Marija Ugarska (napuljska kraljica)

Marija Ugarska
Marija Ugarska
Lični podaci
Datum rođenja	1257.
Datum smrti	25. mart 1323.
Mesto smrti	Napulj, Napuljsko kraljevstvo
Porodica
Supružnik	Karlo II Napuljski
Potomstvo	Karlo Martel Anžujski, Louis of Toulouse, Robert Napuljski, Filip I Tarentski, Raymond Berengar of Andria, Peter Tempesta, John of Gravina, Margareta od Anžua i Mena, Blanš Anžujska, Eleonora Anžujska, Marija Napuljska
Roditelji	Stefan V Ugarski; Jelisaveta Kumanka
Dinastija	Arpadovci
Kraljica Napulja
Period	1285 – 5. maj 1309
Prethodnik	Margareta Burgundska
Naslednik	Sanča od Majorkse

Marija Ugarska (oko 1261 - 25. mart 1323), iz dinastije Arpadovića, bila je supruga napuljskog kralja Karla II Napuljskog. Bila je ćerka Stefana V Ugarskog i njegove supruge Jelisavete Kumanke. Marija je bila regent u Provansi u 1290-1294 i u Napulju u 1295-96, 1296-98, i 1302, za vreme odsustva svog supruga.

Porodice

Marijina majka Jelisaveta Kumanka je praktikovala šamanizam, poput drugih Kumana. Ona je smatrana paganskom od ondašnjih hrišćana u Evropi i morala je da pređe u katolicizam da bi se udala za Marijinog oca Stefana. Nije poznato sa koliko godina je prihvatilo hrišćanstvo, ali je bilo moguće da je već bila odgajana kao pravolska na mađarskom dvoru od detinjstva.

Marija je bio druga od šestoro dece. Njene sestre, Jelisaveta i Katalina su postale kraljice Srbije. Još jedna sestra, Ana je bila u braku sa Andronikom III Paleologom. Marijin jedini brat je bio Ladislav IV Kumanac.

Njeni baba i deda po ocu bili su Bela III i njegova supruga Marija Laskarina. Njene deda po majci bi mogao biti Koten, vođa plemena Kumana.

Biografija

Godine 1270, kada je Mariji bilo samo dvanaest godina, udala se za budućeg Karla III Napuljskog. Venčanje je obavljeno u Napulju 6. avgusta 1270. Brak je zamišljen kao dvostruki saveza između Napulja i Ugarske sa ciljem da se osvoji Vizantija, ali brak nije poslužio svojoj svrsi jer je njen brat 1272. sklopio savez sa Vizantijom. Marija je pratila Karla na njegobim putovanjima i provela je period od 1278. do 1282 u Provansi sa svojim suprugom. Marija je 1284. godine povukla svoj prvi politički potez: kada je Karla zarobila Kraljevina Aragon, ona je donela odluku da se oslobodi aragonski zatvorenik Beatriče Hoenštaufen. Karlo je 1285. postao monarh, ali je ostao u aragonskom zarobljeniku. Ona nije vršila ulogu regenta umesto njega u Napulju, već je ostala u Provansi, gde je imala vlast sa vremena na vreme, , iako ona tu nije bila formalno regent. Učestvovala je u pregovorima sa Aragonom o oslobađanju njenog supruga 1282, a iste godine je sklopila mirovni sporazum sa Aragonom. Karlo je oslobođen iste godine, i zajedno su se vratili u Napulj. Od 1290. do 1294, ona je bila regent umesto njega u Provansi.

Marijin brat, Ladislav IV Kumanac je 10. jula 1290. umro bez dece. Sada je bilo pitanje ko će ga naslediti: on je imao četiri sestre, od kojih su ga tri nadživele, sve četiri su se udale za moćne vladare i sve četiri su imale svoju decu. Marija je 21. septembra 1290. istakla svoje pravo na presto Ugarske. Protiv nje su bile njene dve sestre, Katalina i Jelisaveta, i njihova dece, plus dece njena mlađe sestre Ane. Marijau je papski izaslavnik krunisao za kraljicu u Napulju (1291), ali odmah su prebačen kraljevka prava na njenog najstarijeg sina, Karla Martela Anžujskog. Papa je istakao svoja isključiva prava u Ugarskoj 30. avgusta 1295. Međutim, Katalinin sin, Stefan Vladislav II, je još uvek bio opasan rival Marije i Karla Martela. Na kraju, Karl Martel dao svom rođaku Slavniju kao kompromis.

Karlo Martel je bio samo titularni kralj Ugarske, tek je Marijin unuk Karlo Robert postao kralj. Konačno, pretenzije sestara Marije i Kataline su bili ujedinjene kroz zajedničkog potomka kada je njihova čukununuka, Marija Ugarska, stupila na mađarski presto 1382. Kada je linija Karla Martela i Anžujaca u Ugarskoj izumrlia, nasledio ih je Žigmund Luksemburški, dalji potomak Bele IV.

Tokom 1290, Marijina sestra Jelisaveta je pobegla iz Češke sa svojim sinom nakon što je njen suprug izgubio vlast i bio pogubljen, Marija je dozvolila Jelisavete i njenom sinu da ostane u Napulju, pre nego što je postala monahinja, ali je pobegla i preudala se za Stefana Milutina (brat Katalininog muža Dragutina) Jelisavetin boravak u Napulju je zabeležen tokom jula 1300. Marija se sa suprugom Karlom vratila u Napulj 1294. Ona je bila njegov zastupnik u pregovorima sa papom od 1295. do 1296. Između 1296. i 1298, ponovo je bila regent Napulja u odsustvu svog supruga. Poslednji put je bila regent 1302. Nakon toga, izgubila je svoj uticaj nad državnim poslove, i posvetila se pobožnim dužnostima, kao što su za finansiranje manastira i crkava.

Marijin muž je umro u avgustu 1309. Ne postoje dokazi da je ona postala monahinja, oko čega su postojale glasine, ali jeste provela mnogo svog vremena u manastirima. Živela je u Napulj do kraja svog života, gde je umrla 25. marta 1323.