Mala sinagoga u Senti

Hasidska sinagoga u Senti (poznata i kao „Mala“ sinagoga) je bila hasidska sinagoga koja je delovala u gradu Senti u severnoj Srbiji između 1928. i 1944. godine. Poslednji rabin hasidske zajednice u gradu pre Holokausta bio je rabin Moše Tejtelbaum.

Ostaci Male sinagoge u Senti 2019. godine

Istorija

Jevrejska zajednica je osnovana u Senti tokom 18. veka. Jevrejsko groblje je svečano otvoreno 1775. godine, a 1817. godine na njegovom mestu je podignut mikve. Tokom revolucije 1848. godine u Mađarskoj, srpski milicioner je ubio rabina zajednice Isera Ulmana. U Senti je 1873. osnovana velika sinagoga. Nakon raskola u mađarskom jevrejstvu, u zajednici su postojale dve struje: mala hasidska masa i velika pravoslavna zajednica Aškenaza. Početkom 20. veka došlo je do rascepa u zajednici Aškenaza. Zajednica Aškenaza u gradu se podelila na pravoslavne i neologiste. Rabin Šlomo Klajn iz zajednice Aškenaza ostao je sa pravoslavnom frakcijom, a Herman Švajger je postavljen za rabina Neološke zajednice. Pripadnici zajednice Aškenaza uglavnom su govorili mađarski i tako su se molitve obavljale i u vreme Jugoslavije. Hasidi i Aškenazi su se do 1915. molili u istoj sinagogi, ali kada se broj neologa u zajednici Aškenaza povećao, hasidi su prešli da se mole odvojeno. U početku u privremenom objektu, a kasnije, 1928. godine, u stalnom objektu. Rabin hasidske zajednice bio je Moše Lajbović, a vođe kongregacije su bili Izrael Polak i kasnije Natan Krajnik. Tokom 20-ih godina 20. veka, uticaj satmar hasidizma se povećao u hasidskoj zajednici.

Godine 1927. hasidska zajednica je osnovala posebno Kadiša društvo za zajednicu. Tokom Drugog svetskog rata, nakon invazije na Jugoslaviju i njene podele, područje je predato Mađarskoj. U aprilu 1941, rabin Moše Tejtelbaum je stigao u Sentu i služio kao rabin u hasidskoj zajednici („Sefarim“). Hasidska zajednica i aškenaska zajednica nisu formirale društvene veze ili bračne veze između sebe. Sa ekonomske tačke gledišta, članovi hasidske zajednice bili su trgovci i imali su zanimanja od koristi unutar zajednice, kao što su pekari, časovničari i zanatlije. Pripadnici hasidske zajednice istakli su se i sakupljanjem i trgovinom perja.

Zgrada je građena u neobaroknom stilu, pravougaonog je oblika i leži u uzdužnom položaju od zapada ka istoku. Glavni ulaz za muškarce je sa zapadne strane u predsoblje, a na severnoj strani je ulaz za žene. Niže u predvorju je molitvena sala. Na istočnom kraju molitvene sale nalazi se Kovčeg zaveta. Dana 4. septembra 1928. godine, Hasidska sinagoga je svečano otvorena, zajedno sa Talmud Torom i tri učionice. Svečanosti Hanuke prisustvovao je i rabin Moše Dojč iz hasidske zajednice u Subotici. Sa dolaskom rabina Mošea Tejtelbauma u Sentu, došlo je do buđenja u hasidskoj zajednici i hasidi su pohrlili iz okolnih zajednica, kao i iz zajednica u Mađarskoj da učestvuju u molitvama i večerama koje je držao.

Zajednica Sente je uništena u Holokaustu kao deo Holokausta mađarskih Jevreja. Sam rabin Tejtelbaum je spašen, ali je cela njegova porodica stradala. Posle Drugog svetskog rata, zgrada je eksproprisana od strane vlasti, predata lokalnoj vlasti i korišćena kao sportska hala.

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Mala sinagoga u Senti na Vikimedijinoj ostavi

• Hasidska sinagoga u Senti Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. februar 2020), na mestu Centra za jevrejsku umetnost