Википедија

Mihailo Petrović Njegoš

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Mihailo Petrović.

Mihailo Petrović Njegoš (Podgorica, 14. septembar 1908 — Pariz, 24. mart 1986) bio je princ iz kraljevske kuće Petrovića.

Mihailo Petrović Njegoš
Lični podaci
Datum rođenja(1908-09-14)14. septembar 1908.
Mesto rođenjaPodgorica, Knjaževina Crna Gora
Datum smrti24. mart 1986.(1986-03-24) (77 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
GrobSrpsko pravoslavno groblje, Pariz
Porodica
SupružnikŽenevjev Petrović Njegoš
PotomstvoNikola Petrović
RoditeljiMirko Petrović
Natalija Konstantinović
DinastijaPetrovići Njegoši
PrethodnikDanilo Petrović
NaslednikNikola M. Petrović Njegoš

Biografija uredi

Rođen je 1908. godine u Podgorici, od oca princa Mirka Petrovića i majke Natalije Konstantinović. Godine 1916, Kraljevina Crna Gora je kapitulirala, jer je bila osvojena od Austrougarske. Kralj Nikola odlazi u egzil sa porodicom u Italiju. Mihailo je kao dete odveden u Napulj, a potom ga šalju u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde završava osnovnu školu u Istburnu. Nakon Prvog svetskog rata, princ Mihailo odlazi na studije u Francusku, koje uspešno završava. U ovo doba Narodna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca članove kraljevske kuće Petrović stavlja na civilnu listu čime stiču pravo na apanažu.[1] Kralj Aleksandar I Karađorđević mu je bio brat od tetke. Početkom 30-ih godina 20. veka Fašistička Italija na čelu sa Benitom Musolinijem je ponudila princu Mihailu presto kralja Albanije u cilju vršenja pritisaka na Jugoslaviju i traženja revizija granica.[2] Princ Mihailo je odbio presto i titulu crnogorsko-albanskog kralja.[2] Princ Mihailo je bio veliki pobornik jugoslovenstva i politike koju je sprovodio njegov brat od tetke kralj Aleksandar I. U Aprilskom ratu 1941. godine Kraljevina Jugoslavija je bila okupirana od strana sila Osovine (Nemačke, Italije, Mađarske, Bugarske). Crna Gora je pripala Italiji. Ministar inostranih poslova Italije Galeaco Ćano je želeo da sprovede u delo svoju politiku o stvaranje vazalnih država i režima metodom personalne unije. U Crnoj Gori je želeo da restituiše kraljevsku kuću Petrovića pod pokroviteljstvom italijanske kraljevske kuće Savoja i da obnovi Crnu Goru kao nezavisnu državu. Princa Mihaila Petrovića, unuka kralja Nikole su zajedno sa osobljem jugoslovenske ambasade u Parizu, gde se nalazio posle Aprilskog rata Nemci sproveli u jedan logor blizu Frankfurta. Tu ga nalazi specijalni izaslanik italijanske kraljevske kuće tražeći od njega da krene na Cetinje i preuzme crnogorski kraljevski presto, jer bi Crna Gora trebalo uskoro da proglasi svoju nezavisnost. Princu Mihailu je tetka Jelena Savojska bila kraljica Italije. Princ Mihailo je na neljubazan način odbio specijalnog izaslanika još izjavivši da se oseća Srbinom i da je nepokolebljiv protivnik crnogorskog separatizma i zelenaša, koji su jedino motivisani željom da se razbije srpstvo i jugoslovenstvo.[3]

Jedno vreme posle rata je živeo u Beogradu nakon 1948. godine,[1] kao i njegov brat od tetke Đorđe P. Karađorđević, čime su oni bili jedini članovi svojih dinastija koji su živeli u posleratnoj Jugoslaviji. Nije poznato da li su se sretali tokom tog perioda.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Stanko Petrović-Njegoš
 
 
 
 
 
 
 
8. Mirko Petrović Njegoš
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Krstinja Vrbica
 
 
 
 
 
 
 
4. Nikola I Petrović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Drago Martinović
 
 
 
 
 
 
 
9. Anastasija Martinović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Stana Martinović
 
 
 
 
 
 
 
2. Mirko Petrović Njegoš
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Stevan P. Vukotić-Perković
 
 
 
 
 
 
 
10. Petar Vukotić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Stana Milić
 
 
 
 
 
 
 
5. Milena Vukotić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Tadija Vojvodić
 
 
 
 
 
 
 
11. Jelena Vojvodić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Milica Pavićević
 
 
 
 
 
 
 
1. Mihailo Petrović Njegoš
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Obrad Konstantinović
 
 
 
 
 
 
 
12. Aleksandar Konstantinović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Danica Gvozdenović
 
 
 
 
 
 
 
6. Aleksandar Konstantinović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Jevrem Obrenović
 
 
 
 
 
 
 
13. Anka Obrenović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Tomanija Bogićević
 
 
 
 
 
 
 
3. Natalija Konstantinović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Tadija Opujić
 
 
 
 
 
 
 
14. Aleksandar Opujić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Vidosava Milić
 
 
 
 
 
 
 
7. Milena Opujić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Rajko Bošković
 
 
 
 
 
 
 
15. Marija Bošković
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Mara Nikčević
 
 
 
 
 
 

Porodica uredi

Supružnik uredi

ime slika datum rođenja datum smrti
Ženevjev Prižan 4. decembar 1919. 26. januar 1990.
  • brak razveden 1949. godine

Deca uredi

Nije sporno da je Mihailo unuk kralja Nikole, pitanje oko Mihailovog sina je sporno. Naime, kako on piše u svojim Memoarima, Gestapo mu je nudio da postane separatni kralj Crne Gore, što je on odbio. Hapse ga i žena mu se porađa u njegovom odsustvu. U memoarima spominje dragog sina Nikolicu. Oni se razvode 1949. Kasnije, prijatelji navode da on nije priznao sina tvrdeći da su mu ga podmetnuli. Moguće je da je Gestapo podmetnuo sina za nekog budućeg separatnog kralja Crne Gore, kada je tu ponudu već Mihailo odbio. Prijatelji su navodili i da je žena s njim bila samo zbog titule. Da li je on bio razočaran u ženu pa je naknadno odbacio i sina, shvativši da je sve prevara, teško je utvrditi. Za sebe je tvrdio da je poslednji izdanak loze Petrovića.

ime slika datum rođenja supružnik
Princ Nikola 7. jul 1944. Fransina Navaro

Reference uredi

  1. ^ a b Tri puta odbio krunu, Večernje novosti, reportaže, Č, Prelević, 2. avgust 2010.
  2. ^ a b Opet AA
  3. ^ Kralj Nikola Prvi. str. 160-161, Marko Milunović Piper, Kragujevac, 2001.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаило_Петровић_Његош&oldid=26076679”