Lotar I
Lotar I (nem. Lothar I., franc. Lothaire Ier; 795 — 2. mart 855) je bio car Svetog rimskog carstva (840—855, vladao je sa svojim ocem do 840. godine), guverner Bavarije (815–817), kralj Italije (818—855) i Srednje Francije (840–855). Bio je najstariji sin Luja Pobožnog i njegove žene Ermengarde od Hesbaja ćerke Ingermana vojvode od Hesbaja.[1] Bio je naslednik celog Karolinškog carstva, ali trebalo je da ga je deli sa braćom. Vodio je sa ocem nekoliko građanskih ratova oko prava nasleđa. U nekoliko navrata, Lotar je predvodio svoju braću Pipina I od Akvitanije i Ludviga II Nemačkog| u pobunama protiv njihovog oca, da bi sprečili pokušaje da učini njihovog polubrata Karla Ćelavog konaslednikom Franačkih domena.
| Lotar I | |
|---|---|
 Lotar I | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 795. |
| Mesto rođenja | Prim, |
| Datum smrti | 2. mart 855. |
| Mesto smrti | Prim, |
| Porodica | |
| Supružnik | Ermengarda od Tura |
| Potomstvo | Luj II od Italije, Lotar II, Karlo Provansalski, Rotrude, Hiltrude, Berta, Ermengard, Gisela, Carloman |
| Roditelji | Luj I Pobožni Ermengarda od Hesbaja |
| Dinastija | Karolinzi |
| Prethodnik | Luj I Pobožni |
| Naslednik | Ludvig II Nemački |
Nakon smrti Luja Pobožnog želeo je da vlada samostalno ali su ga braća, Karlo Ćelavi i Ludvig Nemački, prisilili Verdenskim ugovorom (843) da podeli vlast sa njima. Tako se Franačka raspala na tri dela: Francusku, Nemačku i Italiju.[2]
Rani život i vladavina uredi
.jpg)
Lotar je rođen 795. u porodici Luja Pobožnog i Ermengarde iz Hesbaja. Njegov otac je bio sin vladajućeg cara Karla Velikog. Malo se zna o Lotarovom ranom životu, koji je verovatno prošao na dvoru njegovog dede Karla Velikog. Godine 814, ostareli car je umro i ostavio svog jedinog preživelog zakonitog sina Luja Pobožnog kao naslednika svog ogromnog carstva. Sledeće godine, Lotar je bio poslat da upravlja Bavarskom za svog oca, novog cara.[1] Godine 817, Luj Pobožni[1] je sastavi svoj spis [3]. U njemu je Luj odredio Lotara za svog glavnog naslednika i naredio da Lotar bude gospodar Lujevih mlađih sinova Pipina Akvitanskog (koji je imao 20 godina) i Luja Nemačkog (koji je imao 13 godina), kao i njegovog nećaka (Lotarovog rođaka) Bernara od Italije. Lotar bi takođe nasledio njihovu zemlju, ako bi umrli bez dece. Lotara, starog 22 godine, tada je njegov otac krunisao za zajedničkog cara u Ahenu.[1] U isto vreme, Akvitanija i Bavarska su dodeljene njegovoj braći Pipinu i Luju, respektivno, kao pomoćne kraljevine.[3] Nakon Bernardove smrti, izazvane njegovom zaverom protiv Luja Pobožnog i zaslepljivanjem, Lotar je takođe dobio Kraljevinu Italiju. Godine 821, Lotar se oženio Ermengardom (umla 851), ćerkom Huga grofa od Tura.[1]
Godine 822, preuzeo je vlast nad Italijom, a na Uskrs, 5. aprila 823. godine, ponovo ga je krunisao za cara papa Paskal I, ovoga puta u Rimu. U novembru 824, Lotar je objavio statut, Constitutio Romana, koji se odnosio na odnose pape i cara, koji je rezervisao vrhovnu vlast svetovnom moćniku, a potom je izdao razne uredbe za dobru vladu Italije.[1]
Po Lotarovom povratku na očev dvor, njegova maćeha Judit je dobila njegov pristanak na njen plan za obezbeđivanje kraljevstva za njenog sina Karla, plan koji je sproveden 829. godine,[1] kada je mladom princu data Alemanija kao kralju. Lotar je, međutim, ubrzo promenio svoj stav i narednu deceniju proveo u stalnoj borbi oko podele carstva sa svojim ocem. On je naizmenično bio gospodar carstva, prognan i zatvoren u Italiji, jedno vreme stupajući u oružani savez sa svojom braćom, a drugi put boreći se protiv njih, dok su granice kraljevstva koje je odredio bivale proširene i smanjene.[1][4]
Podela carstva, po kome Lotaru pripada najveći deo uredi
Postao je 815. kralj Bavarske. Kada je Luj Pobožni podelio 817. carstvo na svoje sinove i odredio pravila nasleđivanja, Lotar je postao savladar sa ocem Lujem Pobožnim. Lotar je tada dobio najveći deo, određeno je da bude car i da su mu braća podređena. Pipin Akvitanski i Ludvig Nemački su tada dobili Akvitaniju, odnosno Bavarsku.
Lotaru je tada određena Gvozdena kruna Lombardije, koju je tada držao nećak Luja Pobožnog Bernard. Bernard se pobunio zbog toga što je Italija određena Lotaru. Zbog toga je Bernard utamničen. Kada je Bernard umro u zatvoru Lotar 818. dobija italijansko kraljevstvo. Krunisan je kao car 5. aprila 823. u Rimu.
Novembra 824. izdaje statut po kome je sekularna vlast iznad papinske vlasti.
Građanski ratovi uredi
Kada se Luju Pobožnom rodio sin Karlo Ćelavi, nastaje veliki problem. Teritorije su već bile podeljene i niko nije hteo da daje svoj deo Karlu Ćelavom. U Vormsu 829. Luj Pobožni dodeljuje Karlu Ćelavom Alemaniju, koja je dotad bila obećana Lotaru. Lotar se na to buni. Prva pobuna je započela 830. pobunom sva tri sina protiv oca, koga su uspeli svrgnuti. Luj Pobožni je uspeo da privoli obećanjima drugačije preraspodele Pipina Akvitanskog i Ludviga Nemačkog, pa ga oni puštaju i ponovo vraćaju na presto. Luj Pobožni tada lišava Lotara carske titule i oduzima mu Italiju, koju daje Karlu Ćelavom.
Druga pobuna izbija 832. Lotar je uz saglasnost braće svrgnuo 833. Luja Pobožnog. Međutim pobuna plemstva je vratila Luja Pobožnog ponovo na tron, a Lotar je pobegao u Burgundiju.
U trećem građanskom ratu Lotar učestvuje na strani Luja Pobožnog u borbi protiv Ludviga Nemačkog i Pipina Akvitanskog. Luj Pobožni tada vraća Lotaru Italiju i carsku poziciju.[4][5]
Posle smrti Luja Pobožnog uredi
Kada je umro Luj Pobožni 840, carska ovlašćenja su predana Lotaru. Lotar nije hteo da se drži dogovora o podeli carstva, nego je hteo sve za sebe. Ludvig Nemački i Karlo Ćelavi su skupili vojsku protiv Lotara. Pobeđuju Lotara u bici kod Fontenoa 25. juna 841. godine. Lotar je pobegao posle bitke u Ahen. Počeo je rat protiv braće, nastojeći pljačkati im teritorije, ali Ludvig i Karlo su bili jači, pa Lotar napušta Ahen. Sa sobom je poneo sve blago.
Mirovni pregovori među braćom su dugo trajali, a završili su se Verdenskim sporazumom 843. po kome se Franačko carstvo deli na tri države. Lotar dobija status cara, Severnu Italiju i duge teritorije između Rajne i Rone od Mediterana do Severnog mora.
Posle Verdenskog sporazuma uredi
Lotar je Italiju predao svom najstarijem sinu Ludoviku II. Imao je mnogo problema u odbrani od Vikinga i Saracena. Kada je postao jako bolestan 855. podelio je kraljevstvo svojoj trojici sinova:
- Ludovik II dobija Italiju i titulu cara Svetog rimskog carstva
- Lotar II dobija Lotaringiju
- Karlo Provansalski dobija Provansu
Death and aftermath uredi
In 855 he became seriously ill, and despairing of recovery renounced the throne, divided his lands among his three sons, and on 23 September entered the monastery of Prüm, where he died six days later. He was buried at Prüm, where his remains were found in 1860.[1] It was at Prüm that Lothair was most commemorated.[6]
Porodično stablo uredi
| 16. Karlo Martel | ||||||||||||||||
| 8. Pipin III Mali | ||||||||||||||||
| 17. Rotruda od Trira | ||||||||||||||||
| 4. Karlo Veliki | ||||||||||||||||
| 9. Bertrada od Laona | ||||||||||||||||
| 2. Luj I Pobožni | ||||||||||||||||
| 5. Hildegard | ||||||||||||||||
| 1. Lotar I | ||||||||||||||||
| 3. Ermengarda od Hesbaja | ||||||||||||||||
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Lothair I.”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.
- ^ William W. Kibler; Grover A. Zinn (1995). Medieval France: An Encyclopedia. Psychology Press. str. 1065—. ISBN 978-0-8240-4444-2.
- ^ a b Duckett, Eleanor (1962). Carolingian Portraits. University of Michigan Press. str. 26, 34.
- ^ a b Mayke de Jong. „The Penitential State. Authority and Atonement in the Ages of Louis the Pious (814-840) - 1. Louis the Pious - A boy who became a king”. Academia. Pristupljeno 25. 1. 2020.
- ^ Pierre Riche (1993). The Carolingians: A Family Who Forged Europe. University of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-1342-4.
- ^ Screen, Elina (maj 2018). „Remembering and Forgetting Lothar I”. Writing the Early Medieval West. Writing the Early Medieval West. str. 248—260. ISBN 9781108182386. doi:10.1017/9781108182386.017. Pristupljeno 2019-04-09.
Literatura uredi
- 1911 Encyclopædia Britannica sources, Annales Fuldenses
- Nithard, Historiarum Libri, both in the Monumenta Germaniae Historica Scriptores, Bände i. and ii. (Hanover and Berlin, 1826 fol.)
- E. Mühlbacher, Die Regesten des Kaiserreichs unter den Karolingern (Innsbruck, 1881)
- E. Dümmler, Geschichte des ostfränkischen Reichs (Leipzig, 1887–1888)
- B. Simson, Jahrbücher des deutschen Reiches unter Ludwig dem Frommen (Leipzig, 1874–1876)
- Bradbury, Jim (2007). The Capetians: Kings of France 987-1328. Hambledon Continuum.
- Dutton, Paul E. (2008). Charlemagne's Mustache. Palgrave Macmillan.
- Lebe, Reinhard (2003). War Karl der Kahle wirklich kahl? Historische Beinamen und was dahintersteckt. Dt. Taschenbuch-Verlag.
- Nelson, Janet (1992). Charles the Bald. Essex.
- Riche, Pierre (1983). The Carolingians:The Family who forged Europe. University of Pennsylvania Press.
- Ammianus Marcellinus. Roman History. trans. by Roger Pearse. London: Bohn, 1862.
- Procopius. History of the Wars. trans. by H. B. Dewing.
- Fredegar. The Fourth Book of the Chronicle of Fredegar with its Continuations. trans. by John Michael Wallace-Hadrill. Connecticut: Greenwood Press, 1960.
- Fredegar. Historia Epitomata. Woodruff, Jane Ellen. PhD Dissertation, University of Nebraska–Lincoln, 1987.
- Gregory of Tours. Historia Francorum.
- Gregory of Tours. The History of the Franks. trans. by Ernest Brehaut. 1916. Excerpts here Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. август 2014)
- Gregory of Tours. The History of the Franks. 2 vol. trans. O. M. Dalton. Oxford: Clarendon Press, 1967.
- Bachrach, Bernard S. (trans.) Liber Historiae Francorum. 1973.
- Bachrach, Bernard S. Merovingian Military Organization, 481–751. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1971. ISBN 0-8166-0621-8
- Collins, Roger. Early Medieval Europe 300–1000. London: MacMillan, 1991.
- Fouracre, Paul. "The Origins of the Nobility in Francia." Nobles and Nobility in Medieval Europe: Concepts, Origins, Transformations, ed. Anne J. Duggan. Woodbridge: The Boydell Press, 2000. ISBN 0-85115-769-6.
- Geary, Patrick J. Before France and Germany: the Creation and Transformation of the Merovingian World. New York: Oxford University Press, 1988. ISBN 0-19-504458-4
- James, Edward. The Franks. (Peoples of Europe series) Basil Blackwell, 1988. ISBN 0-631-17936-4
- Lewis, Archibald R. "The Dukes in the Regnum Francorum, A.D. 550–751." Speculum, Vol. 51, No 3 (July 1976), pp 381–410.
- McKitterick, Rosamond. The Frankish Kingdoms under the Carolingians, 751–987. London: Longman, 1983. ISBN 0-582-49005-7.
- Murray, Archibald C. and Goffart, Walter A. After Rome's Fall: Narrators and Sources of Early Medieval History. 1999.
- Nixon, C. E. V. and Rodgers, Barbara. In Praise of Later Roman Emperors. Berkeley, 1994.
- Laury Sarti, "Perceiving War and the Military in Early Christian Gaul (ca. 400–700 A.D.)" (= Brill's Series on the Early Middle Ages, 22), Leiden/Boston 2013, ISBN 978-9004-25618-7.
- Schutz, Herbert. The Germanic Realms in Pre-Carolingian Central Europe, 400–750. American University Studies, Series IX: History, Vol. 196. New York: Peter Lang, 2000.
- Wallace-Hadrill, J. M. The Long-Haired Kings. London: Butler & tanner Ltd, 1962.
- Wallace-Hadrill, J. M. The Barbarian West. London: Hutchinson, 1970.
Spoljašnje veze uredi
- Surviving letters of Lothar I, in Latin with English translation by Richard Matthew Pollard.
