Luka Vukalović
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Luka Vukalović (Bogojević Selo, 18. oktobar 1823 — Saltakča, Odesa, 6. jul 1873) je bio vođa srpskog ustanka u Hercegovini 1852—1862.
Luka Vukalović | |
|---|---|
 Luka Vukalović | |
| Datum rođenja | 18. oktobar 1823. |
| Mesto rođenja | Bogojević Selo, Zupci, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 6. jul 1873. (49 god.) |
| Mesto smrti | Saltakča, Ruska Imperija |
Biografija
urediVukalović je u Trebinju izučio puškarski zanat i neko vreme se bavio njime u Herceg Novom. U doba Omer-pašine akcije protiv Crne Gore vratio se 1852. u rodni kraj, gde je izabran za plemenskog glavara i kapetana. Kad je Omer-paša u martu 1852. naredio da se od hercegovačke raje oduzima oružje, protiv su se oduprli krajevi u kojima je Vukalović bio glavar.
Otpor protiv predaje oružja, doveo je do manjih sukoba između Hercegovaca i Turaka, što je značilo uvod u ustanak, iza kojega je od početka stajao Vukalović.
Do ustanka je došlo u zimu 1852/53. kada su Grahovljani, Banjani i Drobnjaci odbili da plate Turcima dužnu trećinu. Kako je istovremeno došlo i do akcije Turaka protiv Crne Gore, borila su se istočnohercegovačka plemena uz Crnogorce. Iako u periodu od 1853. do 1857. nije bilo većih ustaničkih akcija, ustanak se nije smirio. Austrija je očigledno ometala akciju Luke Vukalovića znajući da je pomaže Crna Gora, a istovremeno je pratila i rad francuskih konzularnih predstavnika.
Ustanak se rasplamsao u decembru 1857, kad je i knjaz Danilo počeo da podržava ustanike ogorčen na Portu zbog njene izjave na Pariskom kongresu 1856. da Crnu Goru smatra delom svoje teritorije.
Posle bitke na Grahovcu 1. maja 1858, kada su Crnogorci i hercegovački ustanici porazili Turke, knjaz Danilo je imenovao Vukalovića za vojvodu Zubaca, Kruševice, Dračevice i Sutorine, gde je obrazovao neku vrstu autonomne uprave.
Porta naterana tim porazom na popuštanje, provela je razgraničenje sa Crnom Gorom, a time priznala samostalnost Crne Gore. Kako je veliki deo istočne Hercegovine osim Grahova, jednog dela Banjana, Drobnjaka, Župe i nikšićkih Rudina i dalje ostao pod turskom vlašću Vukalović je nastavio ustaničku akciju.
Ovo je snažno odjeknulo u Bosni, posebno u bunama velikih razmera u Bosanskoj Krajini i Posavini 1858. Bojeći se se da se ustanak ne bi proširio i na njenu teritoriju, Austrija je još u većoj meri počela da ometa Vukalovića, pomažući na razne načine i samim Turcima.
Vukalović se u svojim zahtevima nije ograničavao samo na rešavanje ekonomskih problema hercegovačke raje, nego je ustanku dao pečat borbe za nacionalno oslobođenje, tražeći da se Hercegovina pripoji Crnoj Gori.
Takav karakter ustanka izazvao je i interesovanje evropskih velikih sila, čiji su konzularni predstavnici radili na tome da se Vukalović potčini turskim vlastima. Vukalović je nastavio borbu protiv Turaka i posle nasilne smrti knjaza Danila (1860), podstaknut i primerima borbe za ujedinjenje koju je u Italiji vodio Garibaldi.
Od 1861. Omer-paša je pokušavao da raznim obećanjima i ustupcima umrtvi ustanak, u čemu nije imao uspeha. No kada je Crna Gora posle poraza u ratu sa Turskom u avgustu 1862. pismeno obavezala da više neće pomagati ustanički pokret u Hercegovini, Vukalović se, smatrajući da je tamošnji narod ostavljen na cedilu, pismeno sporazumeo sa Omer-pašom, koji je obećao amnestiju svim ustanicima. Omer-paša je obećao Vukaloviću da će ga postaviti vojvodom Zubaca, Kruševice, Dragačevice i Sutorine, ali to nije učinio, nego ga je imenovao bimbašom na 500 pandura koji su imali zadatak da čuvaju red i mir na granici.
Kada je video da Turci ne ispunjavaju obećanja data narodu u vezi olakšanja feudalnih davanja i smanjenja poreza, pokušao je 1865. da još jednom digne ustanak, ali je bez ikakve podrške sa strane, doživeo neuspeh.
Posle toga, napustio je rodni kraj i preselio se u Rusiju, gde je i umro 1873. godine
Pomen vojvode Luke Vukalovića i bitka Srba sa Turcima su opisani u pesmi vojvode Mirka Petrovića Njegoša „Boj na Zupcima“ (zbirka Junački Spomenik, Cetinje 1864. godine).
Galerija
uredi-
Opis ilustracije:
Srpski vojvoda Luka L. Vukalović (1823-1873), u knjizi o četništvu Matije Bana (1818-1903). -
Opis ilustracije:
Luka L. Vukalović (1823-1873), srpski ustanički vojvoda. -
Opis fotografije:
Vojvoda Luka L. Vukalović (1823-1873), tokom svog boravka 1865. godine u Beogradu.
,_srpski_ustanicki_vojvoda_iz_Hercegovine_-_1848.jpg)
,_srpski_vojvoda.jpg)
,_srpski_vojvoda_iz_Hercegovine.jpg)
Vidi još
urediLiteratura
uredi
- Berić, Dušan M. (1994). Ustanak u Hercegovini 1852-1862 (1. izd.). Beograd: SANU.
- Berić, Dušan M. (2000). Srpsko pitanje i politika Austrougarske i Rusije (1848-1878). Beograd: Gutenbergova galaksija.
- Vladimir Ćorović: Luka Vukalović i hercegovački ustanci od 1852—1862, Srpska kraljevska akademija, Beograd, (1923.)
- Stanoje Stanojević: Istorija srpskoga naroda (12), drugo izdanje Beograd 1910. godine.
- Vojislav Bogićević: Početak ustanka Luke Vukalovića u Hercegovini (1852—1853), Godišnjak Istorijskog društva BiH, Sarajevo 1953.
- Jovanović, Radoman (1981). „Crna Gora 1851-1878”. Istorija srpskog naroda. knj. 5, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 423—446.
- Ljušić, Radoš (2001). Istorija srpske državnosti. 2. Novi Sad: Ogranak SANU.
Spoljašnje veze
uredi- Veliki vojvoda Mirko Petrović Njegoš: „Boj na Zupcima“ (10. febr. 1858. god.) (jezik: srpski)
- 185 godina od rođenja vojvode Luke Vukalovića (jezik: srpski)
