Miroslav Pantić

Miroslav Pantić (Svilajnac, 9. jul 1926Beograd, 16. septembar 2011) je bio srpski istoričar književnosti, profesor Univerziteta u Beogradu i akademik SANU.

Miroslav Pantić
MiroslavPantić.jpg
Miroslav Pantić
Datum rođenja(1926-07-09)9. jul 1926.
Mesto rođenjaSvilajnac
Kraljevina SHS
Datum smrti16. septembar 2011.(2011-09-16) (85 god.)
Mesto smrtiBeograd
Srbija

BiografijaUredi

Rođen je u Svilajncu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. U periodu 1945–1949 studirao je srpski jezik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu je doktorirao 1956. godine tezom „Sebastijan Slade-Dolči, dubrovački biograf XVIII veka“. Postao je docent 1957. godine na Filozofskom fakultetu, vanredni profesor 1962. godine i redovni 1970. na Filološkom fakultetu koji je u međuvremenu nastao izdvajanjem iz Filozofskog 1960. godine. U periodu 1972–1973 bio je upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu.[1]

Za dopisnog člana SANU izabran je 1974, a za redovnog 1981. godine. Sekretar odeljenja jezika i književnosti SANU bio je od 1982. do 1994. godine. Generalni sekretar SANU bio je u periodu 1994–1998, a potpredsednik SANU za društvene nauke u periodu 1998–2003.[2]

Dobitnik je više nagrada među kojima su: Sedmojulska nagrada (1988), Vukova nagrada (1991), Zlatni beočug (1999), Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni građanin Svilajnca i Despotovca.[3] Njemu u čast održan je naučni skup 30. maja 2007. u Svilajncu i promovisan zbornik „Akademik Miroslav Pantić“[4]COBISS.SR 140430092.

Preminuo je u 16. septembra 2011. Beogradu i sahranjen 21. septembra u Svilajncu. U ime SANU od njega se oprostio Miro Vuksanović.

RadoviUredi

  • Pantić, Miroslav (1982). „Usmeno pesništvo”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 504—518. 
  • Pantić, Miroslav (1993). „Književnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske”. Istorija srpskog naroda. knj. 3, sv. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 135—255. 
  • Pantić, Miroslav (1993). „Narodna ili usmena književnost”. Istorija srpskog naroda. knj. 3, sv. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 256—326. 
  • Pantić, Miroslav (1986). „Narodno (usmeno) pesništvo”. Istorija srpskog naroda. knj. 4, sv. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 107—164. 

ReferenceUredi

Spoljašnje vezeUredi