Mileta Magarašević

Mileta Magarašević (Gornji Kovilj, 2. decembar 1905 — Beograd, 24. decembar 2003) bio je profesor i doktor medicinskoh nauka i jedan od pionira Medicinskog fakulteta u Beogradu i zdravstvenog sistema Srbije. Potiče iz stare vojvođanske porodice kulturnoprosvetnih delatnika. U zgradi škole kojom je u Kovilju upravljao njegov otac Mirko A. Magarašević (1878—1958) čiji je deda Jovan bio rođeni brat Georgija Magaraševića (1793—1830), osnivača i prvog Urednika, po trajanju najstarijeg, srpskog književnog časopisa – Letopis matice srpske pokrenutog 1825. godine i inspirator osnivanja same Matice srpske, 1826. godine.

Mileta Magarašević
Lični podaci
Datum rođenja	(1905-12-02)2. decembar 1905.
Mesto rođenja	Gornji Kovilj, Austrougarska
Datum smrti	24. decembar 2003.(2003-12-24) (98 god.)
Mesto smrti	Beograd,
Prebivalište	Srbija
Naučni rad
Institucija	Medicinski fakultet u Beogradu

Od 1916. do 1924. pohađao je Srpsku pravoslavnu gimnaziju u Novom Sadu i završio svaki razred sa skroz odličnim uspehom. Na Medicinski fakultet u Beogradu upisao se 26. septembra 1924. kao pripadnik pete generacije studenata medicine (1924/25), i diplomirao je 18. juna 1930. posle čega postaje član Srpskog lekarskog društva i Lekarske komore.

Jedan je od pripadnika rane kliničke i pedagoške elite našeg Medicinskog fakulteta u Beogradu pri kom je delovao u neverovatnom rasponu od 1927. do 1978. kao i na Stomatološkom fakultetu od osnivanja 1950. do 1978.

Život i karijera

Mileta Magarašević je 1916. upisao, i 1923/1924.sa skroz odličnim uspehom završio Srpsku pravoslavnu gimnaziju u Novom Sadu. Medicinu je upisao u Beogradu, školske 1924/25. godine i uspešno je završio u predviđenom roku – školske 1929/30. godine, pohađajući nastavu kod vrhunskih medicinskih imena kao što su : profesor patološke anatomije - dr Đorđa Joannovića, profesora interne medicine - dr Radenka Stankovića, profesora Riharda Burijana, osnivača Instituta za fiziologiju i profesora Milovana Milovanovića, osnivača Instituta za Sudsku medicinu.

Još kao student Medicine bio je, počev od 16.09.1926., među prvim asistentima-volonterima, potom asistent-dnevničar Instituta za opštu patologiju i patološku anatomiju pod rukovodstvom osnivača Medicinskog fakulteta (1920) redovnog profesora dr Đorđa Joanovića koji mu je 1.07.1929. uručio ličnu pismenu Zahvalnicu za doprinos u radu Instituta. Pri kraju studija bio je sekretar, a od novembra 1928. i predsednik Saveza udruženja  studenata medicine  Kraljevine SHS (1929-30). Medicinski se formirao kao đak i sledbenik osnivača i prvih predavača Medicinskog fakulteta u Beogradu (profesori:Rihard Burjan, Đorđe Joannović, Radenko Stanković, Vojislav Arnovljević, Stojan Dedić).

Postao je član Radiološkog društva u Beogradu, od njegovog osnivanja 1940. do prerastanja istog u Sekciju za radiologiju i nuklearnu medicinu SLD. čiji je predsednik 1963. i 1964; zatim 1970-1972. kada podnosi ostavku jer je 02. VII. 1972. izabran za predsednika Udruženja za radiologiju i nuklearnu medicinu SFRJ. i tu dužnost obavlja do maja 1976. Bio je član Kardiološke sekcije SLD od njenog osnivanja 1950. kao i član Jugoslovenskog kardiološkog društva. Od osnivanja Gastroenterološke sekcije SLD delovao je kao član njene uprave do 1975. Bio je i član Jugoslovenskog društva za zaštitu od zračenja.

U međunarodnom medicinskom prostoru:

Učesnik je VI Međunarodnog kongresa medicine 1934. u Meranu (Italija), bio je delegat FNRJ na VI  Internacionalnom kongresu za radiologiju i nuklearnu medicinu 1950. u Londonu; delegat SFRJ na Kongresu rumunskih radiologa 1964. u Bukureštu; učesnik na Internacionalnom kongresu radiologa u Rimu 1965; predsednik Delegacije  SFRJ na XIII Internacionalnom kongresu za radiologiju i nuklearnu medicinu u Madridu 1976.

Bio je član L’Union medicale Balkanique od 1964; član Internacionalnog udruženja za radiologiju i nuklearnu medicinu i član Evropskog udruženja za radiologiju i nuklearnu medicinu.

Po rečima profesora Branislava Goldnera (1936) koji je svoju stručnu i pedagošku radiološku karijeru razvijao pod stručnim pokroviteljstvom profesora dr Magaraševića: „Profesor Mileta Magarašević bio je Srbin evropske medicinske reputacije, poznat od Strazbura i Londona do Madrida, Merana, Pešte, Bukurešta, sve do Libije, uvek u službi države i svoga naroda. Iza sebe je ostavio uspon tradicije kliničke rendgen-dijagnostike kojoj pripada i moja generacija, tradiciju koja još traje i deluje na zdravstveno dobro naše nacije, tradiciju koja će se pamtiti.

U generaciju profesora Magaraševića svrstavaju se: profesori Jovan Slavković - čuveni kardiolog Interne A klinike, profesor Siniša Bogdanović - tvorac kapitalnog udžbenika u oblasti kliničke Farmakologije, profesor hirurgije - akademik Stanislav Bukurov, profesor interne medicine - dr Lazar Stanojević, sin čuvenog istoričara i akademika SKA Stanoja Stanojevića, profesor infektivnih bolesti - dr Milivoje Milošević, profesor interne medicine - Čedomilj Plavšić, kao i profesora hirurgije – dr Vojislav Stojanović i dr Mitar Mitrović.

Stručni i medicinski razvoj Milete Magaraševića

Već kao student, Mileta Magarašević se na polaganju ispita iz patološke anatomije sa patološkom histologijom, toliko istakao da ga je osnivač Instituta i jedan od utemeljivača Medicinskog fakulteta osnovanog u Beogradu 1920, profesor dr Đorđe Joannović, postavio najpre za asistenta-volontera, a ubrzo i za asistenta-dnevničara pri Institutu. Tako je Mileta već u periodu 1927/29 obdukovao nekoliko stotina preminulih bolesnika sa tek osnovanih beogradskih klinika. To je bilo ravno specijalizaciji koja mu je obezbedila ogromno neposredno iskustvo u izučavanju veoma različitih oboljenja i uzroka smrti.

Ono što je njegov učitelj, stari profesor još 1929. rekao o mladom doktoru Mileti Magaraševiću, ostalo je da važi do kraja: ''Господин Магарашевић за цело време свог рада одликовао се неуморном марљивошћу и у сваком погледу примерним владањем...'' (Prof. dr Đorđe Joannović).

Sa preporukama oca naše patološke anatomije, dr Joannovića odmah po diplomiranju 1930. godine prešao je na Propedevtičku Internu B kliniku u Beogradu gde je započeo specijalizaciju iz Unutrašnjih bolesti 18.12.1931. pod rukovodstvom redovnog profesora dr Radenka Stankovića čijom je odlukom 24.XI.1933. postavljen za asistenta-dnevničara. Od 1934. pored redovne kliničke delatnosti, dodeljen je na rad pri Rendgenološkom kabinetu klinike, kod tadašnjeg asistenta dr Stojana Dedića. U cilju usavršavanja iz radiologije, upućen je 1935, u Pariz i Strazbur na subspecijalizaciju iz rendgenologije i rendgen dijagnostike što je uspešno i završio 1936. U Strazburškom „Service central de radiologie ” kod profesora dr A.Gunsett-a (Gunset) sa kojim je objavio dva rada iz oblasti radiologije srca i glave.

Krajem 1936. vraća se u Beograd i nastavlja rad u Internoj „B‟ propedevtičkoj klinici gde, uz redovne kliničke aktivnosti, sarađuje sa novim upravnikom profesorom dr Vojislavom Arnovljevićem i sa docentom Stojanom Dedićem u Rendgen kabinetu. Specijalistički ispit iz Interne medicine položio je marta 1937. godine, sa odličnim uspehom. Odlukom rektora 1939. godine postavljen je za redovnog astistenta Interne „B‟ propedevtičke klinike Medicinskog fakulteta. Privatnu ordinaciju za Unutrašnje bolesti sa rendgen kabinetom i laboratorijom otvorio je 1938. u Beogradu, na Slaviji

U periodu 1939-41. vršio je dužnosti sekretara SLD i stručno je delovao (od 1937. do 6. 04. 1941) kao član Disciplinskog veća lekarske komore za Beograd, Zemun i Pančevo. Posle rata pokazao se kao nepogrešivi nosilac vrhunske kliničke dijagnostike i odlukom Saveta Medicinskog fakulteta, od 29. maja 1946. kao asistent dnevničar Interne propedevtičke klinike premešten je na Katedru kliničke rendgenologije i radiologije i postavljen za asistenta dnevničara pri Radiološkom institutu u osnivanju, a 1947. za starijeg asistenta. Sa profesorom dr Stojanom Dedićem osnivač je Radiološkog instituta  koji je nastao integrisanjem Katedre sa Rendgenskim odeljenjem  Opšte državne bolnice 1947. Od tada je delovao kao vodeći pedagog stručnih kadrova u osnivanju Radiološkog instituta gde je istovremeno bio i pomoćnik upravnika za nastavu, počev od 10. januara 1948. do 1955. U tom periodu  je 1951. izabran u zvanje docenta za predmet Radiologija na Medicinskom fakultetu, a vanredni profesor postaje 1955.  Godine 1950. (21. oktobra) izabran je za honorarnog nastavnika tek osnovanog Stomatološkog fakulteta za predmet Radiologija, čiju je katedru tada osnovao i vodio punih 28 godina, sve do 1978. Posle devet godina kliničko-pedagoškog rada na Radiološkom institutu, počinje da deluje kao načelnik Rendgen odeljenja KBC Dedinje (Bolnica „Dr Dragiša Mišović”, 1955-68). Istovremeno, kao veliki poznavalac medicinske (i umetničke!) fotografije, postavljen je 1953. za upravnika Fotofilmskog zavoda Medicinskog fakulteta. Izabran je 1961. u zvanje redovnog profesora Medicinskog fakulteta za predmet Radiologija. Godinama je bio član ili predsednik raznih komisija Veća medicinskog fakulteta za redovnu i poslediplomsku nastavu u kojoj je bio predavač poslediplomcima iz kardiologije, opšte medicine, hirurgije i gastroenterologije. Više puta bio je mentor magistrima i kandidatima za doktore nauka iz oblasti rendgenologije ili radioterapije. Kliničku delatnost završio je kao načelnik Rendgen instituta Gradske bolnice u Beogradu; na toj dužnosti bio je od 1968. do septembra 1976. godine, kada je kao šef katedre za Radiologiju i nuklearnu medicinu – penzionisan .I posle penzionisanja ostao je aktivan član komisija za odbranu doktorskih disertacija na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dok je delatnost pedagoga i predavača na Stomatološkom fakultetu – na traženje Saveta tog fakulteta – okončao dve godine kasnije – 1978. U svojoj završnoj nastavnoj bazi, Gradskoj bolnici, profesor dr Mileta Magarašević je – na ličnu inicijativu i uz saglasnost tadašnje bolničke Uprave – nastavio, dva puta nedeljno, sve do 1985. godine, da radi besplatno kao konsultant u Kabinetu načelnika, na traženje svih kojima je to bilo potrebno – počev od kolegijuma sa hirurgije (prof. dr Marko Kontić), kardiologije (prof. dr  Borislav Najdanović) i gastroenterologije (prof.  dr Obren Popović), do spolja pristižućih pacijenata koji su dolazili sa svojim bolestima i dilemama. Dakle, radio je aktivno sve do svoje 80 godine! To dokazuje koliko je bio klinički potreban i koliko je bio cenjen i poštovan među mlađim kolegama.

Tokom duge kliničke karijere sarađivao je sa mnogim stručnim medicinskim časopisima, od kojih izdvajamo:

„Medicinski pregled” (od 1933. do 1941)

„Bull. Soc. Radiol. med. France” (1936)

„Arhives mal. coeur” (1937; 1953)

„Srpski arhiv” (1938-2000; član UO 1971-1976)

„Nauka i tehnika” (1946)

„Medicinski glasnik” (1952-60)

„Stomatološki glasnik” (1956-70)

„Ann Oto-laryng.” (Paris) / 1961, 1966

„Acta Oto-laryng.” (1963)

„Giornale dell’Accademia di Medicina di Torino” (1966)

„Archives de l’Union Medicale Balkanique” (1967)

„Stomatološki vjesnik” (1968)

„Radiologia Iugoslavica” (glavni urednik 1972-1976)

„Glasnik zavoda za zdravstvenu zaštitu SRS” (1972)

„Bilten lekarskih org. Jugosl.” (1973)

Preminuo je u Beogradu 24. decembar 2003. godine u 99. godini života.

Delo

Kada danas kažemo da je dr Mileta Magarašević postao medicinski ekspert, onda mislimo na vrlo sužene, specijalistički veoma usmerene oblasti medicinskog iskustva i delovanja. Za razliku od takvih okolnosti, on je raspolagao i velikim kliničkim iskustvom u oblastima kao što su : kardiologija, pulmologija, gastroenterologija, oboljenja zglobno-koštanog sistema, kostiju lobanje i paranazalnih šupljina, dakle – to je bila opšta klinička radiologija, sa posebnim uvidom u patologiju hepatobilijarnog i bubrežno mokraćnog sistema.

Od originalnih naučnih i dijagnostičkih doprinosa profesora dr Milete Magaraševića rendgenodijagnostici, ističu se sledeći:

1) Trajanje sistole u odnosu na srčanu revoluciju (1937);

2) Formula za određivanje širine normalne aorte u korelaciji sa godinama i širinom bazalnog torakalnog prečnika {Ao +  0.1 – g o / 4 + 0.1Th – 0.6  +/- 5%};

3) Mogućnost rendgen dijagnostike larvirane mitralne stenoze;

4) Otkrivanje kližuće hijatus-hernije [metodom po profesoru Magaraševiću];

5) Ukazivanje na pravilo 10 dana za snimanje abdomena žénâ u germinacionom periodu;

6) Snimanje lumbalne kičme sa sakroilijačnim zglobovima, (R-A)

Profesor dr Mileta M. Magarašević ostavio je iza sebe preko 120 stručnih radova, niz koautorskih i više izdanja udžbenika iz oblasti kliničke i stomatološke radiologije.

Uz savršeno poznavanje latinskog, dobro je znao i pratio naučnu medicinsku literaturu na pet svetskih jezika: nemačkom, francuskom, engleskom, italijanskom i ruskom jeziku.

Bogato kliničko iskustvo nesebično je pedagoški širio na mlađe generacije lekara širom Srbije i uticao na razvoj dijagnostičke Radiologije od Beograda i Novog Sada do Ljubljane. Njegovi đaci su bili kasnije: profesori Milivoje Dedić, Branislav Goldner, Ivan Janković, Ružica Ljubisavljević, Miloš Konjović, Dragomir Marković i Nikola Borisavljević, kao i primarijusi – Ilija Panić, Zvonko Jonjić, Angelina Kićevac, Dragan Negovanović, Kosara Lalošević, Keta Romulus, Zoran Stojanović, Ivanka Malović, Branko Joksimović i drugi.

Medicinski ugled profesora dr Milete Magaraševića bio je na takvoj dijagnostičkoj visini da su kraj njega – sticajem ličnih potreba i okolnosti – kao pacijenti, prošli skoro svi stari komunistički partijski kadrovi, osim Josipa Broza i Kardelja. Ali ono što je od posebnog značaja jeste to da je dr Mileta Magarašević, kao internista, još pre 1941. bio cenjen i tražen lekar i od strane takvih književnika kao što su bili Mirko Korolija, Milan Rakić, Isidora Sekulić i bračni par Vida i Miloš Crnjanski sa kojima je bio i u porodičnoj vezi.

Visoko cenjen u evropskim medicinskim asocijacijama, ostavio je iza sebe udžbenik Opšte kliničke i stomatološke Radiologije u ŠEST izdanja! Bio je saradnik u nizu Lekarskih dijagnostičkih priručnika Srpskog lekarskog društva. Bio je predsednik ispitne komisije na predmetu Opšte kliničke Radiologije na Medicinskom i Stomatološkom fakultetu i član ili predsednik u Komisijama za poslediplomsku nastavu iz kliničkih predmeta Kardiologija, Gastroenterologija, Pulmologija i Medicina rada.

Delatnost, stručna i društvena priznanja

• sekretar i predsednik Saveza udruženja studenata medicine Kraljevine SHS, 1929.
• Član Lekarske komore od 1930. do njenog ukidanja 1946.
• Predsednik Nadzornog odbora SLD od 1937.
• Član Disciplinskog Veća Lekarske komore Kraljevine Jugoslavije za Beograd, Zemun i Pančevo.
• Učesnik Šestoaprilskog rata 1941.
• Posle 1945 bio je jedan od retkih koji je na Medicinskom i Stomatološkom fakultetu u Beogradu vršio visoke kliničke i pedagoške funkcije, iako nije pristupio članstvu Saveza komunista Srbije i Jugoslavije.
• Jedan je od osnivača i zamenik upravnika Radiološkog instituta u Beogradu, do 1955.
• Predsednik sekcije za Radiologiju i Nuklearnu medicinu posle 1967.
• Član Kardiološke i Gastroenterološke sekcije SLD još od osnivanja.
• Član Uredništva medicinskog časopisa Srpski arhiv (1971—1976).
• Glavni urednik časopisa Radiologija ygoslavica (1972—76).
• Redaktor berlinskog časopisa Radiologia diagnostica, 1984.
• Dobitnik godišnje nagrade Srpskog lekarskog društva 1974. za stručno uspešnu organizaciju zdravstvene službe u Beogradu i Srbiji.
• Odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom 1972.
• Na traženje i predlog svojih stručnih sledbenika bio je dobitnik Sedmojulske nagrade 1985 godine.
• Počasni je član Medicinske Akademije SLD od trenutka njenog osnivanja.
• Proglašen je za počasnog doktora Beogradskog univerziteta 1990.
• Kao pasionirani šahista i potpredsednik Šahovskog Saveza Srbije, te organizator Meča kandidata za šahovsko prvenstvo sveta u Beogradu 1960, bio je na pojedinim mečevima šahovski sudija i doživotni predsednik „Šah-Kluba Crvena zvezda”.
• Bio suosnivač i počasni član Udruženja Isidora Sekulić od osnivanja 1995. do smrti 2003.

Bibliografija

• Oglikogenu u srcu,Medicinski pregled, 8:91-93 (avg.1933)
• Les mensurations de l aire cardique en position o.a.g (u saradnji sa profesorom A. Guasett i dr. J. schneider iz Strazburga, 11. maj 1936) Bull.Soc.Radiol.med.France 24:754-757 no 232 oct 1936
• Iskustva prilikom sportsko-medicinskog pregleda fudbalskih igraca ( usaradnji sa L.Stanojevic) Medicinski pregled 12:12-15 ( jam. 1937)
• Uslovi proticanja krvi kroz arterije. Funkcije arteriskog krvotoka. Medicinski pregled 12:90-95 (maj 1937)
• Le rapportentrela duree de la systole ventriculatre et celle de la revolutioncardiaque , chez l homme normalet au repos Arhives mal. coeur 30: 594-600 (aout. 1937)
• Uticaj peroralno unesenog sumpora na srcani i jetreni glikogen ( histoloska studija ) Medicinski pregled 12:186/188
• Merenje srca u II kosom polozaju (u saradnji sa prof. A. Gunsett iz Stazbura ) Srpski arhiv 40: 1041/1057 (sept/dec. 1938 )
• Pericarditis calcificans (u saradnji sa G. Borisov) Srpski Arhiv 40:1057/1065 (sept/dec. 1938)