Matematičar

Matematičar je osoba čija je glavna oblast rada matematika.

Matematičar
Arhimed, starogrčki matematičar
Zanimanje
Naziv zanimanja	matematičar
Područje rada	Matematika
Opis
Polja rada	aritmetika, algebra, geometrija, analiza
Kvalifikacije	Fakultet

Matematika

Glavni članak: Matematika

Matematika (grčki: μαθηματική što znači učenje) je formalna i egzaktna nauka koja je nastala izučavanjem figura i računanjem s brojevima. Pod matematikom se u širem smislu podrazumeva da je ona nauka o količini (aritmetika), strukturi (algebra), prostoru (geometrija) i promeni (analiza).

Na srpskom jeziku se matematika izučava, npr. na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Matematičkoj gimnaziji.

Istorija

Glavni članak: Istorija matematike

Jedan od najranijih poznatih matematičara bio je Tales iz Mileta (oko 624–546. p. n. e.); on se smatra prvim pravim matematičarom i prvom poznatom osobom kojoj je pripisano matematičko otkriće. On je zaslužan za prvu upotrebu deduktivnog rasuđivanja primenjenog na geometriju, tako što je izveo četiri posledice Talesove teoreme.

Baudajana (oko 900. godine p. n. e.) je najraniji poznati matematičar iz Indije i verovatno prvi matematičar na svetu. On je prvi izračunao vrednost Pi. Pitagorina teorema se danas nalazi već u Baudajanovim sutrama mada je napisana godinama pre Pitagorinog doba.

Broj poznatih matematičara je porastao kada je Pitagora sa Samosa (oko 582–507. p. n. e.) osnovao Pitagorejsku školu, čija je doktrina bila da matematika vlada univerzumom i čiji je moto bio „Sve je broj“. Pitagorejci su skovali termin „matematika” i sa njima počinje proučavanje matematike radi nje same.

Prva žena matematičar zabeležena u istoriji bila je Hipatija Aleksandrijska (350-415. godine). Ona je nasledila svog oca na mestu bibliotekara u Velikoj biblioteci i napisala mnoga dela iz primenjene matematike. Zbog političkog spora, hrišćanska zajednica u Aleksandriji ju je kaznila pretpostavljajući da je umešana, tako što su je sastrugali njenu kožu školjkama (neki kažu da je korišten crep).

Nauka i matematika u islamskom svetu tokom srednjeg veka sledile su različite modele i načine finansiranja koji su varirali prvenstveno na bazi naučnika. Obimno pokroviteljstvo i snažna intelektualna politika koju su sprovodili specifični vladari su omogućili razvoj naučnog znanja u mnogim oblastima. Finansiranje prevoda naučnih tekstova na druge jezike je trajalo sve vreme vladavine pojedinih halifa, i pokazalo se da su pojedini naučnici postali stručnjaci za dela koja su prevodili i zauzvrat dobijali dalju podršku za nastavak razvoja određenih nauka. Kako su ove nauke dobile širu pažnju elite, više naučnika je bilo pozvano i finansirano da proučavaju određene nauke. Primer prevodioca i matematičara koji je imao koristi od ove vrste podrške bio je Muhamed el Horezmi. Značajna karakteristika mnogih naučnika koji su radili pod muslimanskom vlašću u srednjem veku je da su često bili polimati. Primeri uključuju rad na optici, matematici i astronomiji Ibn Hejsama.

Renesansa je Evropi donela sve veći naglasak na matematici i nauci. Tokom ovog perioda tranzicije od uglavnom feudalne i crkvene kulture ka pretežno sekularnoj, mnogi značajni matematičari su imali druga zanimanja: Luka Pačoli (osnivač računovodstva); Nikolo Fontana Tartalja (poznati inženjer i knjigovođa); Đirolamo Kardano (najraniji osnivač verovatnoće i binomske ekspanzije); Robert Rekord (lekar) i Fransoa Vijet (advokat).

Kako je vreme prolazilo, mnogi matematičari su gravitirali univerzitetima. Naglasak na slobodnom mišljenju i eksperimentisanju počeo je na najstarijim britanskim univerzitetima počevši od sedamnaestog veka u Oksfordu sa naučnicima Robertom Hukom i Robertom Bojlom, i na Kembridžu gde je Isak Njutn bio Lukasijanski profesor matematike i fizike. Prelazeći u 19. vek, cilj univerziteta širom Evrope evoluirao je od podučavanja „regurgitacije znanja“ do „podsticanja produktivnog razmišljanja“. Godine 1810. Humbolt je ubedio pruskog kralja da izgradi univerzitet u Berlinu. na osnovu liberalnih ideja Fridriha Šlajermahera; cilj je bio da se demonstrira proces otkrivanja znanja i da se učenici nauče da „u svim svojim razmišljanjima vode računa o fundamentalnim zakonima nauke“. Tako su seminari i laboratorije počeli da se razvijaju.

Britanski univerziteti ovog perioda usvojili su neke pristupe poznate italijanskim i nemačkim univerzitetima, ali pošto su već uživali suštinske slobode i autonomiju, promene su tamo počele sa dobom prosvetiteljstva, istim uticajima koji su inspirisali Humbolta. Univerziteti u Oksfordu i Kembridžu su naglasili važnost istraživanja, verovatno autentičnije implementirajući Humboltovu ideju o univerzitetu nego čak i nemački univerziteti, koji su bili podložni državnim vlastima. Sve u svemu, nauka (uključujući matematiku) postala je fokus univerziteta u 19. i 20. veku. Studenti su mogli da sprovode istraživanja na seminarima ili laboratorijama i počeli da izrađuju doktorske teze sa više naučnog sadržaja. Prema Humboltu, misija Berlinskog univerziteta je bila da se bavi naučnim saznanjima. Nemački univerzitetski sistem je podsticao profesionalna, birokratski regulisana naučna istraživanja koja se obavljaju u dobro opremljenim laboratorijama, umesto istraživanja koje su radili privatni i individualni naučnici u Velikoj Britaniji i Francuskoj. Zapravo, Rieg tvrdi da je nemački sistem odgovoran za razvoj modernog istraživačkog univerziteta, jer se fokusirao na ideju „slobode naučnog istraživanja, nastave i studiranja“.

Zanimanje

Na osnovu srpskog Republičkog zavoda za statistiku, zanimanje matematičar (šifra 2120) je svrstano u kategorije:

• (2) stručnjaci i umetnici,
• (21) Stručnjaci osnovnih i primenjenih nauka i
• (212) Matematičari, aktuari i statističari.

Pored opšte kategorije matematičar postoje i sledeća zanimanja:

• Matematičar u oblasti čiste/primenjene matematike
• Statističar matematičar
• Nastavnik matematike
• Stručni saradnik u matematici

Na osnovu istraživanja objavljenog na portalu Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske, matematičar je bilo jedno od deset najboljih zanimanja u 2012. godini.

Nagrade i takmičenja

Ne postoji Nobelova nagrada za oblast matematike, mada je bilo slučajeva kada su matematičari dobijali nagrade iz drugih oblasti, npr. ekonomije.

Zaslužnim matematičarima se dodeljuju sledeće nagrade:

• Abelova nagrada (po Nilsu Abelu),
• Černova medalja (po Šing-Šen Černu),
• Fildsova medalja (po Džon Fildsu),
• Gausova nagrada (po Karlu Gausu)

i druge.

Iz oblasti matematike, se organizuju brojna takmičenja na različitim školskim nivoima:

• Međunarodna matematička olimpijada, najvažnije i najuglednije takmičenje iz matematike učenika srednjih škola
• Balkanska matematička olimpijada, godišnje takmičenje u matematici učenika srednjih škola iz zemalja članica takmičenja

i druga.

Matematičke autobiografije

Nekoliko poznatih matematičara napisalo je autobiografije delimično da bi objasnili široj publici šta je to u matematici zbog čega su želeli da posvete svoje živote njenom proučavanju. Oni pružaju neke od najboljih uvida u to šta znači biti matematičar. Sledeća lista sadrži neka dela koja nisu autobiografije, već eseji o matematici i matematičarima sa jakim autobiografskim elementima.

• Knjiga mog života – Đirolamo Kardano
• Izvinjenje matematičara - G.H. Hardi
• Matematičarov zbornik (ponovno objavljen kao Litlevudov zbornik) - Dž. E. Litlevud
• Ja sam matematičar - Norbert Viner
• Želim da budem matematičar - Pol R. Halmos
• Avanture jednog matematičara - Stanislav Ulam
• Enigme slučaja - Mark Kac
• Randomne krive - Nil Koblic
• Ljubav i matematika - Edvard Frenkel
• Matematika bez izvinjenja - Majkl Haris

Značajni matematičari

• 
  Isak Njutn, 1642 – 1727
• 
  Leonard Ojler, 1707 – 1783
• 
  Žozef Luj Lagranž, 1736 – 1813
• 
  Karl Fridrih Gaus, 1777 – 1855
• 
  Bernhard Riman, 1826 – 1866
• 
  Anri Poenkare, 1854 – 1912
• 
  David Hilbert, 1862 – 1943
• 
  Srinivasa Ramanudžan, 1887 - 1920

Vidi još

• Spisak članaka na srpskoj Vikipediji o matematičarima

Literatura

• Abattouy, Mohammed; Renn, Jürgen; Weinig, Paul (2001). „Transmission as Transformation: The Translation Movements in the Medieval East and West in a Comparative Perspective”. Science in Context. Cambridge University Press. 14 (1–2): 1—12. S2CID 145190232. doi:10.1017/S0269889701000011. 
• Boyer (1991). A History of Mathematics. 
• Dunham, William (1994). The Mathematical Universe. John Wiley. 
• Halmos, Paul (1985). I Want to Be a Mathematician. Springer-Verlag. 
• Hardy, G.H. (2012) [1940]. A Mathematician's Apology (Reprinted with foreword izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-60463-6. OCLC 942496876. 
• Rüegg, Walter (2004). „Themes”. Ur.: Rüegg, Walter. A History of the University in Europe. 3. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36107-1. 
• Krantz, Steven G. (2012), A Mathematician comes of age, The Mathematical Association of America, ISBN 978-0-88385-578-2 
• Berggren, Lennart; Borwein, Jonathan M.; Borwein, Peter B. (2004), Pi: A Source Book, New York: Springer, ISBN 978-0-387-20571-7 
• Boyer, C.B. (1991) [1989], A History of Mathematics (2nd izd.), New York: Wiley, ISBN 978-0-471-54397-8 
• Cuomo, Serafina (2001), Ancient Mathematics, London: Routledge, ISBN 978-0-415-16495-5 
• Goodman, Michael, K.J. (2016), An introduction of the Early Development of Mathematics, Hoboken: Wiley, ISBN 978-1-119-10497-1 
• Gullberg, Jan (1997), Mathematics: From the Birth of Numbers, New York: W.W. Norton and Company, ISBN 978-0-393-04002-9 
• Joyce, Hetty (jul 1979), „Form, Function and Technique in the Pavements of Delos and Pompeii”, American Journal of Archaeology, 83 (3): 253—63, JSTOR 505056, S2CID 191394716, doi:10.2307/505056. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Katz, Victor J. (1998), A History of Mathematics: An Introduction (2nd izd.), Addison-Wesley, ISBN 978-0-321-01618-8 
• Katz, Victor J. (2007), The Mathematics of Egypt, Mesopotamia, China, India, and Islam: A Sourcebook, Princeton, NJ: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-11485-9 
• Needham, Joseph; Wang, Ling (1995) [1959], Science and Civilization in China: Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth, 3, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-05801-8 
• Needham, Joseph; Wang, Ling (2000) [1965], Science and Civilization in China: Physics and Physical Technology: Mechanical Engineering, 4 (reprint izd.), Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-05803-2 
• Sleeswyk, Andre (oktobar 1981), „Vitruvius' odometer”, Scientific American, 252 (4): 188—200, Bibcode:1981SciAm.245d.188S, doi:10.1038/scientificamerican1081-188. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Straffin, Philip D. (1998), „Liu Hui and the First Golden Age of Chinese Mathematics”, Mathematics Magazine, 71 (3): 163—81, doi:10.1080/0025570X.1998.11996627 
• Tang, Birgit (2005), Delos, Carthage, Ampurias: the Housing of Three Mediterranean Trading Centres, Rome: L'Erma di Bretschneider (Accademia di Danimarca), ISBN 978-88-8265-305-7. 
• Volkov, Alexei (2009), „Mathematics and Mathematics Education in Traditional Vietnam”, Ur.: Robson, Eleanor; Stedall, Jacqueline, The Oxford Handbook of the History of Mathematics, Oxford: Oxford University Press, str. 153—76, ISBN 978-0-19-921312-2 
• Aaboe, Asger (1964). Episodes from the Early History of Mathematics. New York: Random House. 
• Bell, E.T. (1937). Men of Mathematics. Simon and Schuster. 
• Burton, David M. The History of Mathematics: An Introduction. McGraw Hill: 1997.
• Grattan-Guinness, Ivor (2003). Companion Encyclopedia of the History and Philosophy of the Mathematical Sciences. The Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-7397-3. 
• Kline, Morris. Mathematical Thought from Ancient to Modern Times.
• Struik, D.J. (1987). A Concise History of Mathematics, fourth revised edition. Dover Publications, New York.
• Gillings, Richard J. (1972). Mathematics in the Time of the Pharaohs. Cambridge, MA: MIT Press. 
• Heath, Sir Thomas (1981). A History of Greek Mathematics. Dover. ISBN 978-0-486-24073-2. 
• van der Waerden, B.L., Geometry and Algebra in Ancient Civilizations, Springer, 1983, ISBN 0-387-12159-5.
• Corry, Leo (2015), A Brief History of Numbers, Oxford University Press, ISBN 978-0198702597 
• Hoffman, Paul (1998). The Man Who Loved Only Numbers: The Story of Paul Erdős and the Search for Mathematical Truth. Hyperion. ISBN 0-7868-6362-5. 
• Menninger, Karl W. (1969). Number Words and Number Symbols: A Cultural History of Numbers. MIT Press. ISBN 978-0-262-13040-0. 
• Stigler, Stephen M. (1990). The History of Statistics: The Measurement of Uncertainty before 1900. Belknap Press. ISBN 978-0-674-40341-3. 

Spoljašnje veze

• Društvo matematičara Srbije
• Occupational Outlook: Mathematicians. Information on the occupation of mathematician from the US Department of Labor.
• Sloan Career Cornerstone Center: Careers in Mathematics. Although US-centric, a useful resource for anyone interested in a career as a mathematician. Learn what mathematicians do on a daily basis, where they work, how much they earn, and more.
• The MacTutor History of Mathematics archive. A comprehensive list of detailed biographies.
• The Mathematics Genealogy Project. Allows scholars to follow the succession of thesis advisors for most mathematicians, living or dead.
• Weisstein, Eric W. „Unsolved Problems”. MathWorld. 
• Middle School Mathematician Project Short biographies of select mathematicians assembled by middle school students.