Mihovil Logar

Mihovil Logar (Rijeka, 6. oktobar 1902 — Beograd, 13. januar 1998) bio je slovenačko-srpski kompozitor, pedagog i muzički pisac.

Mihovil Logar
Lični podaci
Datum rođenja	(1902-10-06)6. oktobar 1902.
Mesto rođenja	Rijeka, Austrougarska
Datum smrti	13. januar 1998.(1998-01-13) (95 god.)
Mesto smrti	Beograd, SR Jugoslavija

Poreklom Slovenac, rođen je u Rijeci a najveći deo svog života proveo je u Beogradu. Za sobom je ostavio preko dve stotine dela među kojima se mogu naći ostvarenja koja pripadaju gotovo svim žanrovima – opere, baleti, simfonijska muzika, koncerti, kantate, klavirska muzika, solo pesme. Kao jedan od istaknutih studenata takozvane praške generacije, Logar se smatra jednim od najznačajnijih kompozitora koji su delovali u Srbiji i dali značajan doprinos razvoju muzičkog profesionalizma u ovoj zemlji.

Biografija

Mihovil Logar je rođen 6. 10. 1902. godine u Rijeci. Nakon što je Italija anektirala Rijeku, a Musolinijevi fašisti ušli u grad, Logar je pobegao u Jugoslaviju. Formalno obrazovanje stekao je u Pragu gde je prvobitno studirao arhitekturu da bi se zatim konačno opredelio za karijeru kompozitora. Najpre je pohađao Državni konzervatorijum, u klasi K. B. Jiraka, a zatim i Majstorsku školu u klasi Jozefa Suka. Godine 1927. došao je u Beograd i počeo da radi kao profesor teorijskih predmeta i klavira u tadašnjoj Muzičkoj školi (danas školi „Mokranjac“), a zatim i kao profesor u Srednjoj muzičkoj školi pri Muzičkoj akademiji. Neposredno nakon Drugog svetskog rata, biva izabran za vanrednog (1945), a zatim i redovnog profesora (1955) na Muzičkoj akademiji (današnjem Fakultetu muzičke umetnosti) u Beogradu, gde je radio do 1972. godine. Najpre kao profesor u srednjoj školi, a zatim i kao profesor kompozicije, Logar je dao značajan doprinos razvoju školstva u predratnoj i posleratnoj Srbiji. U periodu od 1956. do 1958. godine, bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije. Osim bogate i plodne kompozitorske karijere, Logar je nastupao i kao pijanista, izvodeći često i sopstvena dela.

Preminuo je 13. januara 1998. godine.

Stvaralački opus

Stvaralački opus Mihovila Logara broji preko dve stotine dela najrazličitijih žanrova. Kao najznačajnija dela se mogu izdvojiti: opere – Četiri scene iz Šekspira (1931), Sablazan u dolini Šentflorjanskoj (1938), Pokondirena tikva (1954), Četrdeset prva (1959); kantate – Plava grobnica (1934), Pjesma na vrelu (1939), Vatra (1959); orkestarske kompozicije – Vesna, simfonijska poema (1931), Rondo-uvertira (1936), Dundo Maroje, uvertira (1936), Kosmonauti, koncertna uvertira (1962), Cedurska simfonijeta (1962), Sinfonia italiana, trostavačna simfonija (1964); svite – Primorje, Prolećne slike (1962); balet Zlatna ribica (1950); koncerti – Koncert za violinu u ha-molu (1954), Concerto mordente za violinu i orkestar (1968), Koncert za violončelo, mali gudački orkestar i duvački kvintet (1971), Dvostruki koncert za klarinet i rog (1967), Partira concertante za duvački kvintet i gudački orkestar (1968); ciklusi solo pesama – Legenda o Marku (1936), Šesnaest rumenih proleća – pesme za Anitu, Granada od Samarkanda (1963), Tri pesme Endrea Adija (1978); kamerna dela – 5 gudačkih kvarteta (1926–1936), Sonatina za violinu i klavir (1928), Razmišljanje i odluka za fagot i klavir (1945), Vez na svili za violinu i klavir (1985), Zlatni menuet za fagot i klavir (1990); zbirke klavirske muzike – Mala serenada, Pastorala, Nežnost, Figurina na vazni, Baletski valcer.

Muzički jezik

Rana dela Mihovila Logara, nastala u Pragu i po povratku sa školovanja, odlikuju se zaoštrenim muzičkim jezikom, proširenim tonalitetom koji često prelazi i u atonalnost, rapsodičnom i, uslovno rečeno slobodnom formom, te se ovaj period kompozitorovog stvaralaštva često opisuje kao ekspresionistički (Peričić, Masnikosa). U ovom razdoblju se mogu uočiti i uticaji romantičarskoj jezika, te se može reći da je za Logara svojstveno da „u njegovom opusu jedno pored drugog stoje dela koja se veoma mnogo razlikuju po svim komponentama sturkture“ (Bergamo). Kao neke od glavnih karakteristika Logarevog muzičkog jezika, ali i njegove ličnosti, autori ističu vedrinu i humor, koje, u zavisnosti od (muzičkog) konteksta, mogu preći i u grotesku i parodiju. Takođe, ističe se da su „Logarevi po pravilu tercno sturktuirani akordi, uvek ... ’deformisani’ jarkim vanakordskim tonovima, a njihov sled je uvek neočekivan i nestabilan, iznenadno disonantan ili nenadano tonalan“ (Masnikosa, 2008: 10). Izostanak kontinuiranog muzičkog toka ili njegova višeslojnost, muzičke ideje kratkog daha, te „plahovitost izraza“ (Bergamo), mogu se uključiti u najznačajnije odlike njegovog međuratnog stvaralaštva.

Ipak, prema tvrdnjama Marije Masnikose, „teško je, ... u okviru Logarevog stvaralačkog puta, označiti jasne etape, a još teže odrediti kojim se usmerenjima rukovodio u svom razvoju“ (Masnikosa, 2008: 10). U tom smislu se utemeljenost u klasičnim formalnim obrascima, stalno prirustvo elemenata komičnog, vedar ton i sklonost ka stalnim i čestim promenama u muzičkom jeziku – od tonalnosti do atonalnosti, tematizma do atematizma itd. – te odsustvo folklornog materijala iz velike većine njegovih dela, mogu se istaći kao najznačajnije karakteristike čitavog stvaralaštva ovog kompozitora.

Sablazan u dolini šentflorjanskoj, muzička farsa u tri čina (1938)

Libreto za farsu napisao je kompozitor sam, preradivši satiru Ivana Cankara “Pohujšanje u dolini šentflorjanski”. Radnja se dešava u šentflorjanskoj dolini u kojoj „rodoljubi“ – Načelnikovica, Poreznik, Beležnik, Trgovac i Crkvenjak – komentarišu „sablazan“ koja se pojavila u njihovom kraju. Naime, dve skitnice, Petar i Jacinta žive nevenčano, što izaziva radoznalost i, svakako, prezir meštana. Svakog od likova, Petar ucenjuje tvrdeći da je on njihov sin, izgubljen pre 15 godina. U Petrovu „poteru“ za bogatstvom se upliću i đavo, brojna prerušavanja i misterije. Iako komponovano 1938. godine, nagrađeno od „Cvijete Zuzorić” i predviđeno za prikazivanje, delo je prvi put izvedeno tek trideset godina kasnije, u Narodnom pozirištu u Sarajevu, pod upravom Ivana Štajerca. Opisujući delo nakon premijere, Branko Karakaš ističe prisustvo „reskih harmonija i skladno stilizovanih vokalnih rečitativa koji na momente prerastaju u ariozne forme“ (Karakaš, 2008: 87).

Pokondirena tikva, farsa u tri čina (1954)

Glavni članak: Pokondirena tikva (opera)

U skladu sa svojom naklonjenošću humoru i komičnosti, Logar se, u ovoj operi okrenuo Jovanu Steriji Popoviću i njegovoj Pokondirenoj tikvi. Osnovni kompozitorov cilj je, prilikom komponovanja opere na Sterijin tekst, bio da sačuva duhovitu atmosferu i jezičku strukturu originalnog teksta u kome počiva veliki deo komike ovog komada. Izradu libreta, kompozitor je poverio Hugu Klajnu, delo je prvi put izvedeno 1956. godine, na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, pod upravom Dušana Miladinovića. Naslovnu i glavnu ulogu tumačila je Milica Miladinović kojoj je Logar i posvetio svoju operu napisavši „Milici Miladinović, za njenu visoku umetnost glasa i glume“. Delo je, kako ističe Peričić, „puno dinamike i pravog bufo-duha“ (Peričić, 1969: 223). Vokalna deonica je bliska parlandu, da bi, u zavisnosti od događanja na sceni, prešla i u ponekad groteskni ariozo. Sam muzički jezik je pre svega u službi dramske radnje, te postupci muzičkog slikanja komike i groteske, poznati iz tradicionalnih komičnih muzičkih formi, dominiraju muzičkim tokom.

Rondo-uvertira (Na sajmu) (1936)

Jedno od Logarevih kratkih orkestarskih dela, Rondo-uvertira oslikava autorovu naklonost ka živopisnom i izražajnom tretmanu muzičkog teksta i humorističnoj izražajnosti. Menjajući prvobitni naziv – Rondno uvertira – u Na sajmu, autor je želeo da ukaže na činjenicu da brilijantni pasaži, raznovrsni ritmovi, kratke tematske floskule i oštri kontrasti između melodijski i ritmički izražajnih fraza, mogu oslikavati i vrevu autentičnog sajamskog dana.

Mihovil Logar kao muzički pisac

Iako govor o muzici nije bio centralno polje interesovanja ovog autora, mogu se naći pojedini članci iz njegovog pera, posvećeni aktuelnim problemima muzičkog stvaralaštva ili kritike, te nekim koncertima i nastupima poznatih izvođača i premijernim izvođenjima kompozicija njegovih savremenika. Bio je dopisnik italijanskog časopisa La Scala, a njegovi tekstovi se mogu naći i u časopisu Zvuk, u Politici i Reviji. Neke od njegovih najpoznatijih kritika su objavljene povodom premijere Rajičićeve Simonide, ili Radićeve Ćele Kule.

Spisak značajnijih dela

Opere:

• Četiri scene iz Šekspira (1931)
• Sablazan u dolini Šentflorjanskoj (1938)
• Pokondirena tikva (1954)
• Četrdeset prva (1959)

Orkestarske kompozicije:

• Vesna, simfonijska poema (1931)
• Rondo-uvertira (1936)
• Dundo Maroje, uvertira (1936)
• Kosmonauti, koncertna uvertira (1962)
• Cedurska simfonijeta (1962)
• Simfonia italiana, trostavna simfonija (1964)

Kantate:

• Plava grobnica (1934)
• Pjesma na vrelu (1939)
• Vatra (1959)

Svite:

• Prolećne slike (1962)

Balet:

• Zlatna ribica (1950)

Koncerti:

• Koncert za violinu u ha molu (1954)
• Dvostruki koncert za klarinet i rog (1967)
• Partita končertante za duvački kvintet i gudački orkestar (1968)
• Končerto mordente za violinu i orkestar (1968)
• Koncert za violončelo, mali gudački orkestar i duvački kvintet (1971)

Ciklusi solo pesama

• Legenda o Marku (1936)
• Granada od Samarkanda (1963)
• Tri pesme Endrea Adija (1978)

Kamerna dela

• 5 gudačkih kvarteta (1926 – 1936)
• Sonatina za violinu i klavir (1928)
• Razmišljanje i odluka za fagot i klavir (1945)
• Vez na svili za violinu i klavir (1985)
• Zlatni menuet za fagot i klavir (1990)

Notna izdanja (izbor)

• Koncert za violinu i orkestar, (UKS), džepna partitura i klavirski izvod
• Dupli koncert za klarinet, hornu i orkestar, (UKS, 1969)
• Koncert za klarinet i gudački orkestar (UKS, 1969), klavirski izvod
• Rondo rustiko, Primorsko kolo, (UKS, 1969)
• Rondo / Uvertira, (autorovo izdanje, 1968), džepna partitura
• Partita končertante (UKS, 1970)
• Četrdeset prva, (?), klavirski izvod
• Pokondirana tikva, (Edicije kompozitora Jugoslavije, 1960), klavirski izvod
• 11 komada; Uvertira, (Edicije kompozitora Jugoslavije, 1961)
• Pokondirana tikva, (Edicije kompozitora Jugoslavije, 1969)
• Sablazan u dolini Šentiflorijanskoj, (UKS, 1971)
• Zlatna ribica, (UKS, 1973)
• Muzika za klavir, prva sveska (UKS, 1968)
• Muzika za klavir (UKS, 1955)
• Dve japanske priče (Edition Frajt)
• Sonata kvazi uno skerco (UKS, 1990)
• Tango (Edition Frajt)
• Zlatna ribica za klavir solo (UKS, 1978)
• Motivi sa juga (Izdanje Frajt)
• Kompozicije za violinu i klavir, (UKS, 1977) partitura i štim
• Sonata za violinu i klavir (Prosveta, 1953), partitura štim
• Endre ady – tri pesme za duboki glas i klavir, (UKS, 1977)
• Legenda o Marku, za bariton i klavir (UKS, 1988)
• Dve ljubavne pesme, za visoki glas i klavir (Vlastito izdanje, 1941)
• Bdijenje, Čežnja, O klasje moje, Aerodinamika, Putovanje, za mešoviti hor (izdanje autora, Beograd, 1974)
• Aerodinamika , madrigal za muški oktet - Himna Beogradu (Prosveta, 1960)
• Suite per quartetto d'archi (UKS)
• Partita concertante per quintetto a fiati e orchestra d' archi, (UKS, 1970), partitura, džepna partitura (UKS, 1972) i klavirski izvod (UKS)
• Cedurska Simfonijeta, za gudače, (Beograd, 1973)
• Dve tokate za klavir i gudački orkestar (SOKOJ,1963)
• Cedurska simfonijeta za gudače (Beograd, 1973), džepna partitura
• Koncert za violinu i orkestar, (UKS), džepna partitura i klavirski izvod
• Dupli koncert za klarinet, hornu i orkestar, (UKS, 1969)
• Koncert za klarinet i gudački orkestar (UKS, 1969), klavirski izvod

Diskografija (izbor)

• Svita za gudački kvartet / Partita končertante, PGP RTB, LP 2503, savremeni domaći kompozitori, 1974.
• Valcer, Zlatko Topolski i Čedomil Dugan, Jugoton, LSY-66052, 1979.
• Arija, Tempo Di Ballo из "Musica Antica", Fern Rašković, Arbo Valdma ‎– Brams, Debisi, Stravinski, Logar, Jugoton, LSY-66058, Фоноарс, 1979.

Литература

• Bergamo Marija (1980): Elementi ekspresionističke orijentacije u srpskoj muzici, Beograd: Univerzitet umetnosti.
• Jakšić, Đura (1977): „Mihovil Logar – pola veka u Beogradu“, Pro musica br. 91, 4 – 5.
• Marinković, Sonja (2009): Istorija srpske muzike, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
• Микић Весна, „Неокласичне тенденције“, у: Историја српске музике, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
• Pejović Roksanda /ur/ (2008): Allegretto Giocoso, Stvaralački opus Mihovila Logara, Beograd: Katedra za muzikologiju FMU.
• Peričić, Vlastimir (1969): Muzički stvaraoci u Srbiji, Beograd: Prosveta
• Sabo, Anica (2010): „Slovenački kompozitori u Srbiji, Davorin Jenko, Mihovil Logar, Zlatan Vauda“, u Ingrid Slavec Gradišnik, Dragana Radojičić (ur), Traditiones br. 39/1, Ljubljana: Založba ZRC, ZRC SAZU, Slovenska akademija znanosti in umetnosti.
• Stojanović-Novičić, Dragana, Marija Masnikosa, „Orkestarska muzika“, u: Istorija srpske muzike, Zavod za udžbenike, Beograd, 2007.

Spoljašnje veze

• Biografija