Википедија

Luj XIII

Luj XIII Pravedni (franc. Louis XIII le Juste; dvorac Fontenblo, 27. septembar 1601 — Pariz, 14. maj 1643), sin Anrija IV i Marije Mediči, kralj Francuske od 1610—1643, u početku sa majkom Marijom Mediči. Kasnije je pravu vlast imao kardinal Rišelje. Ugušio je ustanak hugenota i stupio u Tridesetogodišnji rat.

Luj XIII
Luj XIII (portretisao Rubens)
Lični podaci
Datum rođenja(1601-09-27)27. septembar 1601.
Mesto rođenjadvorac Fontenblo, Francuska
Datum smrti14. maj 1643.(1643-05-14) (41 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
GrobBazilika Sen Deni
Porodica
SupružnikAna od Habzburga
PotomstvoLuj XIV, Filip I, vojvoda Orleanski
RoditeljiAnri IV
Marija Mediči
DinastijaBurboni
Kralj Francuske
Period14. maj 1610 — 14. maj 1643.
PrethodnikAnri IV
NaslednikLuj XIV
Potpis

Iznenadna smrt kralja Anrija IV u atentatu 1610. godine postavila je na Francuski presto njegovog sina Luja XIII koji je tada imao samo devet godina. Državno regenstvo u toj situaciji preuzima njegova majka Marija Mediči koja će kasnije odbijati da preda vlast punoletnom sinu. Formalno po tadašnjem zakonu Luj XIII postaje punoletan u svojoj trinaestoj godini, ali realnu vlast on će preuzeti tek 1617. godine. Kako mu majka niti tada nije dopuštala samostalno upravljanje dolazi do njihove žestoke svađe, što rezultuje njenim proterivanjem u zabačenu provinciju iz koje će ona dignuti dve neuspešne oružane bune protiv sina. Tako javno ukazana nesloga unutar dinastije je ohrabrila hugenote da podignu bunu koja je ugušena 1621. godine uz izlazak kralja na bojno polje. U tako dugoročno nestabilnoj situaciji Luj XIII se odlučuje 1624. godine na postavljanje kardinala Rišeljea na mesto prvog ministra. Tom odlukom do tada neodređena spoljna politika Francuske dobija konture koje se neće menjati do kraja života ovog kralja. U Nemačkoj toga doba traje tridesetogodišnji građanski rat između protestanata okupljenih oko Švedske i katolika okupljenih oko Austrije. Francuska kao katolička sila ostaje formalno neutralna, ali finansijski potpomaže protestante s ciljem smanjivanja moći Habzburga. U odlučujućim trenucima, Francuska skida prikrivenu neutralnost i objavljuje rat katoličkim silama. To se dešava 1635. godine kada su protestanti u Nemačkoj potučeni i spremni potpisati bilo kakav mir samo da rat prestane. Od tada do kraja vladavine Luja XIII Francuska se nalazi u ratu s Španijom i Austrijom. Povećanje poreza radi finansiranja rata dovodi do neorganizovanih buna 1636—1639. koje su lako ugušene.

Istorijska ostavština ovog kralja je naređenje iz dvadesetih godina sedamnaestog veka da svi dvorci, utvrđenja i slične tvorevine unutar Francuske moraju srušiti svoje odbrambene zidine. Tom provedenom naredbom plemići su izgubili i najmanju šansu za uspeh budućih pobuna, pošto je samo kralj od sada imao upravu nad svim utvrđenjima unutar države. Rezultat te promene postaje kraljev apsolutizam koji se ostvaruje u punom svetlu tokom vladavine njegovog sina Luja XIV. Luj XIII, koji je celog života bio slabog zdravlja, umire od Kronove bolesti[1] nekoliko meseci posle kardinala Rišeljea, 14. maja 1643. Posle njega svi Francuski kraljevi nose i titulu kralja Navare.

Njegova žena bila je Ana od Habzburga (1601–1666), a sinovi Luj XIV i Filip I, vojvoda Orleanski.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Fransoa, grof Vendoma
 
 
 
 
 
 
 
8. Charles de Bourbon, Duke of Vendôme
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marie de Luxembourg
 
 
 
 
 
 
 
4. Antonio Burbonski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. René of Alençon
 
 
 
 
 
 
 
9. Françoise of Alençon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Margaret of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
2. Anri IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Huan III od Navare
 
 
 
 
 
 
 
10. Enrike II od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Katarina od Navare
 
 
 
 
 
 
 
5. Huana III od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Šarl od Orleana, grof od Angulema
 
 
 
 
 
 
 
11. Margarita od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Lujza od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
1. Luj XIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Giovanni dalle Bande Nere
 
 
 
 
 
 
 
12. Kozimo I Mediči
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Marija Salvijati
 
 
 
 
 
 
 
6. Frančesko I Mediči
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Pedro Álvarez de Toledo
 
 
 
 
 
 
 
13. Eleonora di Toledo
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Maria Osorio
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija Mediči
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Filip I od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
14. Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Huana od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
7. Johana od Austrije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Vladislav II Jagelonac Mlađi
 
 
 
 
 
 
 
15. Ana od Češke i Ugarske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ana od Foa-Kandala
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ Petitfils 2008, str. 849.

Literatura uredi

  • Petitfils, Jean-Christian (2008). Louis XIII. Perrin. 
  • Blanchard, Jean-Vincent, Éminence: Cardinal Richelieu and the Rise of France (2011) New York: Walker & Company. . ISBN 978-0-8027-1704-7.  Tekst „pages” ignorisan (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Howell, James "Louis XIII" English historiographer Royal 1661–1666
  • Huxley, Aldous. "The Devils of Loudun" (1952). The trial of Urbain Grandier, priest of the town who was tortured and burned at the stake in 1634
  • Knecht, Robert, Renaissance France, genealogies, Baumgartner, genealogical tables
  • Willis, Daniel A. (comp). The Descendants of Louis XIII (1999). Clearfield

Spoljašnje veze uredi

 
Luj XIII na Vikimedijinoj ostavi.


 
Francuski kraljevi
(1610 — 1643)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луј_XIII&oldid=26604288”