Википедија

Likovna akademija u Beču

Akademie der bildenden Künste Wien

Likovna akademija u Beču (nem. Akademie der bildenden Künste Wien) je državni univerzitet likovne umetnosti u Beču. Na ovoj akademiji studirali su Paja Jovanović i Uroš Predić.

Likovna akademija u Beču
Akademie der bildenden Künste Wien
Galerija slika na Akademiji
TipDržavni univerzitet
Osnivanje1692
AfilijacijaUniverzitet u Beču
DekanJohan Frederik Hartle
Broj studenata1613 (2022)
Broj odseka6 instituta
LokacijaBeč, Austrija
Veb-sajtwww.akbild.ac.at

Istorija uredi

"Akademija lepih umetnosti" u Beču osnovana je 1692. godine kao privatna akademija po uzoru na Akademija di San Luka (ital. Accademia di San Luca) u Rimu i Kraljevske akademije za slikarstvo i vajarstvo (franc. Académie royale de peinture et de sculpture) u Parizu. Inicijator bečke akademije bio je dvorski slikar Peter Štrudel, koga je car Jozef I Habzbzrški 1701. godine uzdigao u rang Frajhera (barona) Svetog rimskog carstva. Štrudelovom smrću 1714. akademija je privremeno zatvorena.[1]

 
Slikarski atelje na bečkoj akademiji, Martin Ferdinand Kvadal (1787)

Dana 20. januara 1725. godine, car Karlo VI imenovao je Francuza Jakoba van Šupena za prefekta i direktora za obnovljenu Akademiju. Akademija je nazvana Visoka carska i kraljevska akademija slikara, vajara i arhitekata (nem. k.k. Hofakademie der Maler, Bildhauer und Baukunst). Nakon Karlove smrti 1740. godine, akademija je stagnirala, ali je 1751. godine, za vreme vladavine njegove ćerke carice Marije Terezije, donet novi statut koji je reformisao akademiju. Prestiž akademije je porastao za vreme dekanata Mikelanđela Unterbergera i Pola Trogera, a 1767. godine nadvojvotkinje Marija Ana i Marija Karolina postale su prve počasne članice. Godine 1772. došlo je do daljih reformi organizacione strukture. 1776. godine graver Jakob Matijas Šmucer osnovao je školu graviranja, pod nazivom Carsko-kraljevska akademija graviranja.

Kancelar Vencel Anton Kaunic je integrisao sve postojeće umetničke akademije u Ujedinjenu carsku i kraljevsku akademiju lepih umetnosti (nem. k.k. vereinigten Akademie der bildenden Künste). Reč „vereinigten“ (ujedinjena) je kasnije izbačena iz naziva ove škole. Godine 1822. kolekcija umetničkih dela je značajno porasla zaveštanjem počasnog člana Antona Franca de Paule Graf Lamberg-Šprincenštajna. Njegova kolekcija i dalje je jako brojna među umetničkim delima izloženim u akademiji.[2]

 
Glavni ulaz na Šilerplacu

Godine 1872. austrijski car Franc Jozef odobrio je statut kojim je akademija postala vrhovni državni organ za umetnost. Nova zgrada je izgrađena prema planovima njenog profesora Teofila Hanzena u okviru bulevara Ringštrase. Dana 3. aprila 1877. otvorena je današnja zgrada na Šilerplacu u Prvom bečkom okrugu. Radovi na unutrašnjim prostorijama, uključujući freske na plafonu Anselma Fojerbaha, nastavljeni su sve do 1892. godine. Godine 1907. i 1908. mladom Adolfu Hitleru, koji je došao iz Linca, dva puta je odbijen prijem na časove crtanja. Hitler je ostao u Beču, izdržavajući se od socijalne pomoći, bezuspešno pokušavajući da nastavi svoju profesiju umetnika. Ubrzo se povukao u siromaštvo i počeo da prodaje amaterske slike, uglavnom akvarele, za oskudnu hranu, sve dok nije otišao iz Beča u Minhen u maju 1913.[3]

 
Ugao glavne zgrade Akademije likovnih umetnosti u Beču
 
Anatomska soba Akademije

Tokom Anšlusa 1938–1945, akademija je, kao i druge austrijske visokoškolske ustanove, bila prinuđena da očisti svoje osoblje i studente od Jevreja i drugih koji su potpadali pod delokrug Nirnberških rasnih zakona.[4] Posle Drugog svetskog rata, akademija je rekonstituisana do 1955. godine. Eduard fon Još, sekretar Akademije, smenjen je zbog članstva u NSDAP-u.[5] Akademija ima status univerziteta od 1998. godine, ali je zadržala svoj prvobitni naziv. To je trenutno jedini austrijski univerzitet bez reči „univerzitet“ u svom nazivu.

Struktura akademije uredi

Akademija je podeljena na sledećih šest instituta:[6]

Institut za likovnu umetnost uredi

Ima trinaest odeljenja:

  1. Apstraktno slikarstvo;
  2. Umetnost i digitalni mediji;
  3. Umetnost i fotografija;
  4. Umetnost i istraživanje;
  5. Konceptualna umetnost;
  6. Konceptualno slikarstvo;
  7. Prošireni slikovni prostor;
  8. Figurativno slikarstvo;
  9. Grafička umetnost i grafika;
  10. Vajarstvo;
  11. Performativna umetnost - skulptura;
  12. Video i video-tehnologija;
  13. Tekstualna skulptura [7]

Institut za teoriju umetnosti i kulturologiju uredi

  • Teorija umetnosti,
  • Filozofija,
  • Istorija;

Institut za konzervaciju i restauraciju uredi

Institut za prirodne nauke i tehnologije u umetnosti uredi

Institut za srednju stručnu spremu uredi

  • Zanatstvo
  • Dizajn
  • Tekstilna umetnost

Institut za umetnost i arhitekturu uredi

Poznati diplomci uredi

  • Marija Anvander
  • Alojz Arneger
  • Joanis Avramidis
  • Vilijam Berči
  • Amoako Boafo
  • Bernhard Cela
  • Georg Deker
  • Ludvig Dojč
  • Helmut Dič
  • Karl Duldig
  • Slava Duldig
  • George Duri
  • Antonin Engel
  • Jozef Flek
  • Rihard Gah
  • Viktor Grun
  • Sigurdur Gudjonson
  • Helmut Graf
  • Alis Berger Hameršlag
  • Sesil van Hanen
  • Gotfrid Helnvajn
  • Volfgang Holega
  • Hans Holajn
  • Alfred Hrdlička
  • Kornelija Džejms [8]
  • Paja Jovanović
  • Ester Katalin
  • Gotfrid Lindauer
  • Franc Ksaver Meseršmit
  • Vera Nedkova
  • Uroš Predić
  • Hajnrih Rauhinger
  • Konstantin Danijel Rozental
  • Egon Šile
  • Rudolf Mihael Šindler
  • Otmar Šimkovic
  • Frigies Šulek
  • Teodor Sokl
  • Vili Soukop
  • Hito Štajerl
  • Katrin Lea Tag
  • Oto Vagner
  • Jakob Vajdenmann
  • Ervin Vurm
  • Bruno Zah
  • Ivan Meštrović

Ostali studenti i profesori uredi

  • Karl Ajgen (1684–1762), student, direktor i profesor
  • Oz Almog, (rođen 1956.)
  • Alojz Arneger (1879–1963)
  • Joanis Avramidis (1922–2016)
  • Peter Berens (1868–1940)
  • Sabet Buhman (rođen 1962.)
  • Mensi Klement Crnčić (1865–1930)
  • Konstantin Danil (1802–1873)
  • Said Danosijan (1979–1985)
  • Didrih Diderihsen (rođen 1957.)
  • Andrea Marija Dusl (rođena 1961.)
  • Tomas Ender (1793–1875)
  • Harun Farocki (1944–2014)
  • Anselm Fojerbah (1829–1880), profesor (1873)
  • Emil Fuks (1866–1929)
  • Ernst Fuks (1930–2015)
  • Peter Johan Nepomuk Gajger (1805–1880), profesor
  • Rihard Gerstl (1883–1908)
  • Edvin Grinauer (1893–1964)
  • Gotfrid Helnvajn (rođen 1948.)
  • F. Skot Hes (rođen 1955.)
  • Klemens Holcmajster (1886–1983)
  • Fridensrajh Hundertvaser (1928–2000)
  • Li Hua (rođen 1980.)
  • Greta Kempton, (1901–1991)
  • Anton Lemden (1929–2018)
  • Maksimilijan Libenvajn (1869–1926)
  • Leopold Macal (1890–1956)
  • Franc Anton Maulberč (1724–1796)
  • Ludvig Mervart (1913–1979)
  • Jozef Mosmer (1780–1845)
  • Kaspar Neher (1897–1962)
  • Gustav Pajhl (1928–2019)
  • Johan Georg Placer (1704–1761)
  • Rolan Rajner (1910–2004)
  • Danijel Rihter (rođen 1962.)
  • Rudolf Švarc (1840–1912)
  • Robert Sedlaček (1881–1957)
  • Nasrine Seraji (rođena 1957.)
  • Tamuna Sirbiladze (1971–2016)
  • Hito Štajerl (rođen 1966.)
  • Pol Troger (1698–1762)
  • Norbert Troler (1900–1984))
  • Rudolf fon Alt (1812–1905)
  • Fridrih fon Šmit (1825–1891)
  • Henrik Veber (1818–1866)
  • Kurt Vajs (1895–1966)
  • Albert Cimerman (1808–1888)

Izvori uredi

  1. ^ „A Chronological History of the Vienna Academy of Fine Arts”. Academy of Fine Arts Vienna. Pristupljeno 6. 8. 2022. 
  2. ^ History of the art collection Arhivirano 2018-09-10 na sajtu Wayback Machine on the Academy's website
  3. ^ Pruitt, Sarah. „When Hitler Tried (and Failed) to Be an Artist”. HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-24. 
  4. ^ Pawlowsky, Verena (2015). Die Akademie der bildenden Künste Wien im Nationalsozialismus : Lehrende, Studierende und Verwaltungspersonal (PDF). Wien. ISBN 978-3-205-20291-2. OCLC 939388971. 
  5. ^ Pawlowsky, Verena (2015). Die Akademie der bildenden Künste Wien im Nationalsozialismus : Lehrende, Studierende und Verwaltungspersonal (PDF). Wien. ISBN 978-3-205-20291-2. OCLC 939388971. 
  6. ^ „Institutes”. Academy of Fine Arts Vienna. Arhivirano iz originala 17. 9. 2017. g. Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  7. ^ [1] Arhivirano septembar 30, 2011 na sajtu Wayback Machine
  8. ^ Fowler, Susanne (23. 11. 2014). „Gloves Fit for a Queen, With Hands-On Craftsmanship”. The New York Times. Pristupljeno 18. 1. 2016. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ликовна_академија_у_Бечу&oldid=26918515”