Ковиљ

насеље у општини Нови Сад
(преусмерено са Горњи Ковиљ)

Ковиљ (мађ. Kabol) је насељено место у Србији у граду Новом Саду у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 5.151 становника.

Ковиљ
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Градска општинаНови Сад
Становништво
 — 2022.5.151
 — густина53/km2
Географске карактеристике
Координате45° 13′ 24″ С; 20° 01′ 11″ И / 45.223333° С; 20.019666° И / 45.223333; 20.019666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина89 m
Површина105,1 km2
Ковиљ на карти Србије
Ковиљ
Ковиљ
Ковиљ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21243
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Доњи Ковиљ се први пут спомиње 1554, а Горњи Ковиљ 1702. Насеља су се спојила 1870. Поред Ковиља се налази познати манастир Ковиљ. Манастир је обновљен 1705—1707, према легенди да је на том месту Свети Сава саградио манастир у 13. веку. У месту постоје и две српске православне цркве, из 1824/28 и 1846. године.

Историја

уреди

У Горњем Ковиљу прва позната православна црква стајала је отприлике два метра западно од данашње. Та српска богомоља посвећена празнику Летњем Св. Николи, је "троносана" 6. маја/25. априла 1738. године од стране епископа бачког Висариона Павловића. Нова црква је подигнута 1827-1829. године на истом месту. Приправљање цигле почело је још 1824. године, а трошак радова је изнео 6617 ф. 69. крајцара. Њу је 7. јуна/26. маја 1829. године "троносао" епископ бачки Гедеон Петровић и сада празнику Вазнесењу Господњем посветио., (Црква Вознесења Господњег Горњоковиљска)

У Доњем Ковиљу је одавно постојала мала "готска" православна црква. Њена локација је била улица која води са ритског насипа од Сремских Карловаца за ковиљски манастир. Ту је (1893) стојао на месту њеног олтара велики дрвени крст пободен. У тој цркви је на први дан Ускрса 1836. године последња служба одржана, па је као врло трошна у пролеће 1837. године "разорена". До градње новог храма, служба се одвијала у кући ковиљског трговца Јовановића. Спремање за градњу кренуло је од 1839. године. Та кућа - место је пред саму градњу за те сврхе и откупљена. Уз ту кућу грађена је нова црква 1842-1845. године. Освештао ју је 14/2. децембра 1845. године прота жабаљски Максим Поповић, а као и стара и ова је Св. апостолу Томи била посвећена.[1]

Након завршетка грађанског рата у Угарској 1848-1849. године процењивана је материјална штета по Шајкашким црквама. Тада су постојала два Ковиља - Горњи и Доњи. Штету су пријавила оба насеља. Тако је Горњи Ковиљ поднео захтев за накнаду штете која је по њој износила 12.649 ф. 39 новчића. Поверенство је такође извршило процену и понудило накнаду: за црквене утвари - 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај још 7.236 ф. што укупно износи 8.046 ф. Са том сумом се сложило Министарство ратно у Бечу. Када је реч о Доњем Ковиљу, ова општина је тражила 10.825 ф. 48 новчића. И ту је Поверенство сматрало другачије: за црквене утвари свим општинама је понуђено исто - 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај цркве одредили су износ од 6.136 ф. Укупно им је одобрено и од стране Министарства војног у Бечу, 6.946 ф.[1]

Број становника у оба Ковиља расте у другој половини 19. века. Горњи Ковиљ има 1880. године 2461 становника, од којих је највише Срба - 2169. Других нација је много мање: Мађара 121, Немаца 85, а "осталих" 86. За десет година јављају се припадници и других нација у горњем Ковиљу, а 1890. године укупан број износи 4768. Највише се - вишеструко повећала бројност Мађара и Немаца; Мађара сада има чак 1679. То је зато што је у међувремену колонизовано ново насеље у горњековиљском атару - "Тиса-Калманфалва", са Мађарима и Немцима. Остали по бројности следе: Немаца 626, Словака 35, Румуна 4, Рутена 37, Хрвата 2, а "осталих" 34. Када је реч о Доњем Ковиљу, то је дупло мање место са Србима који апсолутно доминирају. По поису из 1880. године у месту живи 1335 Срба, 184 Мађара, 35 Немаца, а "осталих" - 86. За десет година укупан број становника са 1636, пораста је на 1957 душа. Сада, 1890. године забележене су бројке: Срба 1627, Мађара 212, Немаца 49, 2 Словака, 17 Рутена, 17 Хрвата и 34 "осталих" становника.[1]

По православној парохијској статистици са краја 1891. године виде се разлике између Горњег и Доњег Ковиља. Горњи Ковиљ тада има 2385 православних становника, 428 православних домова, једног свештеника, 274 ученика и 3 основне школе (зграде). У Доњем Ковиљу има у исто време 1724 православних становника, 312 православних домова, једног свештеника, 262 ученика и само једну основну школу.[2]

Демографија

уреди

У насељу Ковиљ живи 4376 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,5 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 1750 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 5.368
1953. 5.436
1961. 5.448
1971. 5.290
1981. 5.279
1991. 5.242 5.224
2002. 5.599 5.643
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
5.056 90,30%
Мађари
  
140 2,50%
Југословени
  
97 1,73%
Хрвати
  
71 1,26%
Роми
  
51 0,91%
Муслимани
  
28 0,50%
Словаци
  
10 0,17%
Црногорци
  
6 0,10%
Украјинци
  
6 0,10%
Русини
  
6 0,10%
Чеси
  
5 0,08%
Албанци
  
5 0,08%
Немци
  
4 0,07%
Македонци
  
2 0,03%
Бугари
  
2 0,03%
Словенци
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
непознато
  
34 0,60%
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Саобраћај

уреди

Ковиљ је директно повезан на ауто-пут А1 (СуботицаБеоград) који пролази кроз атар села, а до самог места може се доћи локални путем Будисава – Ковиљ и државним путем IIА реда 114 (ЧуругЖабаљШајкаш – Ковиљ).

Ковиљ је са Новим Садом, Будисавом и Каћем повезан линијом јавног превоза бр. 24.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в "Српски сион", Карловци 1893. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди