Модруљ
Modrulj ili plava ajkula (Prionace glauca) je vrsta ajkula iz porodice Carcharhinidae. Naseljava duboke vode umerenih i tropskih okeana. Ova vrsta ajkule je navedena kao skoro ugrožena u Crvenoj listi MUZP. Jedina je vrsta u istoimenom rodu.
| Modrulj Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Modrulj blizu Kalifornije | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Potklasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Pleme: | |
| Rod: | Prionace Cantor, 1849
|
| Vrsta: | P. glauca
|
| Binomno ime | |
| Prionace glauca (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Rasprostranjenost (plavo) | |
Opis uredi
Modrulj je snažna životinja izduženog tela. Od šiljate izdužene njuške, ispod koje se nalaze poprečno postavljena usta, do vrha nesimetričnog, velikog repnog peraja doseže dužinu i do četiri metra. Na tamnosivim, skoro crnim leđima, nalazi se visoko leđno peraje trouglastog oblika, a iza njega, u blizini repa je i drugo manje leđno peraje. Grudna peraja su smeštena napred i položena horizontalno. Nema škržnih poklopaca, već po pet škržnih pukotina. Debela koža pokrivena mu je zubićima nagnutim prema repu, pa je zbog toga gruba kao šmirgl papir. U ustima ima veoma oštre trouglaste zube poređane u više redova. Dostiže dužinu od 3 i 4,5 m i težinu od oko 150 kg[3].
-
Oko -
Čeljusti -
Gornja vilica -
Donja vilica
Razmnožavanje uredi
Oni su viviparne životinje — ženka u utrobi nosi oplođena jaja, u njoj se mladi izvaljuju iz jajnih opni i napuštaju je (rađanje živih mladunaca). U toplim morima mladi se legu u plitkoj vodi u toku leta. Tokom života, ženke ovih ajkula u proseku izlegnu 4 do 135 mladunca. Period trudnoće traje između 9 i 12 meseci. Ženke su u tom periodu stare pet do šest godina, a mužjaci četiri do pet godina. Ženke plave ajkule su prilagođene rigoroznom ritualu parenja, razvijanjem tri puta deblje kože od kože mužjaka.
Ekologija uredi
Rasprostranjenost uredi
Živi na otvorenom moru, ali dopliva i do obale. Često pliva ispod same površine, ali se može videti i pri dnu. Naseljava Sredozemno more, ali i Atlantski okean uz evropske obale na severu Norveške.
Ishrana uredi
Plave ajkule se često hrane lignjama, ali se hrane i drugim beskičmenjacima kao što su sipe, hobotnice, jastozi, škampi, rakovi, većinom riba, manjim ajkula, podvodnim sisarima, čak i pticama koje povremeno sleću u vodu kako bi ulovile plen. Njihova brzina i zubi im omogućava lako i brzo hvatanje plena.
Predatori uredi
Mnoge veće ajkule ih jedu, na primer tigrasta ajkula, bik ajkula, velika bela ajkula... Takođe, jedan od velikih lovca na ajkule su orke. Ove ajkule su čest domaćin parazitima, kao to su pantljičare.[4]
Odnos sa ljudima uredi
Procjenjuje se da 10 do 20 miliona ovih ajkula bude ubijeno svake godine kao rezultat ribolova. Meso plave ajkule je jestivo, ali nije mnogo traženo širom sveta; konzumira se sveže, sušeno, dimljeno i slano. Naučna istraživanja su otkrila srednje veličine teških metala (žive i olova) u mesu ovih ajkula.[5] Njihova koža se koristi kao materijal, peraja za supu od ajkula, a jetra za ulje. Plave ajkule se povremeno love zbog njihove lepote i brzine.
Plave ajkule retko grizu ljude. Od 1580. do 2013. godine, plava ajkula je samo 13 puta ugrizla čoveka, od kojih su četiri završili smrću.[6]
U zarobljeništvu uredi
Plave ajkule, kao i većina drugih ajkula, imaju loš ugled kod ljudi. Prvi pokušaj držanje plavih ajkula u zarobljeništvu bio je u vodenom parku u San Dijegu 1968. godine, a od tada je mali broj akvarijuma probao da ponovo čuva ovu vrstu ajkula.[7] Većina njih se nalazila u zatočeništvu otprilike tri meseca ili manje,[7] a neke od njih su nakon toga budu puštene u divljinu. Rekordno vreme zarobljeništva plavih ajkula, bilo je je 246 i 224 dana u vodenom parku u Tokiju, treće mesto zauzeo je akvarijum u Nju Džerziju, dok je četvrto mesto bilo 194 dana u Lisabonskom akvarijumu. Za plave ajkule se pokazalo da ih je lako hraniti u zarobljeništvu. Male plave ajkule, do 1 m dužine, relativno je lako transportovati u akvarijume, ali je to mnogo komplikovanije kod većih primeraka. Nekoliko plavih ajkula čuvanih u Morskom svetu u San Dijegu su se u početku činile prilično dobrim, ali kada su im se za vreme izložbe u stanište dodale bik ajkule, bik ajkule su krenule da ih napadaju. Da bi plave ajkule mogle da prežive u rezervoarima potrebno im je da imaju dugačko mesto za slobodno.
Galerija uredi
-
Zadnja strana plave ajkule -
Glava plave ajkule odozdo -
Glava plave ajkule odozgo -
Izgled plave ajkule spreda
-
Ljudi koji rone sa ajkulama -
Plava ajkula u lovu na lignje -
Modrulji u prodaji -
Greškom uhvaćena plava ajkula
_no_porto_pesqueiro_de_Vigo.jpg)
Reference uredi
- ^ Sepkoski, Jack (2002). „A compendium of fossil marine animal genera (Chondrichthyes entry)”. Bulletins of American Paleontology. 364: 560. ISBN 9780877104506. Arhivirano iz originala 10. 5. 2012. g. Pristupljeno 9. 1. 2008.
- ^ Rigby, C.L.; Barreto, R.; Carlson, J.; Fernando, D.; Fordham, S.; Francis, M.P.; Herman, K.; Jabado, R.W.; Liu, K.M.; Marshall, A.; Pacoureau, N.; Romanov, E.; Sherley, R.B. & Winker, H. (2019). „Prionace glauca”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 21. 7. 2020.
- ^ Biologija za 7. razred osnovne škole; Dmitar Lakušić; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Beograd; 2008.
- ^ Scholz, Tomáš (1998—2009). „Taxonomic status of Pelichnibothrium speciosum Monticelli, 1889 (Cestoda: Tetraphyllidea), a mysterious parasite of Alepisaurus ferox Lowe (Teleostei: Alepisauridae) and Prionace glauca (L.) (Euselachii: Carcharinidae)”. Systematic Parasitology (na jeziku: engleski). 41 (1): 1—8. ISSN 0165-5752. doi:10.1023/a:1006091102174.
- ^ „Research Article” (PDF).
- ^ Blue shark (na jeziku: engleski), 12. 9. 2018, Pristupljeno 18. 9. 2018
- ^ a b „Blue Shark (Prionace glauca) in Captivity”. elasmollet.org. Pristupljeno 18. 9. 2018.
Literatura uredi
- Životinjsko carstvo: album-bojanka za 250 sličica; autor teksta Eugen Draganović; Beograd (2004)
Spoljašnje veze uredi
- ARKive - Slike i video klipovi o morskom psu (Prionace glauca) (језик: енглески)