Отворите главни мени

Државни путеви IА реда

списак на Викимедији

Map of motorways in Serbia.png

Државни путеви IА реда (ауто-путеви) имају укупну дужину од 963 km, од којих је 181 km неизграђено.[1] Према Генералном мастер плану саобраћаја у Србији[2] предвиђено је да сви путеви IА реда буду изграђени у профилу ауто-пута. Такође, предвиђено је и да поједине деонице путева IБ реда у Србији буду надограђене у профил брзог пута.[тражи се извор] Укупна дужина ауто-путева и брзих путева након изградње свих предвиђених путних праваца била би нешто више од 2.710 km.[тражи се извор]

Ауто-путеве одликује сигнализација са зеленом подлогом и белим словима, опште ограничење брзине 130 km/h и постојање зауставне траке. За разлику од ауто-путева, брзе путеве одликује сигнализација са плавом подлогом и белим словима, опште ограничење 100 km/h и непостојање зауставне траке.

ИсторијатУреди

Некада се користила мрежа из времена бивше СФРЈ. Ово је разлог што су неки од путева имали јако малу дужину или им је правац био неповезан са данашњим простором државе. На пример, бивши Државни пут I реда М14.1 дуг је свега 2,2 km (наставак пута у БиХ), док некадашњи Државни пут I реда М18.1 прелази границу Србије и Хрватске на два места на међусобној раздаљини од свега пар километара (у тзв. „Илочком џепу“). До пре пар година дати путеви су се називали магистралним путевима.

Листа ауто-путеваУреди

У Србији тренутно постоји пет оваквих путних праваца обележених ознакама од А1 до А5.

Ауто-пут А1Уреди

Ауто-пут А1 спаја највеће градове у Србији правцем север-југ. Његова траса је ГП Хоргош - Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш - ГП Прешево и има дужину од 584 km. Од његове целокупне дужине, 513 km је изграђено у профилу ауто-пута и то на делу од ГП Хоргош до Грделице код Лесковца, од Полома код Владичиног Хана до ГП Прешево. Овај путни правац је део Коридора 10. Целокупан ауто-пут је завршен у мају 2019. [3].

Ауто-пут А2Уреди

 
Коридор 11 деоница Љиг-Прељина

Ауто-пут А2 је планирани ауто-пут који ће се пружати од Београда до границе са Црном Гором. Тренутно је завршена деоница Обреновац-Прељина у дужини од 103 km пута кроз тежак терен, изграђено је 66 мостова и четири најлепша тунела у Србији, урађено корићење река, постављено 7,5 km ограде за буку... [1] [2] [4]. Укупна дужина ауто-пута у изградњи је 17,6 km. A ауто-пут би требало да буде изграђен до краја 2019. године, на делу од Београда до Прељине (Чачак).

Ауто-пут А3Уреди

Ауто-пут А3 пружа се трасом ГП Батровци - Београд. Укупна дужина ауто-пута је око 96 km и он је изграђен целом својом дужином. Ауто-пут представља део Коридора 10.

Ауто-пут А4Уреди

Ауто-пут А4 спаја Ниш са ГП Градина и биће дуг 109 km. Од тога је већ изграђено 16,5 km ауто-пута око Ниша и 2 km у зони ГП Градина. Све преостале деонице су у изградњи и цео ауто-пут би требало да буде готов до краја 2017. године[3]. Овај путни правац је такође део Коридора 10.

Ауто-пут А5Уреди

Ауто-пут А5 има следећу трасу: Укрштање са ауто-путем А2 код Прељине - Краљево - Крушевац - укрштање са Ауто-путем А1 код Појата. Ниједна деоница овог пута није изграђена, а овај планирани ауто-пут би требало да има укупну дужину од 110 km. За овај ауто-пут, потписан је предуговор о изградњи [5].

Табеларни прегледУреди

Ауто-пут Почетак Поред Крај Укупна дужина Изграђено % У изградњи Напомена
  Хоргош     Суботица, Нови Сад, Београд, Ниш, Лесковац, Врање Прешево     592 km 592 km 100% - Полупрофил изграђен на деоницама мост „Остружница” — тунел „Стражевица”.
  Београд
 
Обреновац, Чачак, Пожега, Ариље, Ивањица, Сјеница Бољаре  
 
265 km 103 km 38% 47 km (+8 km у плану) Завршене је деоница Обреновац - Чачак (која се састоји из 4 поддеонице)

У изградњи су деонице Сурчин - Обреновац, Чачак - Пожега и потписан је уговор о изградњи деонице Сурчин - Нови Београд

  Батровци  
 
Сремска Митровица, Рума Београд
 
95 km 95 km 100% -
  Ниш
 
Бела Паланка, Пирот, Димитровград Градина  
 
107 km 96 km 90% 11km У изградњи деоница Банцарево — Црвена Река.
  Појате
 
Ћићевац, Крушевац, Трстеник, Врњачка Бања, Краљево Прељина
 
110 km 0 km 0% 0km

Листа брзих путеваУреди

Предвиђено је да се поједине деонице следећих државних путева Ib реда надограде у профил брзог пута или, пак, буду замењене новим трасама у профилу брзог пута.

10Уреди

На овом путу је изграђен брзи пут на деоници Београд - Панчево у дужини од 7,7 km.

21Уреди

Предвиђено је да део овог пута од Новог Сада до Шапца буде изграђен у профилу брзог пута. Дужина брзог пута биће око 60 km. Потписан је предуговор за део од Руме до Новог Сада [5].

24Уреди

Предвиђено је да део овог пута од Баточине до Крагујевца, у дужини од 25 km, надоградњом постојећег пута постане брзи пут. До сада је изграђено 15 km брзог пута. Планирани рок завршетка преостале деонице је до краја 2017.

26Уреди

Део овог пута од Шапца до Лознице у дужини од око 50 km би требало да постане брзи пут.

36Уреди

Предвиђено је да паралелно са трасом државног пута број 36 од Параћина до Зајечара и границе са Бугарском буде изграђен брзи пут који ће бити вођен новом трасом. Постоји могућност и да нови пут буде изграђен у профилу ауто-пута. Његова дужина биће 95 km.

33 - 34Уреди

Предвиђено је да се на овим путевима уради брзи пут са три коловозне траке у оба смера и да тај пут буде најбржи у Србији са ограничењем 100 km/h. Тај пут класе Ib је државни пут Београд-Пожаревац-Голубац. Дужина брзог пута биће око 100 km. Овај брзи пут имаће великог значаја за Браничевски округ. Овај брзи пут биће сличан ауто-путу само што ће бити друга подлога асфалта да не би било неравнина. Данас је саграђе- но око 79 km.

35Уреди

На овом путу је изграђен брзи пут "обилазница око Пожаревца" дужине 51 km. Овај брзи пут је допринео граду Пожаревцу да буде центар друмског саобраћаја у Србији и Балкану и да буде међу најразвијенијим местима друмских саобраћаја у Свету и да буде највећа и централна раскрсница у Европи.

ИсторијаУреди

 
Ауто-пут Е70 близу Сремске Митровице

Ауто-путеви на простору Балкана су почели да се граде у време Југославије. С обзиром на растућу потражњу (транзитни положај Југославије), капацитет друмске мреже са 2×1ом-траком није био довољан. План је тражио повећање капацитета друмске проходности и почела је изградња друмске мреже са најмање 2×2-трака ауто-пута, односно са развијањем потенцијалних магистрала. Важну улогу у овоме је играо прозападни утицај са којим је Београд увек радо чувао свој интегритет и тиме спречавао јачање утицаја осталих комунистичких и социјалистичких земаља источног блока[6].

Југославија је са овим плановима кренула још у седамдесетим годинама 20. века. Југословенска влада је затражила зајам од ММФ-а који је и добила. Западу је овај југословенски пројекат одговарао из стратешко-политичких разлога, па је тиме уједно било и олакшано добијање зајма. Ауто-путеви су углавном грађени на деловима некадашњег ауто-пута Братство-јединство.

Северно-јужна рута ауто-пута је јачала са слабљењем социјализма, тако да је већ током осамдесетих изграђен део ауто-пута БеоградНови СадБачка Топола. Овај планирани ауто-пут је првобитно у ствари био само полу-ауто-пут са 1×2 саобраћајне траке и 1×1 зауставном траком, укупно са 3 траке за два смера.

Почетком деведесетих завршен је део овог пута на релацији Бачка ТополаСуботицаХоргош, али пут се није спојио са остаком пута даље на север на Мађарској граници, који је већ био спреман на релацији РескеСегединКечкеметБудимпештаЂерХеђешхалом. Овим спајањем би се отворио коридор који би спајао луке Солуна и Истанбула, (Босфора) са средњом и западном Европом.

По првобитном плану Србија је до 1998. године требало да има 420 km ауто-путева и 220 km полу-ауто-путева. Рат у Југославији и НАТО бомбардовање су били главни узрочници да се ови циљеви не остваре.

Током двехиљадитих почето је са радовима на војвођанској деоници Бачка ТополаХоргош ауто-пута, део пута у делу БеоградНови Сад је проширен на 2×2+1 траку и почело је са изградњом београдске заобилазнице која би имала дужину од 38 km.

У 2016. години, Србија има 741,46 km путева који се рачунају у ову категорију.

Деонице ауто-путева и брзих путева у изградњиУреди

Напомена: Овде су убројане и деонице за које је само потписан уговор или предуговор за извођење радова.

  • Појате - Крушевац - Краљево - Прељина 110 km (МОРАВСКИ КОРИДОР)[7]
  • тунел Банцарево - Црвена Река 11,5 km (ИСТОЧНИ КРАК КОРИДОРА 10)
  • Обилазница око Суботице "Y-крак" (део који се тренутно гради) 22 km
  • Баточина - Крагујевац 5 km
  • Остружница - Бубањ Поток 19,5 km (ДЕО ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА)
  • Сурчин - Обреновац 17 km
  • Прељина - Пожега 30 km
  • Кузмин - Сремска Рача 17 km
  • Укупно: 232 km

Деонице ауто-путева и брзих путева планиране да се градеУреди

  • Пожега - Ужице - Граница Републике Српске (ГП Котроман) 60 km
  • Пожега - Сјеница - Граница Црне Горе (ГП Бољаре) 107 km
  • Нови Београд - Сурчин (петља на Београдској обилазници) 8 km
  • Београд - Зрењанин 58 km
  • Нови Сад - Зрењанин 41 km
  • Нови Сад - Рума 37 km (са тунелом кроз Фрушку Гору)
  • Рума - Шабац 38 km
  • Шабац - Лозница 50 km
  • Ниш - Плочник - Мердаре 77 km
  • Крагујевац - Мрчајевци - Веза са Моравским коридором 40 km
  • Бубањ Поток - Панчево 31 km (ДЕО ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА)
  • Београд - Вршац- Граница Румуније (ГП Ватин) 97 km
  • Пожаревац - Неготин - Граница Бугарске (ГП Мокрање) 140 km
  • Параћин - Зајечар - Граница Бугарске (ГП Вршка Чука) 82 km
  • Укупно: 858 km

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди