Mihalj Silađi
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Mihalj Silađi (mađ. Szilágyi Mihály), (oko 1400 — Konstantinopolj 1460), Horogsegeški grof (mađ. Horogszeg), vojskovođa i vladar. U srpskoj epici se javlja kao Mihajlo Svilojević.
Mihalj Silađi | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1400. |
| Datum smrti | 1460. |
| Mesto smrti | Konstantinopolj |
Biografija uredi
Mihalj Silađi je bio stric Maćaša I, takođe je bio saborac Hunjadi Janoša u njegovim ratovima protiv Osmanlija, bitka kod Varne i Druga kosovska bitka.
Titule uredi
- Za vreme beogradske kampanje 1456. godine je bio kapetan Beograda (nándorfehérvári kapitány) i ujedno je učestvovao u obnovi razrušenog grada.
- U periodu 1457 — 1458. i 1460. je bio ban od Mačve (macsói bán).
- 1458. godine je izabran za regenta Mađarske
- Od 1460. godine je postao vojvoda Erdelja i glavni kapetan južnih delova Mađarske.
Opsada Beograda (1456) uredi
Kada je 1456. godine Mehmed II ponovo pokrenuo pohod na Beograd (tada poznat pod imenima Nandorfehervar, Landorfejervar i Bolgarfehervar), Janoš Hunjadi je poverio odbranu južnih delova Mađarske kraljevine Mihalju Silađiju. Glavna bitka između hrišćana i Osmanlija se odigrala kod Beograda, tačnije Kalemegdanske tvrđave. Tu je ujedinjena hrišćanska vojska strahovito porazila Turke i vratila ih nazad na istok. U ovoj kampanji Mihalj Silađi je pobrao slavu, pošto je kao vojskovođa predvodio zadnji juriš na Turke, definitivno ih je razbio i poražene naterao da se povuku.
Borba za prevlast uredi
Udajom sestre Mihalja Silađija, Eržebete za Janoša Hunjadija, Mihalj je postao je sledbenik Hunjadijevih a sa smrću Janoša Hunjadija i nosilac njegovih ideja. U svim sukobima u kojima je učestvovala kuća Hunjadijevih bio je glavni pobornik i izvršilac.
Posle pogubljenja Lasla Hunjadija 1457. godine, Mihalj Silađi je kao cilj za osvajanje postavio Erdelj, zato što su Hunjadijevi u tim graničnim oblastima (Partium) imali najjače uporište i podršku.
Ondašnje stanovništvo, Sekelji, i vlastodršci su ga dočekali raširenih ruku, za razliku od tamošnjih Sasa kojima on baš i nije bio dobrodošao.
Dok je u svim ostalim krajevima postepeno učvršćivao svoju vlast, Mihalj Silađi je imao u Bistrici, jednim od centara kuće Hunjadijevih, puno problema i nije dobio očekivanu podršku a i početnu podršku koju je dobio od Sekelja i lokalnih vlastodržaca postepeno je gubio. Ulagao je dosta napora da učvrsti svoj položaj, pokušavao je da uspostavi dobre odnose čak i sa starim protivnicima, među kojima i sa Sentmikloši Pongracom, sa kojim je sklopio ugovor o međusobnoj saradnji. U svim ovim političkim smicalicama čak je i kralj morao da reaguje da bi donekle smirio situaciju u kraljevstvu i sazvao je kraljevski savet u prestonici Požunu.
U svim ovim, za Mihalja domaćim neprilikama, j oš je došao i u sukob sa Turcima ali je na njegovu sreću te minimalne turske snage vezira Muhameda je potukao u bici u okolini današnjeg Beograda, tada tvrđave Kalemegdana. Ali najveća opasnost Mihalju je vrebala od Đurđa Brankovića i grofa Ulriha III Celjskog, rođaka mađarskog kralja Sigismunda, koji su konstantno ili bili inertni prema njemu ili mu radili o glavi, da bi oslabili njegovu vlast i time ojačali vlast Mađarskog kralja. Čak je i jednom prilikom, dok je bio u poseti Beogradu, bila organizovana sačekuša na Mihalja od strane Đurđa Brankovića, ali se Mihalj pukom srećom izvukao i spasao se begom, dok je tom prilikom njegov brat Laslo Silađi (László Szilágyi) koji je bio upravitelj grada Beograda u to vreme, podlegao ranama.
Da bi se osvetio, na brzinu je sakupio vojsku i udario na Brankovića i porazio ga u bici kod Kupinika i tada mu je za kaznu odsekao dva srednja prsta zbog nevernog zaklinjanja. Život mu je poštedeo zahvaljujući Matija Hunjadiju koji je tada već imao u planu kraljevsku titulu i bili su mu potrebni saveznici u oslabljenom kraljevstvu.
Silađi u službi kralja Matija I Korvina uredi
U međuvremenu u Pragu, 23. novembra 1457. godine je umro Laslo V. (V.László). To je Silađi pametno iskoristio i 1458. je izabran za regenta na pet godina dok Matija ne postane punoletan i doneo je zakone sa kojima je maksimalno zaštitio mladog kralja a i sebe.
Hunjadijevima, a i sebi je prisvojio ogromne posede i kraljevski dvor, tako da je finansijski obezbedio novog budućeg kralja maksimalno, što je i dovelo do toga da Matija kada je preuzeo presto postane jedan od moćnijih Mađarskih kraljeva koji su puno doprineli ne samo ekonomskom nego i kulturnom usponu Mađarske.
Obavljajući prljavi deo posla za račun kuće Hunjadijevih, nešto je i radio za sebe, osvečujući se starim neprijateljima. Najveću grešku je napravio kada je hteo da povrati stari sjaj Bistrici i ponovo je hteo silom da je zauzme, u čemu je uspeo, ali je napravio strahoviti pokolj među stanovnoštvom, čime je razbesneo mladog kralja Matiju, koji ga je za kaznu zatvorio u tvrđavu Vilagoš (Világos), koja se nalazu u okolini današnjeg rumunskog grada Arada. Matija je čak izdao naredbu da se Silađi pogubi, ali ju je na intervenciju pape Pije II. (Enea Silvio Piccolomini), povukao.
1459. godine zbog ponovne opasnosti od Turaka, kralj Matija Korvinijus Hunjadi se pomirio sa Silađijem, vratio mu je neke od starih ovlašćenja, vlast nad Erdeljem i nad južnim krajevima mađarske kraljevine.
Silađi je sa starim žarom stao opet pod upravu Hunjadijevih i prvo je ojačao sve gradove tvrđave u južnom delu kraljevstva a u bici kod Futoga (Futak), je porazio turske snage na čelu sa Ali begom.
Drugi sukob sa Ali begom 1460. godine nije mu doneo sreću. U ovom sukobu je poražen, zarobljen i odveden u Carigrad gde mu je odsečena glava, po naredbi sultana Mehmeda II.
Literatura uredi
- Fraknói Vilmos: Szilágyi Mihály, Mátyás király nagybátyja (Bp., 1913).
- Kisfaludy Károly: Szilágyi Mihály szabadulása (színmű, Pest, 1822)
- Vörösmarty Mihály: Szilágyi Mihály a világosi várban (vers, 1822 — 1823).
- [1][mrtva veza] Palašev leksikon
