Mikroklima
Mikroklima (grč. mikros — mali i grč. klima — nagib) je klima prizemnog sloja vazduha i manje posmatrane teritorije do najviše dva metra visine. Može se odnositi na - livadu, polje, obode šuma, kvart grada, manje naselje i dr. Takođe, mikroklima može biti i razlika meteorološkog režima unutar tipa lokalne klime. Mikroklima se odnosi i na klimu ageografskih prostora (npr. klima u skladištu, u hladnjači, u stanovima, radnim prostorijama, klima krune drveta, mravinjaka itd.). Mikroklima je specifična varijanta makroklime, i mikroklima se unutar makroklime formira pod uticajem:
- mikroreljefa - vrtače, uvale, kraška polja, rečne doline, bregovi i brda, prisojne i osojne strane itd.
- fizičkih osobina podloge - vrsta biljnog pokrivača, golo tle ili prekriveno snegom, vodom, ledom itd.
Područje mikroklime može da obuhvata od nekoliko kvadratnih metara do nekoliko kvadratnih kilometara.
Mikroklimatologija uredi
Mikroklimatologija je deo klimatologije koji proučava osobine klime malih površina ili prizemnog sloja vazduha nižeg od dva metra. Ova nauka je počela da se razvija na samom početku XX veka.[1] Mikroklimatska proučavanja imaju veliki praktični značaj za poljoprivredu, pri izboru mesta za izgradnju turističkih objekata, za korišćenje solarne energije. Mikroklimatološka poučavanja pored praktičnog, imaju i naučni, teorski značaj. Zadatak mikroklimatologije je da se u punoj meri prikažu klimatske razlike pojedinih delova terirorije u vezi sa razlikama podloge i reljefa na tim delovima teritorije.[2]
Elementi mikroklime uredi
- insolacija
- radijacija
- temperatura prizemnog sloja vazduha
- vlasžnost
- isparavanje
- vetar
- snežni pokrivač
- vegetacija
- ljudska delatnost
Metode mikroklimatskih osmatranja uredi
Mikroklimatska proučavanja ili takozvana mikroklimatska snimanja zasnivaju se na podacima osmatranja najbliže standardne meteorološke stanice i nekoliko privremenih stanica smeštenih na karakterističnim tačkama proučavane teritorije. Osobine mikroklime nekog kraja ili naselja najizrazitije se zapažaju u toku toplog ili tihog vremena. Pošto se u prizemnom sloju vazduha veličine klimatskih elemenata menjaju i pri neznatnim promenama visine, potrebna merenja vrše se na samoj podlozi, zatim i na udeljenosti od 2, 5, 10, 15, 20, 30 i 50 cm, zatim na visini od 1 i 1,5 m. Na taj način mogu se registrovati prosečne vrednosti temperature, vlažnosti vazduha, brzine vetra u prizemnom sloju kao i druge pojave. Pored ovakih proučavanja postoje i maršrutna snimanja. Ona se svode na merenje pojedinih klimatskih elemenata duž određenog puta. Pri tome osmatrači mogu da koriste i motorna vozila, koja su specijalno opremljena u tu svrhu.[1] Mikroklimatska proučavanja su veoma razvijena u SAD, Nemačkoj, Rusiji, Austriji, Japanu, Velikoj Britaniji itd.
Faktori koji utiču na obrazovanje mikroklime uredi
- Čovekova delatnost
- Reljef
- Vegetacija
- Vodene površine
Čovek i mikroklima uredi
Čovek svojom deletnošću utiče na sve, pa i na klimu. Izgradnjom objekata od betona, cigle i asfalta on utiče na okolnu prirodu. Takve tvorevine akumuliraju više toplote, te su manje šanse da u ovim područjima budu ektremno niske temperature ili mraz, kakve bi mogle da budu tamo gde je priroda očuvana. Takođe zgrade predstavljaju štit od vetra.
Reljef i mikroklima uredi
Reljef ima veliki uticaj na mikroklimu. Uzvišenja smanjuju amplitudu dnevnih temperatura, dok je razna udubljenja povećavaju. To se dešava jer rashlađeni i gušći vazduh klizi niz padine i skuplja se u udubljenjima – u dolinama, jarugama, vrtačama, uvalama, kraškim poljima i kotlinama. Takođe u toku dana vazduha u dolinama, i uopšte u udubljenjima, više se zagreje i tu se, zbog manjeg provetravanja, najvećim delom zadržava. Postoje i razlike u temperaturi vazduha na padinama udubljenja koje su uslovljene ekspozicijom strana. Prisojne strane su leti uvek toplije od osojnih. A ekspozicija utiče i na vlažnost tla. Takođe postoje i razlike u temperaturi koje nastaju kao posledica nejednakog upadnog ugla Sunčevih zrakova. Reljef utiče i na veličinu isparavanja. Ono je veće na uzvišenjima, jer su tamo jača i češća strujanja vazduha, nego na udubljenjima i u dolinama. Mikroklima se takođe dosta menja u aluvijalnim ravnima reka. Tu je leti temperatura niža, a zimi viša od uobičajne. Ovo se postebno zapaža u aluvijalnim ravnima velikih reka kao što su Volga, Kama, Ob, Jenisej, Misisipi itd.[1]
Vegetacija i mikroklima uredi
Vegetacija daje mikroklimi izrazita svojstvena obeležja. Ona smanjuje osvetljenost, ublažava dnevne i godišnje amplitude temperatura, povećava relativnu vlažnost i padavine, zadržava sneg, smanjuje vrzinu vetra, a šumsko tle akumulira više vode nego otvoreno polje. Najveći uticaj na mikroklimu ima šuma. Klima šume od velike mere zavisi od vrste drveća (listopadno, četinarsko, mešovito), njegove starosti i načina korišćenja šuma.
Vegetacija i vodene površine (primer jezero) uredi
Jezera imaju uticaj na klimu u svom priobalnom pojasu. To se oseća po svežini kada im čovek prilazi leti, a po manjoj hladnoći zimi. Ovakav uticaj vode jezera na klimu može se uočiti na Ohridskom jezeru u Makedoniji, jer je temperatura vazduha u Ohridu manja za 2,2 °C nego u Bitolju. A još su veći uticaji jezera kao što su Kaspijsko, Aralsko ili Bajkalsko. Ona na svoju okolinu deluju kao mora, to jest daju joj maritimne odlike. Takođe oko jezera veća su isparenja, a samim tim i veća je relativna vlažnost i količina padavina.[1]
Mikroklima u pojedinim gradovima i regionima uredi
- Amerika - San Francisko ima različite mikroklimate, pa tako temperatura u jednom kvartu može biti i do 5 °C veća nego u drugom. To se dešava zbog različite gradske topografije i uticaja vodenih površina. Los Anđeles i San Dijego su područja gde temperatura može da varira i do 10 °C između unutrašnjosti i primorja. Takođe tu brda i planine blokiraju primorske vazdušne mase. Pored ovih gradova rezličite tipove mikroklima poseduju i mnogi drugi gradovi sa različitim geografskim položajima i odlikama reljefa (Kalgari, Halifaks, Santijago).
- Evropa – U kantonu Tićino u Švajcarskoj mikroklimat omogućuje rast palme i drveća banane. Kanarska ostrva nazivaju se još i „Minijaturni kontinent“ zbog različite mikroklime. Lids u Engleskoj zbog velikog broja dolina koja okružuju centar grada ima izmenjenu mikroklimu.
- Afrika – Marokanski gradovi okrenuti ka Atlantskom okeanu imaju blaga leta, sa temperaturom u proseku 23 do 26 °C uprkos tome što se nalaze u neposrednoj blizini tople klime pustinje Sahare.
- Azija – Aman i Jordan imaju ekstremne primere mikroklime, gde skoro svaki kvart ima svoju sopstvenu mikroklimu. Pa tako u jednom gradu u predgrađu temperatura može biti jako niska, a u centru viša. U Iranu, u gradu Jazd, tradicionalna arhitektura dvorišta sa drvećem i bazenima u sadejstvu sa vetrom stvrila je povoljnu mikroklimu u ovoj pustinjskoj oblasti.
- Australija – U Sidneju temperatura je leti niža blizu primorskog dela, a je zimi viša nego centru grada.
Vidi još uredi
Spoljašne veze uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- J. Racovec et al. Turbulent dissipation of the cold-air pool in a basin: comparison of observed and simulated development. Meteorol. Atmos. Phys. 79, 195-213 (2002)
- R. Geiger. The climate near the ground. Harvard University Press, 1957.