Википедија

Moris Baura

Ser Sesil Moris Baura (engl. Cecil Maurice Bowra; Đuđang, 8. april 1898 – Oksford, 4. jul 1971) bio je engleski klasični filolog, književni kritičar, pesnik i akademik. Bio je dekan na Vadhem koledžu na Oksfordu od 1938. do 1970, a potom i zamenik kancelara (funkcija rektora) Univerziteta Oksford od 1951. do 1954. Smatra se jednim od važnijih klasičnih filologa prve polovine dvadesetog veka. Erudita, poliglota i vrlo oštar na jeziku, Baura je postao figura koja je nekoliko decenija oličavala humanističkog akademika. Aludirajući na njegovu intelektualnu superiornost i moć koju je imao u kulturnim krugovima, Elizabet Longford je istakla da je Baura bio „Volter i kralj sunce spojeni u jednoj osobi”.[1]

Sesil Moris Baura
Lični podaci
Datum rođenja(1898-04-08)8. april 1898.
Mesto rođenjaĐuđang, Kina
Datum smrti4. jul 1971.(1971-07-04) (73 god.)
Mesto smrtiOksford, Ujedinjeno Kraljevstvo

Na srpskom govornom području najpoznatiji je po svojim studijama „Nasleđe simbolizma” i „Stvaralački eksperiment”, u kojima je analizirao čitav niz značajnih pesnika evropske književnosti iz prve polovine dvadestog veka (Valerija, Eliota, Rilkea, Lorku, Pasternaka, Kavafija, i dr)

Biografija uredi

Detinjstvo i obrazovanje uredi

Sesil Moris Baura je rođen 1899. u Đuđangu, u Kini. Njegov otac, Sesil Artur Berner Baura (1869–1947), radio je kao britanski činovnik u kineskoj carinskoj službi. Ubrzo nakon Baurinog rođenja, otac je premešten u Jingkou, gde su živeli narednih pet godina[2], osim tokom Bokserskog ustanka leta 1900, kada je Baura evakuisan u Japan zajedno sa svojom majkom i starijim bratom Edvardom.[3]

Porodica Baura se vratila u Englesku 1903, putujući preko Japana i Sjedinjenih Američkih Država, i nastanila se u seoskom području Kenta.[4] Baura je tvrdio da je do tada tečno govorio mandarinski, ali da je jezik zaboravio nastanivši se u Engleskoj. Njegovi roditelji su se vratili u Kinu 1905, ostavivši decu na staranje očevoj majci. Edvard i Moris su pohađali pripremnu osnovnu školu u Putniju. Takođe, Moris je počeo tokom ovog perioda da uči latinski i starogrčki, a podučavao ga je Sesil Boting, otac književnika Entonija Vajta.[5]

Braća Baura su 1909. železnicom preko Evrope i Rusije otputovali u posetu svojim roditeljima u Kinu. Posetili su predeo gde se odigrala Bitka kod Mukdena i upoznali su se sa Lordom Herbertom Kičenerom.[6] Pri povratku u Englesku zajedno sa ocem posetili su Hong Kong, Kolombo, Suecki kanal, Napulj i Alžir.[7]

Moris Baura je od aprila 1910. pohađao Čeltenem koledž. Pored usavršavanja starogrčkog i latinskog, naučio je dovoljno dobro francuski da čita poeziju Bodlera i Verlena, zatim italijanski, čitajući dvojezično izdanje Danteove Božanstvene komedije, a počeo je da uči i nemački jezik.[8] Baura je čitav život održavao veze sa ovom školom. Uticao je na biranje Sesila Dej-Luisa na mesto mastera i bio je član školskog, upravnog odbora u periodu od 1943. do 1965.[9]

Prvi svetski rat uredi

Baurin otac je unapređen u glavnog britanskog sekretara kineske trgovine 1916. Živeo je raskošno u Pekingu, u kući gde ga je posluživalo trideset sluga. U januaru iste godine Baurina majka je došla u Englesku da poseti svoje sinove.[10] Moris je u maju zajedno sa svojom majkom otputovao preko Norveške, Švedske i Rusije u posetu ocu u Peking.[11] U Kini je obišao Kineski zid, grobnice dinastije Ming i prisustvovao je sahrani generala Juana Šikaja.[11] U septembru je otputovao iz Pekinga. Na putu se zadržao tri nedelje u Sankt Peterburgu, gde je bio gost Roberta Viltona. Tokom posete započeo je učenje ruskog jezika.[8] Posetio je i opere u kojima je pevao Fjodor Ivanovič Šaljapin.[12]

U jeku Prvog svetskog rata poslat je u Kraljevsku vojnu kadetsku školu marta 1917.[13] Služio je vojsku u trupama kraljevske artiljerije, a od septembra iste godine aktivno je učestvovao u ratu.[14] Učestvovao je u Bici kod Pašendala, u borbama kod Kambreja i savezničkom otporu tokom Prolećene ofanzive.[8] Ratno iskustvo ostavilo je neizbrisiv trag u Morisovom sećanju, ali je nevoljno o njemu pričao drugima. Jednom prilikom saopštio je Sirilu Konoliju: „Šta god da si čuo o ratu, znaj da je bilo još užasnije: nezamislivo krvavo - ko nije bio u tom ratu, ne može da zamisli kako je bilo”.[15] Entoni Pauel je zapisao da je za Bauru ratno iskustvo odigralo duboku ulogu u njegovim mislima i duševnom životu, te da je zato čitavog život gajio poštovanje prema učesnicima rata. Tome ide u prilog zabeležena anegdota, da je, kada je nakon Drugog svetskog rata bio na poziciji lica koje je primalo prijave ratnih povratnika za studiranje na Oksfordu, na zabrinuto priznanje jednog mladića da ne zna dovoljno dobro latinski, odgovorio: „Nema veze, služenje u ratu se računa kao latinski”.[16]

Akademska karijera uredi

Baura je počeo da pohađa Nju Koledž, u Oksfordu 1919.[8] Tamo se upoznao sa Sirilom Redklifom, Rojem Harodom, Robertom Butbijem,[17] L.P. Hartlijem,[17] lordom Dejvidom Sesilom,[17] Dž. B. Haldejnom[17] i Kristoferom Holisem. Profesori koji su snažno uticali na njegovo intelektualno obrazovanje bili su Gilbert Mari, Alik Smit i H. V. B. Džozef. Susret sa Džozefovim predavanjima, kako se Baura kasnije poverio Isaiji Berlinu, podrilo mu je veru u sopstvene intelektualne sposobnosti.[18]

Zahvaljujući podršci Gilberta Marija, profesora starogrčkog jezika, Baura se zaposlio na Vadhem koledžu u Oksfordu 1922. Doktorirao je 1937, a naredne godine je izabran za dekana. Na toj poziciji je ostao do 1970. kada ga je zamenio Stjuart Hempšir. Tokom Drugog svetskog rata, Baura je služio u oksfordskoj domovinskoj straži i nije mu bilo omoguđeno aktivije učestvovanje u ratu. Bio je profesor poezije na Oksfordu od 1946. do 1951, sa izuzetkom školske godine 1948/49, kada je predavao poeziju na Harvardu. Držao je predavanja o epskoj poeziji u Njukastlu 1957, zatim predavanja O poeziji i Prvom svetskom ratu 1963, a potom i o rimskoj književnosti 1966. Baura je bio predsednik Britanske akademije od 1958. do 1962. Pomogao je osnivanje Britanskog instituta za persijske studije u Teheranu.

U dugoj karijeri na Oksfordu, Baura je imao priliku da stupi u kontakt sa viđenijim piscima tadašnje engleske književnosti. Poslužio je Ivlinu Vou kao prototip za stvaranje lika gospodina Samgrasa iz romana „Povratak u Brajdshed”.

Privatni život uredi

Baura je bio homoseksualac. Bio je poznat po visprenim i često otrovnim komentarima.

Smrt uredi

Baura se penzionisao 1970. Nastavio je da živi u sobama na Oksfordu, koje su mu bile dodeljene u zamenu za kuću koju je posedovao. Nagrađen je počasnom titulom Doktora društvenog prava. Umro je od srčanog udara 1971. i sahranjen je na Holivel groblju u Oksfordu.

Odabrana dela uredi

  • Pindarove pitijske ode (Pindar's Pythian Odes, 1928), prevod načinjen sa Teodorom Vejdom-Gerijem
  • Oksfordksa knjiga starogrčke lirike (The Oxford Book of Greek Verse, 1930), Zajedno sa Gilbertom Marijem, Sirilom Bejlijem, E. A. Barberom i T. F. Hajamom
  • Tradicija i oblikovanje u Ilijadi (Tradition and Design in the Iliad, 1930)
  • Starogrčka književnost (Ancient Greek Literature, 1933)
  • Pesme Pindara (Pindari Carmina, 1935)
  • Grčka lirska poezija: od Alkmana do Simonida (Greek Lyric Poetry: From Alcman to Simonides, 1936)
  • Oksfordksa knjiga prevedene grčke poezije (The Oxford Book of Greek Poetry in Translation, 1937)
  • Rani grčki elegičari (Early Greek Elegists, 1938)
  • Nasleđe simbolizma (The Heritage of Symbolism, 1943)
  • Knjiga ruske poezije (A Book of Russian Verse , 1943) - urednik i izbor
  • Tragedije Sofokla (Sophoclean Tragedy, 1944)
  • Od Vergilija do Miltona (From Virgil to Milton , 1945)
  • Druga knjiga ruske poezije (A Second Book of Russian Verse, 1948)
  • Stvaralački eksperiment (The Creative Experiment, 1949)
  • Primitivna pesma (Primitive Song, 1962)
  • Generalno i partikularno (In General and Particular, 1964)
  • Pindar (Pindar, 1964)
  • Vrhunska ostvarenja starogrčke književnosti (Landmarks in Greek Literature, 1966)
  • Poezija i politike, 1900–1960 (Poetry and Politics, 1900–1960, 1966)
  • Memoari (Memories 1898–1939, 1966)
  • Pindarove ode (The Odes of Pindar, 1969)
  • Pindarove ode (The Odes of Pindar, 1969)
  • Na grčkim marginama (On Greek Margins , 1970)
  • Periklova Atina (Periclean Athens, 1971)
  • Homer (Homer, 1972)

Reference uredi

  1. ^ Bostridge (22. 2. 2009). „Maurice Bowra: A life, By Leslie Mitchell”. independent. Pristupljeno 27. 12. 2017. 
  2. ^ Mitchell 2009, str. 3-9.
  3. ^ Mitchell 2009, str. 10.
  4. ^ Mitchell 2009, str. 12.
  5. ^ Nelson 2007, str. 76.
  6. ^ Mitchell 2009, str. 15.
  7. ^ Mitchell 2009, str. 16.
  8. ^ a b v g Lloyd-Jones 2009, str. 23.
  9. ^ Mitchell 2009, str. 21.
  10. ^ Mitchell 2009, str. 27.
  11. ^ a b Mitchell 2009, str. 28.
  12. ^ Mitchell 2009, str. 29.
  13. ^ Mitchell 2009, str. 35.
  14. ^ Mitchell 2009, str. 36.
  15. ^ Lloyd-Jones 2009, str. 44.
  16. ^ Mitchell 2009, str. 45.
  17. ^ a b v g Lloyd-Jones 2009, str. 24.
  18. ^ Lloyd-Jones 2009, str. 17.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морис_Баура&oldid=27356645”