Miodrag Palošević
Miodrag Palošević (Beograd, 1. decembar 1901 — Zelengora, 13. maj 1945) bio je srpski i jugoslovenski konjički oficir, četnik u odredu Vojvode Vuka, major Jugoslovenske vojske i komandant Prvog jurišnog bataljona Četničkih jedinica Jugoslovenske vojske, a tokom Drugog svetskog rata u činu potpukovnika je bio komandant Valjevskog korpusa Jugoslovenske vojske u Otadžbini, potom pomoćnik glavnog inspektora trupa pri Vrhovnoj komandi JVuO i komandant Škole rezervnih oficira za oficirske kandidate.[1]
| Miodrag Palošević | |
|---|---|
 Potpukovnik Miodrag Palošević | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. decembar 1901. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 13. maj 1945. (43 god.) |
| Mesto smrti | Zelengora, DF Jugoslavija |
| Obrazovanje | Vojna akademija Univerziteta odbrane u Beogradu |
| Vojna karijera | |
| Rod |  Jugoslovenska vojska u otadžbini |
| Čin |  potpukovnik |
Biografija uredi
Miodrag Palošević je rano ostao siroče. Kad je srpska vojska 1915. godine otpočela povlačenje pred nesrazmerno nadmoćnijim neprijateljem, on se pridružio vojsci koja je odstupala sa kraljem Petrom Karađorđevićem. Bilo mu je svega petnaest godina kad je prešao Albaniju i kada je negde pri povlačenju naišao na odred pukovnika Vojina Popovića, čuvenog Vojvode Vuka.
Tako je mladi Palošević bio povezan sa četnicima Vojvode Vuka i na taj način postao četnički vojnik. Sa četnicima je ostao do onoga dana dok srpska vlada nije našla mogućnosti da deo svoje omladine, koji se našao sa vojskom, pošalje na školovanje u savezničku Francusku.
Miodrag Palošević je posle rata sa jednom od prvih posleratnih klasa završio u Beogradu Vojnu akademiju. Kao konjički oficir, službovao je u raznim krajevima zemlje, ponajviše u Beogradu, gde je jedno vreme bio ordonans-oficir komandanta grada, generala Voje Tomića.
Pred sam rat, kada su formirane jurišne jedinice vojske Kraljevine Jugoslavije, major Miodrag Palošević je postavljen za komandanta Prvog jurišnog bataljona u Novom Sadu. Na čelu tog bataljona ušao je u Aprilski rat. Posle teških gubitaka, koje je bataljon pretrpeo nekoliko dana pre kapitulacije na bijeljinskom aerodromu. Major Palošević se sa nešto ljudstva povukao u bosanske planine. Krajem aprila u okolini Han-Pijeska, sreo je pukovnika Dražu Mihailovića i stavio mu se pod komandu.
Zajedno sa grupom oficira koji su pratili Dražu Mihailovića, major Palošević dolazi na Ravnu goru i prisustvuje proglašenju četničke organizacije kao legitimnog naslednika borbe protiv Nemaca. Major Palošević, kao jedan od najbližih Mihailovićevih saradnika je bio glavni organizator četničkog pokreta. Po crkvenim portama i školskim dvorištima sazivao je noćne zborove i objašnjavao sakupljenom narodu ciljeve četničkog pokreta.
Po uspostavljanju privremene saradnje sa partizanskim odredima, Palošević je bio zapovednik četničkim odredima koje su vodile borbe oko Kragujevca u oktobru 1941. i na Rapaj Brdu.
Major Palošević je bio uvek prisutan u Vrhovnoj komandi JVuO. Po formiranju prvih jačih jedinica u leto 1942. major Palošević je bio na funkciji glavnog inspektora trupa, a od 1943. bio je komandant Valjevskog korpusa, da bi po organizaciji prvih oficirskih škola JVuO postao komandant Škole rezervnih oficira za oficirske kandidate u selu Ba.
Nakon preformacija preostalih četničkih korpusa na sastanku u Modriči 10. mart 1945. Palošević je dobio zadatak da komanduje Đačkom grupom i sa njom se zajedno nalazio na Zelengori gde je organizacija JVuO pretrpela odlučujući poraz protiv partizanskih jedinica u maju 1945.
U odsudnoj bici na Zelengori potpukovnik Palošević bio u srednjoj koloni Vrhovne Komande. Posle razbijanja preostalih četničkih snaga, Palošević je ostao sa grupom od 25 vojnika i povlačio se ispred partizanskih jedinica.
13. maja 1945. u pokušaju da pređe Sutjesku, naleteo je na novu partizansku poteru, pa se povukao u pravcu Pive.[2] Tu ga je sustigao i opkolio jedan bataljon crnogorske brigade koji je pozivao i njega i njegove borce na predaju. U pucnjavi koja je zatim nastala, Palošević je poginuo.[3]
Da ga partizani ne bi prepoznali, neko iz njegove pratnje mu je posle pogibije odsekao kosu i bradu. Njegovo telo je skupa sa ostalim izginulima bačeno u Sutjesku na utoku Drine.
Reference uredi
- ^ „Miloslav Samardžić: Major Palošević”. Delfi knjižare. Pristupljeno 21. 1. 2019.
- ^ „Na dan 13.5.1945.: Poginuo Miodrag Palošević, četnički potpukovnik.”. www.nadanasnjidan.net. Pristupljeno 2024-01-26.
- ^ „Kako je poginuo Paloš?”. Pogledi. Arhivirano iz originala 05. 11. 2019. g. Pristupljeno 21. 1. 2019.
