Miodrag Palošević

Miodrag Palošević (Beograd, 1. decembar 1901 — Zelengora, 13. maj 1945) bio je srpski i jugoslovenski konjički oficir, četnik u odredu Vojvode Vuka, major Jugoslovenske vojske i komandant Prvog jurišnog bataljona Četničkih jedinica Jugoslovenske vojske, a tokom Drugog svetskog rata u činu potpukovnika je bio komandant Valjevskog korpusa Jugoslovenske vojske u Otadžbini, potom pomoćnik glavnog inspektora trupa pri Vrhovnoj komandi JVuO i komandant Škole rezervnih oficira za oficirske kandidate.

Miodrag Palošević
Potpukovnik Miodrag Palošević
Lični podaci
Datum rođenja	(1901-12-01)1. decembar 1901.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti	13. maj 1945.(1945-05-13) (43 god.)
Mesto smrti	Zelengora, DF Jugoslavija
Obrazovanje	Vojna akademija Univerziteta odbrane u Beogradu
Vojna karijera
Rod	Jugoslovenska vojska u otadžbini
Čin	potpukovnik

Biografija

Miodrag Palošević je rano ostao siroče. Kad je srpska vojska 1915. godine otpočela povlačenje pred nesrazmerno nadmoćnijim neprijateljem, on se pridružio vojsci koja je odstupala sa kraljem Petrom Karađorđevićem. Bilo mu je svega petnaest godina kad je prešao Albaniju i kada je negde pri povlačenju naišao na odred pukovnika Vojina Popovića, čuvenog Vojvode Vuka.

Tako je mladi Palošević bio povezan sa četnicima Vojvode Vuka i na taj način postao četnički vojnik. Sa četnicima je ostao do onoga dana dok srpska vlada nije našla mogućnosti da deo svoje omladine, koji se našao sa vojskom, pošalje na školovanje u savezničku Francusku.

Miodrag Palošević je posle rata sa jednom od prvih posleratnih klasa završio u Beogradu Vojnu akademiju. Kao konjički oficir, službovao je u raznim krajevima zemlje, ponajviše u Beogradu, gde je jedno vreme bio ordonans-oficir komandanta grada, generala Voje Tomića.

Pred sam rat, kada su formirane jurišne jedinice vojske Kraljevine Jugoslavije, major Miodrag Palošević je postavljen za komandanta Prvog jurišnog bataljona u Novom Sadu. Na čelu tog bataljona ušao je u Aprilski rat. Posle teških gubitaka, koje je bataljon pretrpeo nekoliko dana pre kapitulacije na bijeljinskom aerodromu. Major Palošević se sa nešto ljudstva povukao u bosanske planine. Krajem aprila u okolini Han-Pijeska, sreo je pukovnika Dražu Mihailovića i stavio mu se pod komandu.

Zajedno sa grupom oficira koji su pratili Dražu Mihailovića, major Palošević dolazi na Ravnu goru i prisustvuje proglašenju četničke organizacije kao legitimnog naslednika borbe protiv Nemaca. Major Palošević, kao jedan od najbližih Mihailovićevih saradnika je bio glavni organizator četničkog pokreta. Po crkvenim portama i školskim dvorištima sazivao je noćne zborove i objašnjavao sakupljenom narodu ciljeve četničkog pokreta.

Justin Popović se obraća vojnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini, sa leve strane je Miodrag Palošević (manastir Kalenić, leto 1944)

Po uspostavljanju privremene saradnje sa partizanskim odredima, Palošević je bio zapovednik četničkim odredima koje su vodile borbe oko Kragujevca u oktobru 1941. i na Rapaj Brdu.

Major Palošević je bio uvek prisutan u Vrhovnoj komandi JVuO. Po formiranju prvih jačih jedinica u leto 1942. major Palošević je bio na funkciji glavnog inspektora trupa, a od 1943. bio je komandant Valjevskog korpusa, da bi po organizaciji prvih oficirskih škola JVuO postao komandant Škole rezervnih oficira za oficirske kandidate u selu Ba.

Major Miodrag Palošević je bio zadužen za organizaciju četnika na području Kraljeva, Kruševca i Čačka. U izvještaju koji je poslao 18. januara 1942. generalu Dragoljubu Mihailoviću, Palošević prenosi informacije o situaciji u Toplici i Jablanici, kao i o potencijalnom hapšenju vladike Nikolaja Velimirovića od strane Njemaca, usljed bliskosti sa četnicima:

Sada je u Toplicu i Jablanicu upućena »kaznena ekspedicija« od strane četnika Koste Pećanca i sa njima sadejstvuje pop Mika sa Jastrebca koji nas simpatiše.

Moj odlazak u Jablanicu sada je nemoguć.

Našim dolaskom u ovaj kraj izvršena je u dva maha blokada Trstenika i dok B. [Beograd, tj. srpska kvislinška vlada Milana Nedića — prim.] čini sve da nam olakša boravak, prodane duše na suprot čine razne smicalice, tako da ima mnogo zaplašenih, što smo mi prisutni u ovom kraju, gde nije izvršena ni od koga naša organizacija.

Vladika Nikolaj je obavešten od Aćimovića i Nedića, da će biti interniran od strane Nemaca zbog našeg boravka u ovom kraju. Da su čak u Beogradu čuli da nas ovde ima tušta i tma, ma da smo sve učinili sa naše strane, da to niko od nas ne sazna. Nemačka špijunaža radi punom parom te je Aćimović i Nedić o tome obavešten.

— Major Miodrag Palošević

U izvještaju vojvode Dobroslava Jevđevića poslatom generalu Mihailoviću 18. januara 1943. kaže se da su se vojvoda Momčilo Đujić i major Palošević odlučili da „kidaju sa Italijanima”, tj. da su „u ratnom stanju sa Italijom”, kao i da su napustili Knin. Jevđević piše: „Motivacija je da smo mi i Italijani dva sveta i da ne možemo sarađivati.” Međutim, Dobroslav Jevđević navodi da je vojvoda Ilija Trifunović-Birčanin naredio vojvodi Đujiću i Paloševiću da se vrate na svoje položaje:

Pre odlaska posetio sam vojvodu Birčanina. Naredio je Đujiću i Paloševiću da se u roku od dvadeset i četiri sata vrate na svoja mesta i uspostave odnose sa Talijanima pod pretnjom da će ih lišiti položaja. Birčanin je težak bolesnik i u meni se bori sentimentalan obzir prema njemu sa greškama koje čini njegova okolina. Sam ne znam kako bi se taj splet rešio.

Naime, major Miodrag Palošević je tokom 1942. i početkom 1943. bio komandant operativnih jedinica Dinarske četničke oblasti. U pismu koje je Milan Šantić uputio 27. januara 1943. majoru Zahariju Ostojiću, obavještajući ga o stanju u Dinarskoj četničkoj diviziji, o majoru Paloševiću navedena su sljedeća zapažanja:

Vojvoda Birčanin dodelio je položaj pomoćnika komandanta majoru Paloševiću. Ne bih smeo tvrditi da je to mnogo srećan izbor, jer imam impresiju da Palošević spada u red ljudi kojima su često potrebni jevtini vašarski efekti. I bojim se još da je lična sujeta i kod njega suviše podvučena, a to može biti razlog da se raspre, svađa i razno razne struje i strujice, kojih ovde ima u izobilju, još više raspire i uzmu neželjeni tok. Vojvodski činovi i odlikovanja, koje dobronamerni Ilija Birčanin deli zaslužnima smatram da su nesreća u današnjoj situaciji. Čovek i ne sluti kakvu mržnju i kakve surevnjivosti izazivaju vojvodski činovi. Možda zbog toga što svaki Srbin smatra da i sam treba da bude vojvoda, a kada već on to ne može da bude onda ne ostaje ništa drugo do izliv jedne žučne mržnje i pakosti prema drugome.

Vojvoda Momčilo Đujić (pseudonim »Bernardo«), poslao je 27. marta 1943. godine generalu Draži Mihailoviću depešu, u kojoj ocjenjuje karakter i dosadašnji rad majora Miodraga Paloševića:

Major Palošević napustio ovu teritoriju samovoljno 17. o.m. Razloge ovoga čoveka čudnovate ćudi da mu možete samo Vi komandovati, nisam primio i nisam ga razrešio dužnosti. Nalazim da je pravi razlog nedovoljno poznavanje karaktera i životnih prilika naroda ovih krajeva. Po saznanju putuje ka vama.

Već sjutradan je uslijedio odgovor Mihailovića:

Javljajte nam se redovno. Za Paloševića nije šteta što Vas je napustio. Ja sam njega postavio samo za Vašeg pomoćnika i ovo mu je bila poslednja prilika da nešto uradi. Nije imao da očekuje nikakva naređenja direktno od mene. Kao vojnik je slab, a kao borac nikakav. Od Vas je mogao naučiti da bude hrabar, ali to mu ne ide u račun.

— General Dragoljub Mihailović

Nakon preformacija preostalih četničkih korpusa na sastanku u Modriči 10. mart 1945. Palošević je dobio zadatak da komanduje Đačkom grupom i sa njom se zajedno nalazio na Zelengori gde je organizacija JVuO pretrpela odlučujući poraz protiv partizanskih jedinica u maju 1945.

U odsudnoj bici na Zelengori potpukovnik Palošević bio u srednjoj koloni Vrhovne Komande. Posle razbijanja preostalih četničkih snaga, Palošević je ostao sa grupom od 25 vojnika i povlačio se ispred partizanskih jedinica.

13. maja 1945. u pokušaju da pređe Sutjesku, naleteo je na novu partizansku poteru, pa se povukao u pravcu Pive. Tu ga je sustigao i opkolio jedan bataljon crnogorske brigade koji je pozivao i njega i njegove borce na predaju. U pucnjavi koja je zatim nastala, Palošević je poginuo.

Da ga partizani ne bi prepoznali, neko iz njegove pratnje mu je posle pogibije odsekao kosu i bradu. Njegovo telo je skupa sa ostalim izginulima bačeno u Sutjesku na utoku Drine.