Википедија

Mihajlo Veliki Komnin

Mihajlo Veliki Komnin (grč. Μιχαήλ Μέγας Κομνηνός) je bio trapezuntski car 1341. i od 1344. do 1349. iz dinastije Velikih Komnina. Bio je mlađi sin Jovana II Komnina i Evdokije Paleologine.

Mihajlo
Lični podaci
Datum rođenja1285.
Porodica
SupružnikAcropolitissa
PotomstvoJovan III Veliki Komnin
RoditeljiJovan II Veliki Komnin
Evdokija Paleologina
DinastijaVeliki Komnini
Trapezuntski car
Period1341.
PrethodnikAna Velika Komnina
NaslednikAna Velika Komnina
Period1344—1349.
PrethodnikJovan III Veliki Komnin
NaslednikAleksije III Veliki Komnin

Postoji vrlo malo zapisa o njemu iz mladosti, ali se navodi da je ostavljen na čuvanje kod svog ujaka, cara Andronika II Paleologa, kao i da je kasnije oženio ćerku plemića Konstantina Akropolita sa kojom je dobio sina Jovana III.

Mladost uredi

Na osnovu izjave Nićifora Grigore da je Mihailo 1344. godine imao 56 godina, može se zaključiti da je rođen oko 1288. godine.[1] Mihaila je dovela u Carigrad 1297. godine, njegove majka carica Evdokija, posle smrti cara Jovana II i stupanja na presto njegovog brata Aleksija II. Nekoliko godina kasnije, carica Evdokija se vratila u Trapezunt, verovatno ostavivši Mihaila u Carigradu.[2]

O njegovom životu u narednim decenijama nema mnogo informacija. Mihailo je po svoj prilici ostavljen na brigu svom ujaku, caru Androniku II Paleologu, čiji su pokušaji da diktira sa kim će se njegov brat i njihova majka venčati bili osujećeni; nejasno je kakav su uticaj ovi neuspesi imali na Mihaila. Izvesno je da Mihailo nije bio ograničen samo na manastir, jer je oženio ćerku plemića Konstantina Akropolita, Akropolitisu, od koje je dobio sina Jovana III.[3] Zatim je usledio period građanskog rata između cara Andronika II i njegovog unuka cara Andronika III Paleologa, kada je Mihailo bio u srednjim godinama; koju je stranu u ratu podržavao, ili da li je uopšte stao na stranu u ovom sukobu, opet se ne zna. Konačno, nekoliko članova porodice njegovog brata – prvo Aleksijev sin Vasilije, zatim Vasilijeva dva sina – boravila su u Carigrad kao prognanici iz sukoba u Trapezuntu. Ne zna se da li je Mihailo imao kontakt sa njima, da li im je pružio pomoć, ili da li je uopšte znao da su u gradu.

Od 1341. godine, ponovo imamo više informacija o Mihailovom životu. Te godine grupa predstavnika frakcije Sholaranata, predvođena Nikitom Sholarijem i Grigorijem Micomatom, stigla je iz Trapezunta i ubedila namesnike mladog cara Jovana V Paleologa da dozvole Mihailu da se vrati. Tamo će se oženiti svrgnutom caricom Irinom Paleologinom i zauzeti carski presto.[4]

Kada su Mihailova tri broda stigla do Trapezunta 30. jula 1341. godine, otkrio je da je carica Irina svrgnuta, a da je njegova bratanica, Ana Anahutlu, postala nova carica. Kao legitimni muški potomak vladajuće porodice, Mihailo je dobio podršku većeg dela stanovništva i bio je proglašen za cara. Deo plemstva, na čelu sa mitropolitom Akakijem, prihvatio ga je za svog gospodara i sproveo u palatu. Međutim, čim je pala noć, plemići su zatvorili Mihaila, ne želeći da njima vlada zreo i snažan monarh. Anine trupe Lazi su rasterale Mihailove pristalice i opljačkale njegove brodove. Sledećeg dana je poslat u Ejnion, a zatim u Limniju, gde ga je držao mega duks Jovan Evnuh.[4]

Kada je Mihailov sin, Jovan III, postao car u septembru 1342. godine, Mihailo je ostao u zatvoru. Jovanova nesposobna vladavina otuđila je njegove glavne pristalice od njega, među kojima je bio i Nikita Sholarije, koji je sa vojskom krenuo u Limniju (gde je Jovan Evnuh nedavno bio ubijen), oslobodio je Mihaila i vratio se sa njim u Trapezunt. Car Jovan III je svrgnut i poslat u manastir Svetog Save pod vizantijskom stražom, dok su plemići koji su ga podržavali ubijeni. Mihailo je krunisan 3. maja 1344. godine.[5]

Vladavina uredi

Car Mihailo je Nikiti dodelio titulu mega duksa i bio je primoran da potpiše dokument kojim su Nikita i njegovi ministri dobili skoro svu vlast u Carstvu, obećavajući da će tražiti njihov savet u svim zvaničnim akcijama. Ovaj ustavni eksperiment bio je kratkog daha, jer je najveće protivljenje dolazilo od naroda Trapezunta. Bili su besni kada su videli da je car lišen svog efektivnog autoriteta i narodse podigao na ustanak protiv oligarhije Sholaranata. Car Mihailo je brzo iskoristio priliku i uhapsio i zatvorio Nikitu 1345. godine. Takođe, poslao je svog sina Jovana u Carigrad, a zatim u Adrijanopolj, gde je trebalo da bude zatočen kako bi sprečio da postane dalji fokus nezadovoljnih plemića Trapezunta.[6]

Koristeći nestabilnost u Trapezuntu, Turkmeni su napali Carstvo 1346. godine, zauzevši gradove Hagios Andreas i Ejnion. U septembru 1347. godine, Crna smrt je pogodila Trapezunt, kuga je besnela narednih sedam meseci. Njeni efekti na grad su nejasni: Andrej Livadinos, koji je u to vreme bio u Trapezuntu, ne pominje epidemiju, dok Mihailo Panaret opisuje kako je Crna smrt odnela „mnogu: decu, muževe, žene, braću, sestre, majke i rođake.“[7] Još jedna invazija Turkmena sledeće godine dovela je do trodnevne bitke. Uprkos pobedi, Mihailov ugled kao vladara nije ojačan.[8]

Godine 1348. Đenovljani su zauzeli Kerasunt, drugi najvažniji grad Carstva u znak osvete za masakr Đenovljana od strane Trapezuntinaca nekoliko godina ranije. U maju 1349. godine pokrenuta je đenovljanska ekspedicija iz Kafe protiv Trapezunta. Mala trapezuntska flota pod komandom Mega duksa Jovana Kavasita je uništena, a narod Trapezunta je odgovorio na ovaj poraz ubijanjem svakog Zapadnjaka kojeg su zatekli u prestonici. Na kraju je postignut mir sa Đenovljanima, ali su u zamenu za Kerasunt dobili tvrđavu Leonkastron. Od sada pa nadalje, komercijalni kapaciteti Trapezunta su još više smanjeni, pošto su Đenovljani počeli sve više da upravljaju unosnom crnomorskom trgovinom.[8]

U to vreme bolesni car Mihailo je bio diskreditovan i potpuno nesposoban da upravlja Carstvom koje se raspadalo. Zbacio ga je 13. decembra 1349. Mega duks Nikita, koga je bio primoran da pusti iz zatvora. Nikita i njegove pristalice postavile su na presto njegovog rođaka Jovana, sina cara Vasilija, kojeg je vizantijski car Jovan VI Kantakuzin poslao u Trapezunt, a stigao je 22. decembra. Po preuzimanju krune Jovan je uzeo ime car Aleksije III u čast svoga dede cara Aleksija II. [9]

Zbačeni car Mihailo je bio primoran da se zamonaši u pećinskom manastiru Svetog Save. Godine 1351. poslat je u Carigrad.[10] Cara Mihaila oslobodio je car Jovan V Paleolog 1355. godine; uprkos svojim šezdesetim godinama, krenuo je u Trapezunt, nadajući se da će povratiti svoj presto. Car Mihailo je napredovao do manastira Sumela, ali je bio sprečen da uđe u svoju bivšu prestonicu.[11] Vratio se u Carigrad, gde je i umro.

Akropolitisa uredi

Poznato je da se Mihailo oženio ćerkom vizantijskih velikog logoteta Konstantina Akropolita i Marije Komnine Tornikine, ali ime njihove ćerke nije ostalo zabeleženo.[12] Zbog pogodnosti, naučnici su joj dali ime Akropolitisa, ženski oblik prezimena „Akropolit“.[13] O njoj se malo zna; Konstantin Akropolit pruža većinu onoga što direktno znamo o njoj. Car Andronik II Paleolog je pokušao da oženi starijeg brata Mihaila Velikog Komnina, cara Aleksija II, sa ćerkom jednog od svojih ministara, ali je bio osujećen kada se car Aleksije II Veliki Komnin oženio princezom iz Gruzije, a da nije tražio odobrenje od svog ujaka cara Andronika II Paleologa. Nikol primećuje da bi „bilo sasvim u skladu sa razrađenim dinastičkim i bračnim planovima cara Andronika II da, pošto nije uspeo da uda ćerku jednog od svojih ministara za cara Trapezunta, on podstakne ili ugovori udaju ćerke njegovog Velikog Logoteta sa bratom Trapezuntskog cara.“[14] Ona je najverovatnije umrla do 1341. godine, te je godine Mihailo Veliki Komnin bio pozvan da se vrati u Trapezunt i oženi caricom Irinom Paleologinom, udovicom njegovog bratanca cara Vasilija Velikog Komnina.

Drugi mogući potomci uredi

„Gruzijska hronika” iz 18. veka izveštava o tome kako se kralj Đorđe V od Gruzije oženio ćerkom „grčkog cara, kir Mihaila Komnina”. Međutim, vladajuća dinastija Vizantijskog carstva u 14. veku bili su Paleolozi, a ne Komnini. U vizantijskim izvorima nije zabeležen brak ćerke Mihaila IX Paleologa i njegove žene Rite Jermenske sa gruzijskim vladarom. Ne postoji ni postojanje vanbračnih ćerki Mihaila IX.[15] Ne zna se da li je ovo bila ćerka cara Mihaila Velikog Komnina od Trapezunta i Akropolitse.

Reference uredi

  1. ^ Cited in Kelsey Jackson Williams, "A Genealogy of the Grand Komnenoi of Trebyzond", Foundations, 2 (2006), p. 178
  2. ^ Miller 1969, str. 30
  3. ^ Donald M. Nicol, "Constantine Akropolites: A Prosopographical Note", Dumbarton Oaks Papers, 19, (1965), pp. 249-256
  4. ^ a b Miller 1969, str. 50
  5. ^ Miller 1969, str. 52
  6. ^ Miller 1969, str. 52f
  7. ^ Miller 1969, str. 53
  8. ^ a b Miller 1969, str. 54
  9. ^ Miller 1969, str. 55
  10. ^ Miller 1969, str. 56
  11. ^ Miller 1969, str. 59
  12. ^ Donald M. Nicol, "Constantine Akropolites: A Prosopographical Note", Dumbarton Oaks Papers, 19 (1965), pp. 249-256
  13. ^ This is the name Jackson Williams uses to refer to her in his paper, "A Genealogy of the Grand Komnenoi of Trebyzond", Foundations, 2 (2006), pp. 171-189
  14. ^ Nicol, "Prosopographical Note", p. 256
  15. ^ M.-F. Brosset, (1849) Histoire de la Géorgie (St Petersburg, 1849), vol. 1 p. 621

Literatura uredi

  • Miller, William (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461. Chicago: Argonaut. 
  • Radivoj Radić (2022). Istorija Trapezuntskog carstva. Beograd: Zavod za udžbenike. ISBN 978-86-17-20766-1. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михајло_Велики_Комнин&oldid=27699117”