Svjatoj Nos na kopnu.

Koristeći trenutna geografska imena i transkripciju, ova definicija odgovara oblasti prikazanoj na mapi.

Geografija uredi

 
Obala zaliva Anabar.

Reka Lena, sa svojom velikom deltom, najveća je reka koja se uliva u Laptevsko more, i druga je po veličini reka na ruskom Arktiku posle Jeniseja.[7] Druge važne reke uključuju Hatangu, Anabar, Olenjok, Omoloj i Janu.

Morske obale su krivudave i formiraju zalive i uvale raznih veličina. Priobalni pejzaž je takođe raznovrstan, sa malim planinama u blizini mora.[3] Glavni zalivi obale Laptevskog mora su zaliv Hatanga, zaliv Olenjok, zaliv Buor-Kaja i zaliv Jana.[1]

Postoji nekoliko desetina ostrva ukupne površine 3.784 km2 (1.461 sq mi), uglavnom u zapadnom delu mora i u deltama reka. Oluje i strujanja usled otapanja leda značajno erodiraju ostrva, te su ostrva Semenovsko i Vasiljevsko (74°12"N, 133°E) koja su otkrivena 1815. godine već nestala.[1] Najznačajnije grupe ostrva su Severna Zemlja, Komsomolskaja Pravda, Vilkicki i Fadej, a najveća pojedinačna ostrva su Boljšoj Begičev (1764 km²), Belkovski (500 km²), Mali Tajmir (250 km²), Stolbovoj (170 km²), Starokadomski (110 km²) i Pesčani 17 km²).[3]

Više od polovine mora (53%) počiva na epikontinentalnom pragu sa prosečnim dubinama ispod 50 m (160 ft), a oblasti južno od 76 °C su pliće od 25 m.[8] U severnom delu, morsko dno se naglo spušta na dno okeana sa dubinom od reda od 1 km (0,62 mi) (22% morske površine). Tamo je prekriveno muljem, koji je u plitkim predelima pomešan sa ledom.[1][2][3]

Laptevsko more je sa juga omeđeno Istočnosibirskom nizijom, aluvijalnom ravnicom koja se uglavnom sastoji od sedimenata morskog porekla koji datiraju iz vremena kada je celu oblast zauzimalo Verhojansko more, drevno more na ivici Sibirskog kratona u permskom periodu. Kako su vekovi prolazili, postepeno je većina područja koje ograničava more na jugu postala ispunjena aluvijalnim naslagama savremenih reka.[9]

Klima uredi

Klima Laptevskog mora je arktička kontinentalna i, zbog udaljenosti od Atlantskog i Tihog okeana, jedna je od najoštrijih među arktičkim morima. Polarna noć i ponoćno sunce traju oko 3 meseca godišnje na jugu i 5 meseci na severu. Temperature vazduha se drže ispod 0 °C 11 meseci godišnje na severu i 9 meseci na jugu. Prosečna temperatura u januaru (najhladniji mesec) varira širom mora između −31 °C (−24 °F) i −34 °C (−29 °F), a minimalna je −50 °C (−58 °F). U julu se temperatura penje do 0 °C (maksimalno 4 °C) na severu i do 5 °C (maksimalno 10 °C) na jugu, ali u avgustu može dostići 22–24 °C na primorju. Maksimum od 32,7 °C (90,9 °F) zabeležen je u Tiksiju.[3] Zimi su česti jaki vetrovi, mećave i snežne oluje. Sneg pada i leti i smenjuje se sa maglom.[1][2]

Led uredi

 
Zaleđeno Laptevsko more. Stanjivanje leda otkriva plavu i zelenu boju vode. Novosibirska ostrva su blizu sredine, a Velika sibirska polinja je u levom delu slike.

Laptevsko more je glavni izvor arktičkog morskog leda. Sa prosečnim izlivom od 483.000 km² godišnje u periodu 1979–1995, doprinosi sa više morskog leda nego Barencovo more, Karsko more, Istočnosibirsko more i Čukotsko more zajedno. Tokom ovog perioda, godišnji odliv je fluktuirao između 251.000 km² u 1984–85 i 732.000  km² u 1988–89. More eksportuje značajne količine morskog leda u svim mesecima osim jula, avgusta i septembra.[10]

Obično, formiranje leda počinje u septembru na severu i oktobru na jugu, mada je postepeno počelo kasnije zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom.[11] Godine 2020, Sibir je doživeo rekordnu vrućinu i formiranje je počelo tek krajem oktobra, što je predstavljalo najkasniji početak ikada zabeležen.[12] Formiranje leda rezultira velikim neprekidnim pokrivačem leda, debljine do 2 m (6 ft 7 in) u jugoistočnom delu mora, kao i blizu obale.[10] Obalski sloj se završava na dubini vode od 20-25 m koja se nalazi na nekoliko stotina kilometara od obale, tako da ovaj obalski led pokriva oko 30% morske površine. Led pluta na sever do ovog obalnog pojasa,[3] a nekoliko polinija formiraju topli južni vetrovi u okolini. Oni imaju različita imena, kao što je Velika sibirska polinija, i mogu se prostirati na stotine kilometara.[3] Ledeni pokrivač obično počinje da se topi od kraja maja do početka juna, stvarajući fragmentirane ledene aglomerate na severozapadu i jugoistoku i često otkrivajući ostatke mamuta. Formiranje leda varira iz godine u godinu, pri čemu je more ili čisto ili potpuno prekriveno ledom.[1]

Ljudske aktivnosti uredi

Ribarstvo i plovidba uredi

 
Tiksi 2007

Ribarstvo i lov imaju relativno mali obim i uglavnom su koncentrisani u deltama reka.[1][3] Dostupni su podaci za zaliv Katanga i delte reka Lena i Jana od 1981. do 1991. godine, iz kojih sledi da se ubira oko 3.000 tona ribe godišnje. Ekstrapolirano, oni daju sledeće godišnje procene (u hiljadama tona) po vrstama: sardine (1,2), Coregonus autumnalis (2,0), Coregonus laurettae (2,7), Coregonus nasus (2,6), muksun (2,4) i druge (3,6).[13] Lov na morske sisare praktikuju samo lokalni stanovnici. Konkretno, lov na morževe je dozvoljen samo naučne ekspedicije i lokalna plemena radi izdržavanja.[14]

Uprkos smrzavanju, plovidba je glavna ljudska aktivnost na Laptevskom moru sa glavnom lukom u Tiksiju. U sovjetsko vreme, obalska područja Laptevskog mora doživela su ograničeni procvat zahvaljujući prvim konvojima ledolomaca koji su saobraćali Severnim morskim putem i osnivanju Glavne uprave Severnog morskog puta. Ruta je bila teška čak i za ledolomce – te su Lenjin i prateći konvoj od pet brodova bili zarobljeni u ledu u Laptevskom moru oko septembra 1937. Tu su proveli prinudnu zimu i spasao ih je drugi ledolomac Krasin u avgustu 1938.[15] Glavna transportovana roba bila je drvo, krzno i građevinski materijal.[1] Tiksi je imao aktivan aerodrom, a luka Nordvik dalje na zapad je bila „grad u razvoju“,[15] iako je zatvorena sredinom 1940-ih.[16][17]

Galerija uredi

  •  
    Laptevsko more. Zalazak sunca.
  •  
    Laptevsko more. Ledene torosы.
  •  
    Brod na vazdušnom jastuku Hivus-10 na Laptevsko more

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž Laptev Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)
  2. ^ a b v Laptev Sea, Encyclopædia Britannica on-line
  3. ^ a b v g d đ e ž A. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin Seas of USSR. Laptev Sea, Moscow University (1982) (in Russian)
  4. ^ WolframAlpha
  5. ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd izd.). International Hydrographic Organization. 1953. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 10. 2011. g. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  6. ^ „Topographic maps T-48-XIII, XIV, XV – 1:200 000”. Topografičeskie kartы (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2012-09-17. 
  7. ^ Ecological assessment of pollution in the Russian Arctic region Arhivirano 2006-09-30 na sajtu Library of Congress Web Archives|Web Archives, Global International Waters Assessment Final Report
  8. ^ Arnoldus Schytte Blix (2005). Arctic animals and their adaptations to life on the edge. Tapir Academic Press. str. 57—58. ISBN 82-519-2050-7. 
  9. ^ Sea basins and land of the East Siberian Lowland
  10. ^ a b V. Alexandrov; et al. (2000). „Sea ice circulation in the Laptev Sea and ice export to the Arctic Ocean: Results from satellite remote sensing and numerical modeling”. Journal of Geophysical Research. 105 (C5): 17143—17159. Bibcode:2000JGR...10517143A. doi:10.1029/2000JC900029  . 
  11. ^ „Siberian heatwave of 2020 almost impossible without climate change” (Saopštenje) (na jeziku: engleski). World Weather Attribution. 15. 7. 2020. Pristupljeno 2020-10-23. 
  12. ^ Watts, Jonathan (2020-10-22). „Alarm as Arctic sea ice not yet freezing at latest date on record”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-23. 
  13. ^ S. Heileman and I. Belkin Laptev Sea: LME #56 Arhivirano 2013-05-15 na sajtu Wayback Machine, in Sherman, K. and Hempel, G. (Editors) 2008. The UNEP Large Marine Ecosystem Report
  14. ^ Mammals in the Seas. Food & Agriculture Org. 1979. str. 57. ISBN 92-5-100512-5. 
  15. ^ a b William Barr (mart 1980). „The Drift of Lenin's Convoy in the Laptev Sea, 1937–1938” (PDF). Arctic. 33 (1): 3—20. doi:10.14430/arctic2543. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 05. 2011. g. Pristupljeno 26. 7. 2008. 
  16. ^ Nordvikskie zapiski Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. januar 2007) (notes of the Nordvik expedition), Krovь, pot i solь «Nordvikstroя» Arhivirano 2011-05-21 na sajtu Wayback Machine
  17. ^ posёlok Nordvik, dead-cities.ru (in Russian)

Spoljašnje veze uredi

 
Laptevsko more na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лаптевско_море&oldid=26694236”