Отворите главни мени

Државни пут првог А реда А1 је државни пут првог А реда у Србији. Дугачак је 584 km и представља најважнији саобраћајни правац кроз Србију. Почиње код граничног прелаза Хоргош са Мађарском, пролази поред Суботице, Бачке Тополе, Врбаса, Новог Сада, Инђије, Београда, Смедерева, Крагујевца, Јагодине, Ћуприје, Параћина, Ниша, Лесковца, Врања и Бујановца, а завршава се код граничног прелаза Прешево са Северном Македонијом. Повезује 5 од 6 највећих градова Србије. Представља део европског пута Е75 и паневропског коридора X (до Београда крак Xb, а од Београда главни правац коридора X). На већем делу је изграђен пун профил ауто-пута, док се полупрофил налази на деоници Остружница — тунел Стражевица, а изградња је планирана на деоници СтражевицаБубањ Поток.

Државни пут IА реда

Хоргош-Београд-Прешево
Motorway-A1-Hex-Green.svg
New map of Autoput A1.png
Tabliczka E75.svg
Основни подаци
Држава: Србија
Врста: државни пут првог А реда
Надлежност: ЈП „Путеви Србије“ и ЈП „Коридори Србије“ (изградња појединих деоница)
Е-пут: Е75 (целом дужином)
Дужина: 584
Време изградње: од 1971. до 2019.
Деоница
Почетак: Хоргош BAB-Grenze.svg M5 (Hu) Otszogletu kek tabla.svg Мађарска
Кроз/поред: Суботица
Нови Сад
Аеродром Београд Airport Sign.svg
Београд
Смедерево
Јагодина
Параћин
Ниш
Лесковац
Врање
Крај: Прешево BAB-Grenze.svg Motorway-A1-Hex-Green.svg Северна Македонија
Окрузи: Севернобанатски округ
Севернобачки округ
Јужнобачки округ
Сремски округ
Град Београд
Подунавски округ
Шумадијски округ
Поморавски округ
Расински округ
Нишавски округ
Јабланички округ
Пчињски округ
Приказ
A1 freeway Belgrade Zagreb.JPG

Државни пут I А реда А1 кроз Београд

Ауто-пут пролази разноликим теренима: од војвођанске равнице, преко Поморавља, бројних котлина и брдовитог терена јужно од Београда до Грделичке клисуре и изразито планинсог краја. Изграђеним делом ауто-пута управља и одржава га ЈП „Путеви Србије“, а ауто-пут гради ЈП „Коридори Србије“.

ИсторијаУреди

Пре изградње ауто-путаУреди

Данашњи ауто-пут А1 је део бившег Ауто-пута братства и јединства. Магистрални путеви који су се користили пре изградње ауто-пута грађени су 50-их и 60-их година 20. века. По старој категоризацији, део пута до Београда је носио ознаку M22.1, а део од Београда М1. Изградња ауто-пута почиње седамдесетих година најпре градњом ауто-пута кроз Београд, да би се касније наставила и у Војводини, а касније и у ужој Србији.

Почетак изградњеУреди

Прва деоница ауто-пута која је пуштена у бившој СФР Југославији је било 9,5 km ауто-пута кроз Београд од Земуна (Змај) до Мостарске петље, који су отворени 1970. године. Следеће године креће изградња полупрофила ауто-пута од Батајнице до Новог Сада на којем се налазио и мост преко Дунава код Бешке дуг 2205 m, што га уједно чини и најдужим мостом у Србији. Ових првих 61 km ауто-пута А1 у полупрофилу је пуштено у саобраћај 1975. године.

Ауто-пут Београд—НишУреди

Радови су настављени према Нишу, па је 1977. пуштено у саобраћај још 12,5 km ауто-пута кроз Београд од Мостарске петље до Бубањ Потока, као и још 28 km ауто-пута до Умчара. Већ следеће године пуштено је још 79 km ауто-пута на деоници УмчариБаточина. Следећа пуштена деоница је била дужине 21 километар од Појата до Делиграда који су пуштени у саобраћај 1980. 1982. године су пуштене деонице БаточинаЋуприја и ДелиградНиш дужина по 34 km. Ауто-пут између Београда и Ниша је завршен 1985. године када је пуштена у саобраћај и последњих 21 km ауто-пута од Ћуприје до Појата. Даљи радови према југу су сачекали пар година.

Последње деонице у социјалистичкој ЈугославијиУреди

Лошија економска и политичка ситуација у бившој Југославији је значајно успорила изградњу ауто-пута, а са почетком распада земље и санкција Уједињених нација је изградња ауто-пута обустављена. Изградња ауто-пута ка северу је након доста година настављена, а 1986. године је пуштен полупрофил ауто-пута од Новог Сада до Фекетића дужине 37 km. Последња деоница ауто-пута пуштена у социјалистичкој Југославији је била деоница од Ниша до Батушинца дужине 13 km отворена 1992. године.

Изградња ауто-пута 90-их годинаУреди

Изградња ауто-пута настављена је након ратова у суседству и санкција Савезној Републици Југославији, па је 1997. године завршен полупрофил који се градио још од 1971. године, и то пуштањем полу-ауто-пута од Фекетића до границе са Мађарском дужине 71 километар[1], а ка југу је отворена деоница Батушинац—Печењевце дужине 23 km. Нове санкције и агресија НАТО пакта на СРЈ опет су на неко време прекинули изградњу ауто-путева.

Ауто-пут Хоргош—БеоградУреди

Како је сада била изграђена цела десна страна ауто-пута од Хоргоша до Батајнице, почело се са изградњом леве стране. Прву деоницу од Батајнице до Бешке градила је од 2002. аустријска компанија Алпина, а ових 32,2 km пуштено је у саобраћај 2004. године[1]. Почео је да се гради и други мост преко Дунава, а лева трака од бачке стране моста до Новог Сада пуштена је у саобраћај 2006. године[2]. Планирани су радови и на изградњи леве траке од Новог Сада до Хоргоша, а прве деонице су биле 10 km дуге деонице од Бикова до Жедника и од Сирига до Новог Сада које су отворене 2009. године. Следеће године је отворено и првих 5,5 km обилазнице око Новог Сада[3]. 2011. године највећи део радова је завршен, пуштен је у саобраћај остатак леве траке на потезу од Хоргоша до Новог Сада укупне дужине 88 km, а исте године је отворен и нови мост код Бешке са приступним саобраћајницама укупне дужине 5 km[4]. Коначно су радови на северу завршени 2013. године, када је завршено преосталих 2,5 km на обилазници око Новог Сада, и када је завршена реконструкција старог моста код Бешке који је страдао у бомбардовању, након којег је био доведен у стање да се може користити док се не изгради нови мост, након чега је уследила темељна реконструкција.

Обилазница око БеоградаУреди

Осамдесетих година 20. века појавила се потреба за изградњом обилазнице око главног града, јер је ауто-пут који је био пројектован за доста мање возила био преоптерећен, а београдске улице пуне тешких возила. Стога је 1990. године почела изградња полупрстена којим би се заобишао Београд. Међутим, због ратова и санкција, изградња је доста пута прекидана и настављена, да би се прва деоница, и једина која је до тада била започета, пустила у саобраћај 2005. године. Била је то деоница од Добановаца до Остружнице дужине 16,8 km на којој је био изграђен и 1950 m дуг мост преко Саве, а деоница је пуштена у полу-профилу ауто-пута[5]. Радови су настављени на следећој деоници ОстружницаОрловача, а ових 7,7 km ауто-пута у полу-профилу је пуштено у саобраћај 2008. године[5]. Настављена је изградња према Бубањ Потоку, а започето је повезивање до сада изграђеног дела обилазнице и ауто-пута ка северу. Деоница БатајницаДобановци дужине 11 km пуштена је у саобраћај 2012. године[6]. Радови на петљи и вијадукту код Батајнице, где је у саобраћају у почетку била само десна страна аутопуа, трајали су до 2014. године[7], а осталих 7 km је било пуштено у пуном профилу. 2012. године је пуштено и последњих 3 km полу-профила ауто-пута од Орловаче до тунела Стражевица[6]. Након тога су почели планови за изградњу комплетне обилазнице до Бубањ Потока и друге траке тамо где недостаје. Тако је 2016. изграђена лева трака у дужини од 12,7 km од Добановаца до моста на Сави код Остружнице[8].

Ауто-пут Ниш—ПрешевоУреди

Прва деоница пуштена у саобраћај у 21. веку на потезу од Ниша до границе са Северном Македонијом је била деоница ПечењевцеГрабовница дужине 23 km која је отворена 2005. године. Опет је уследио краћи прекид у изградњи ауто-пута, а следећа деоница која се градила је била најјужнија деоница од граничног прелаза Прешево до Левосоја дужине 21,5 km. Како се деоница поклапа са старим магистралним путем, прво је 2009. године пуштена прва трака која је ишла уз стару магистралу[9], да би 2013. године била отворена и друга трака[10]. 2013. године је пуштена у саобраћај и деоница Доњи НерадовацСрпска Кућа дужине 8 km коју је изградила грчка компанија Актор, а финансирана је средствима Републике Србије уз финансијску помоћ Владе Грчке у оквиру грчког Плана за економску реконструкцију Балкана[11]. Тада је почела изградња преосталих деоница на овом потезу, а прва је завршена деоница Владичин ХанДоњи Нерадовац дужине 26,3 km 2015. године[12]. Деоница ГрабовницаГрделица дужине 5,6 km је отворена 2016. године[13], а деоница Српска Кућа - Левосоје отворена је крајем 2018. годинe. Ауто-пут кроз Грделичку клисуру и деонице ГрделицаЦаричина Долина и Царичина ДолинаВладичин Хан пуштене су у саобраћај у мају 2019. године.

ТрасаУреди

Хоргош—БеоградУреди

Ауто-пут почиње у Бачкој код места Хоргош недалеко од Суботице. Пролази равничарским тереном кроз бројна поља поред Суботице, Бачке Тополе, Фекетића, Врбаса, Србобрана, Новог Сада, а у Срем прелази након моста преко Дунава код Бешке. Ауто-пут даље иде поред Бешке, Инђије, Старе Пазове, где напушта АП Војводину, и Нове Пазове, да би код Батајнице почела обилазница око Београда.

Ауто-пут кроз БеоградУреди

Ауто-пут кроз Београд је један од најстаријих ауто-путева у Србији. До завршетка обилазнице око Београда представљаће једину ауто-путску везу севера и југа земље. Почиње на петљи Добановци, пролази поред Аеродрома Никола Тесла, а у Београд улази код фабрике Икарбус у Земуну, пролази поред Земуна и Бежанијске Косе, преко Новог Београда, где пролази поред Београдске арене и Сава центра, прелази мост Газела преко Саве, након кога се на мостарској петљи укршта са улицама Кнеза Милоша, Савском, Булеваром војводе Путника и Булеваром Војводе Мишића. У наставку ауто-пут пролази кроз Вождовац. Пролази поред Душановца, Коњарника и насеља Медаковић, а из Београда излази код АТ Ласте. Градски ауто-пут се завршава на петљи Бубањ Поток са обилазницом око Београда.

Обилазница око БеоградаУреди

Обилазница почиње код петље Батајница, одакле се може ићи за Земун Поље и Земун, а преко Пупиновог моста и за Борчу. По завршетку саобраћајница на петљи са ове петље ће се моћи и у Батајницу. Десетак километара даље је петља Добановци са ауто-путем кроз Београд и ауто-путем А3 – за Руму, Сремску Митровицу и даље за Хрватску. Обилазница пролази поред Сурчина, близу ког ће бити и петља Сурчин југ са ауто-путем А2 за Обреновац, Чачак, Пожегу, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Ауто-пут излази из Срема преко моста на Сави код Остружнице, након кога је петља Остружница са Обреновачким путем. Даље пролази кроз тунеле Липак(665m) и Железник(699m) и наилази на петљу Орловача са Ибарском магистралом. Пролази кроз тунел Стражевица(745m), где се завршава до сада изграђени део обилазнице, а наставља се на Кружни пут. Обилазница ће даље ићи поред Ресника, укршатити се са Кружним путем код Авалског пута, кроз тунел Бели Поток(373m), да би се завршила на петљи Бубањ Поток. Фебруара 2018. године је требало да почну радови на остатку обилазнице, али због нерешених финансија (кредит кинеске Ексим банке у јуанима) радови су одложени.

Београд—НишУреди

Ауто-пут прво пролази брдовитим тереном јужно од Београда, пролазећи поред Врчина, Малог Пожаревца близу Младеновца и Умчара, да би након искључења за Смедерево и Пожаревац ушао у долину Велике Мораве, а касније Јужне Мораве. Ауто-пут даље пролази поред Велике Плане, Свилајнца, Лапова, а код Баточине се укршта са брзим путем за Крагујевац у изградњи. Даље наставља поред Јагодине, Ћуприје и Параћина, а код Појата се укршта са државним путем 23, будућим ауто-путем А5 (тзв. Моравски коридор) којим се иде за Крушевац, Врњачку Бању, Краљево и друге градове у долини Западне Мораве. Даље ауто-пут наставља поред Ражња и Алексинца, након којег се приближава Нишу. На петљи Трупале се укршта са ауто-путем А4 према Пироту и Бугарској, а којим се стиже и у северни део Ниша.

Ниш—ПрешевоУреди

Ауто-пут наставља јужно од Ниша, пролази близу Мерошине где је искључење за пут ка Прокупљу, Куршумлији и Приштини. Ауто-пут у наставку пролази поред Дољевца и Брестовца да би код Печењевца било прво искључење за Лесковац, недалеко је и друго искључење за Лесковац, а овим путем се стиже и у Власотинце. У наставку ауто-пут улази у Грделичку клисуру где пролази кроз тежак терен уз магистрални пут, пругу и Јужну Мораву. На овој деоници изграђено је 33 мостова и вијадуката, од којих је најдужи и највиши мост Врла код Владичиног Хана дужине 644 m и 62 m висине, 2 тунела: Предејане (944m/1112m) и Манајле (1808m), који је и најдужи путни тунел Србији, 2 петље: Предејане и Владичин Хан, као и бројне косине и усеци. По изласку из клисуре, ауто-пут пролази долином Јужне Мораве и котлинама код Врања, Бујановца и Прешева. Ауто пут се завршава на државној граници са Северном Македонијом односно на ГП Прешево.

Важнији објектиУреди

На ауто-путу А1 налазе се најдужи и највиши мост као и најдужи путни тунел у Србији.

Најдужи мост у Србији и једини дужи од 2 km је мост код Бешке на Дунаву дуг чак 2205 m. Поред овог, на овом ауто-путу се налази и мост преко Саве код Остружнице дуг 1950 m, као и вијадукт код Батајнице дуг 1500 m.

Највиши мост у Србији је мост Врла код Владичиног Хана који на свом највишем делу има висину од чак 62 метра. Мост се налази на деоници Царичина Долина – Владичин Хан.

Најдужи путни тунел у Србији je тунел Манајле на деоници Царичина Долина – Владичин Хан чија дужина износи 1808 m. Поред овог, на овом ауто-путу се налази и тунел Предејане чија је лева цев дуга 944 m, а десна 1112 m.

Једна од најзначајнијих петљи и најимпресивнијих је петља Добановци са ауто-путем А3, а њој слична ће бити и петља Бубањ Поток.

ПутаринаУреди

На ауто-путу А1 се наплаћује путарина, изузев ширег круга обилазнице око Београда, тј. од Старе Пазове до Врчина, и у близини граница. На деоницама СуботицаСтара Пазова и ВрчинНиш је затворени систем наплате путарине, тј. путарина се наплаћује по пређеном километру. На крајевима ових деоница се налазе чеоне наплатне рампе, а на сваком искључењу између чеоних наплатних рампи се налази бочна наплатна рампа. На деоници НишПрешево је отворен систем наплате путарине, тј. цена путарине зависи од места где се плаћа. На самом ауто-путу се налазе наплатне рампе Дољевац и Прешево, а наплатне рампе постоје и на петљама Дољевац и Брестовац. Са завршетком ауто-пута планирано је увођење затвореног система наплате и на деоници НишПрешево, а истовремено и на ауто-путу А4, па ће ради тога бити уклоњене наплатне рампе Ниш и Дољевац, наплатна рампа Прешево ће постати чеона, и биће изграђене бочне наплатне рампе на свим петљама од Ниша до Прешева, за шта је тендер расписало ЈП „Путеви Србије“ 28. јуна 2018. године.

БудућностУреди

Неизграђени део ауто-пута је још само обилазница око Београда, конкретно полу-профил од Остружнице до тунела Стражевица и пун профил на деоници тунел Стражевица – Бубањ Поток. Радови на тој деоници би требало да почну крајем 2018. године или почетком 2019. године, а главни извођач ће бити азербејџански AzVirt[14]. Планирана је и реконструкција деоница ПараћинАлексинац и ДољевацБрестовац, као и већег дела траке од Хоргоша до Новог Сада.

Детаљи трасеУреди

Детаљи трасе
број км Везе Коментар
  0 Хоргош   Сегедин,   Мађарска
1   4 Хоргош  
2   17 Суботица-север   Палић
3   23 Суботица-исток  
4   26 Суботица-југ  
5   37 Чантавир  
6   49 Бачка Топола   Сента, Бајмок
7   Мали Иђош У плану
8   70 Фекетић   Мали Иђош
  Река Криваја
9   80 Врбас   Србобран, Кула, Сомбор, Бечеј
  Велики бачки канал
10   92 Сириг   Змајево, Темерин
11   108 Нови Сад-север
12   110 Нови Сад-центар   Темерин,  
13   112 Нови Сад-исток   Зрењанин, Жабаљ,  
14   Нови Сад-југ   У плану, планирана веза са  
15   128 Ковиљ   Зрењанин, Шајкаш
  Мост код Бешке (Дунав)
16   141 Бешка
17   145 Марадик   Ириг
18   149 Инђија   Сланкамен
19   159 Стара Пазова   Стари Бановци
20   162 Нова Пазова
21   166 Нови Бановци   Батајница
22   171 Батајница   Земун
23   177 Добановци   Београд, Рума, Сремска Митровица


Бр km Назив Пут Места Напомена
24   183 Сурчин   Сурчин, Добановци, Јаково, Нови Београд
24a   Сурчин југ   Нови Београд, Обреновац, Ваљево, Чачак, Ужице, Краљево   Ова петља је у изградњи.
25   193 Остружница   Обреновац, Чукарица
26   196 Орловача   Чукарица, Лазаревац, Барајево, Лајковац, Горњи Милановац, Чачак
27   Авала Вождовац, Рипањ, Раља, Сопот Изградња ове петље је планирана.
28   218 Бубањ Поток   Београд, Винча, Панчево, Вршац, Темишвар (Румунија)   Изградња ове петље је планирана.
29   223 Траншпед Траншпед
30   227 Врчин   Врчин, Гроцка
31   241 Мали Пожаревац   Младеновац, Аранђеловац, Сопот, Раља
32   247 Умчари   Умчари, Гроцка
33   253 Водањ   Водањ, Смедерево, Младеновац
34   259 Колари   Колари, Смедерево, Смедеревска Паланка
35   265 Смедерево   Смедерево, Ковин, Панчево, Бела Црква
36   266 Пожаревац   Пожаревац, Костолац, Велико Градиште, Доњи Милановац, Мајданпек, Кладово
37   294 Велика Плана   Велика Плана, Смедеревска Паланка, Младеновац, Мајданпек
38   306 Марковац   Марковац, Свилајнац, Рача, Топола
39   312 Лапово Лапово
40   316 Баточина   Баточина, Крагујевац, Краљево Планирано је да део државног пута   од Крагујевца до ове петље буде дограђен на брзи пут. За сада је брзи пут изграђен од Крагујевца до Баточине.
41   338 Јагодина   Јагодина
42   350 Ћуприја   Ћуприја
43   361 Параћин   Параћин, Зајечар
44   373 Појате   Појате, Крушевац, Трстеник, Врњачка Бања, Краљево, Чачак   Планирано је да ова петља буде петља са   када буде изграђен.
45   386 Ражањ   Ражањ
46   406 Алексиначки Рудници   Алексинац
47   410 Алексинац   Алексинац, Сокобања
48   432 Трупале   Ниш север, Нишка Бања, Књажевац, Бела Паланка, Пирот, Димитровград, Софија (Бугарска)  
49   436 Ниш југ Ниш
50   442 Мерошина   Мерошина, Прокупље, Куршумлија, Брус, Приштина Планирано је да ова петља буде петља са ауто-путем Ниш-Приштина када буде изграђен.
51   452 Дољевац   Дољевац, Житорађа
52   458 Брестовац   Брестовац, Гаџин Хан, Бојник
53   465 Лесковац центар Лесковац
54   471 Лесковац југ   Лесковац, Власотинце, Бабушница, Лебане, Медвеђа
55   483 Грделица   Грделица
56   493 Предејане   Предејане
57   506 Владичин Хан   Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград
58   530 Врање   Врање
59   543 Бујановац 1   Бујановац
60   547 Бујановац 2   Бујановац, Гњилане
61   568 Прешево   Прешево

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Hoće li auto-put još jednom biti otvoren”. Политика. 21. 11. 2009. Приступљено 3. 7. 2018. 
  2. ^ „Otvorena nova traka auto-puta od Novog Sada do Beške”. еКапија. 7. 11. 2006. Приступљено 3. 7. 2018. 
  3. ^ „Otvorena obilaznica oko Novog Sada”. Радио телевизија Србије. 8. 12. 2010. Приступљено 3. 7. 2018. 
  4. ^ „Otvoren most kod Beške”. Радио телевизија Војводине. 3. 10. 2011. Приступљено 3. 7. 2018. 
  5. 5,0 5,1 „Obilaznica „bruji“ od proleća”. Вечерње новости. 28. 9. 2010. Приступљено 3. 7. 2018. 
  6. 6,0 6,1 „Beogradsku obilaznicu zatvorila kiša”. AlJazeera. 13. 6. 2012. Приступљено 3. 7. 2018. 
  7. ^ „Obilaznica oko Beograda: Od petka Batajničkom petljom”. Вечерње новости. 28. 11. 2014. Приступљено 3. 7. 2018. 
  8. ^ „BG obilaznica: Posle 25 godina u 2 trake do mosta”. B92. 20. 4. 2014. Приступљено 3. 7. 2018. 
  9. ^ „Otvorena deonica auto-puta na jugu Srbije”. Координационо тело Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. 7. 7. 2009. Приступљено 3. 7. 2018. [мртва веза]
  10. ^ „Otvorena deonica na Koridoru 10”. Радио телевизија Србије. 24. 8. 2013. Приступљено 3. 7. 2018. 
  11. ^ „Otvorena nova deonica Koridora 10”. B92. 14. 11. 2013. Приступљено 3. 7. 2018. 
  12. ^ „Otvorena deonica auto-puta Vladičin Han—Donji Neradovac”. Радио телевизија Србије. 28. 11. 2015. Приступљено 3. 7. 2018. 
  13. ^ „“Auto-put kao Švajcarska, dogodine još jedan. B92. 11. 4. 2016. Приступљено 3. 7. 2018. 
  14. ^ „“Azvirt“ do Bubanj Potoka stiže 2020?”. Вечерње новости. 23. 5. 2018. Приступљено 3. 7. 2018. 

Види јошУреди

ИзвориУреди