Бистрица (град)
Бистрица (рум. Bistriţa, мађ. Beszterce, нем. Bistritz, раније Nösen[3]) је град у Румунији. Бистрица се налази у северном делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Град је управно средиште округа Бистица-Насауд.
Бистрица Bistriţa | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Румунија |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 75.076[1][2] |
— густина | 560 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 08′ 00″ С; 24° 30′ 00″ И / 47.133333° С; 24.5° И |
Површина | 145,47 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Овидије Крецу |
Поштански број | 420008–420198 |
Веб-сајт | |
primariabistrita.ro |
Географски положај
уредиБистрица се налази на 110km северозападно од града Клужа, и смештено је на обали истоимене реке Бистрица по којој је и добио име.
Порекло имена
уредиГрад је добио име по реци Бистрици, и води порекло од словенске речи бистро.
Историја
уредиПрви знаци насељавања потичу из доба Неолита, а касније ту су се насељавали Дачани и Римљани. Саси или Саксонци, рудари, су се ту населили између 1141. и 1162. године и прозвали тај крај Неснерланд (нем. Nösnerland). Убрзо након саског насељавања, Монголи су уништили град прво 1241. године а касније 1284. године.
Бистрица је постала слободан краљевски град 1330. године. 1335. године је добила право да организује вашаре и исте године је добила и право на грб. Јанош Хуњади је 1453. године на брду изнад града саградио утврђење а 1458. године је Михаљ Силађи спалио цео град који се био побунио против његове власти.
Краљ Матија Хуњади је 1464. године одузео Бистрици титулу грофовије, иако је у то време град био културно средиште области
Забележено је да је 1465. године Хуњадијева тврђава, имала 18 кула за одбрану, али да би појачали одбрану самог града, тврђава је срушена и материјал је коришћен да би се појачали градски зидови. Сам град је тада добио 10 одбрамбених кула.
Године 1596. Бистрица је добила гимназију. 1602. године Бастини (Giorgio Basta) војници су заузели град, 1603. Мојсије Секељ (Székely Mózes), 1661. су град заузели Турци од којих је ослобођен крајем истог века, 1717. године су га опљачкали Татари.
Године 1848. 31. децембра ту се одиграла прва битка између мађарских револуционара предвођених Јожефом Беном и аустријских царских снага, друга битка се одиграла 21. фебруара 1849. године и мазарски револуционари су извијевали победу над царском војском коју је предводио Карл Фрајхер фон Урбан (Karl Freiherr von Urban). 25. јуна Руска царска армија је избацила Мађарске снаге из града али су је већ наредног дана снаге Јожефа Бена повратиле.
Зидине града су увек служиле као материјал за градњу тако да су данас присутни само трагови зидина и Богнар кула (Bognár-torony). Датотека:
Становништво
уредиУ односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.[4]
1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
---|---|---|---|---|
25.519 | 44.339 | 87.710 | 81.467 | 75.076 |
Према пописима из:
Познате личности
уреди- Ту се родио 1892- др. Имре Хајнал (Haynal Imre) лекар.
- Ту се родила 1910. 16. новембра-án Маргит Силваши (Szilvássy Margit) оперска певачица.
Околна насеља
уреди- Алдорф (Aldorf),
- Бешење (Besenyő),
- Пинтак (Pinták),
- Шофалва (Sófalva),
- Ујеш (Újős),
- Цегетелке (Cegőtelke),
- Верешеђхаза (Veresegyháza),
- Мађардече (Magyardécse),
- Сентмате (Szentmáté),
- Арањошмориц (Aranyosmóric),
- Винда (Vinda).
Партнерски градови
уредиРеференце
уреди- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ Siebenbürgen Village List. Accessed 11. јануар 2007.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2021. г. Приступљено 05. 02. 2021.
Спољашње везе
уреди- Beszterce város honlapja Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2017)
- BistritaOnline.ro Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2006)
- International Folk Festival "Nunta Zamfirei"